Порекло презимена, варошица Тутин (Тутин)

21. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва варошице Тутин, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  варошице.

Варошица Тутин лежи с обе стране реке Видрењака испод брда Граца y средини Штавичког басена. Тутин је насеље новијег датума.  Раније се ово место, где је била само једна воденица, звало Доња Дмитрова.

Историја и развој варошице.

У почетку XIX века власти из Рожаја су ту подигле кулу за стражу, а бегови Хамзахагићи засновали ново насеље и у близини њега подигли џамију. Још 1862 године у Тутину је, кажу путописци, било само 7 кућа Хамзахагића, који су нешто касније довели коваче на Детана и населили их на десној страни Видрењака.

Према томе, Тутин се пре ослобођења испод Турака 1912 године састојао из две махале — Хамзахагића на левој и Ковачке („циганске“) на десној страни. Већ по томе што је ту био мост стражарица, воденица, џамија и беговске куће, Тутин је био нека васта центра за околину.

Али тек откако је постао седиште среза после ослобођења 1912 године, он почиње добијати све боље услове за развитак из села у варошицу. Али се и поред тога Тутин врло споро развијао. Две кафане, два—три дућана, две среске зграде и основна школа биле су jeдино нове грађевине. Све је то било, осим основне пшоле, на левој страни, у продужетку старог насеља.

После Другог светског рата, када је Тутин добио све институције потребне једном срезу, он се почео нагло развијати. Нови, сада главни део насеља ширио се по равни на десној страни Видрењана. Просечене су по плану нове улице – једна дуж пута Тутин—Рожаје, а три у правцу југ–север. У њима су по плану подизане државне и задружне зграде савременог типа. Сем тога и приватна иницијатива је много утицала на напредак Тутина, јер су појединци подигли око 150 нових зграда. Када се Тутин погледа обухватно, одмах се запажају три дела:

Две махале чије су куће од чатме а покривене шиндром и савремени део који даје карактеристику граду. Уопште, нови Тутин изненади путника који је раније био у овом крају колико због брзог напретка толико због правилног развитка.

Порекло становништва.

Становништво Тутина је младо као и само насеље. Најраније су досељени:

-Хамзагићи (15 к.), чији су преци дошли из Куча. Најближи су им рођаци Ганићи и други Рожајски Кучи. Они су имали агалуке по Штавици као и њихови рођаци Рожајци. Хамзагићи су населили у Тутину коваче који су живели у Детанама. То су:

-Хабибовићи (20 к.) од Хабиба који је како кажу живео 120 година и имао седам жена.

После су почели придолазити службеници, занатлије и трговци, као што се увек догађа када се оснива ново управно средиште. Али тек после Другог светског рата почели су долазити сељаци из околних села и подизати нове куће. Изнећемо неколико примера да се види из којих су насеља ти досељеници:

-Пантелићи из Дулеба 4 к.,

-Пантовићи из Мојстира 1 к.,

-Качапори из Качапора,

-Кучи 2,

-Вељовићи из Кочарника 1,

-Ујковићи из Црквина 1,

-Нешовићи из Великог Поља 1,

-Диздаревић из Годова 2,

-Кардовићи из Рожаја 1,

-Куртагићи из Рожаја 1,

-Демировићи из Делимеђа 1,

-Белоице из Буковице 2,

-Мартиновићи из Белог Поља 1,

-Зогићи из Црквина l,

-Соколовићи из Ковача 1,

-Хочковићи из Црниша 1,

-Бакићи из Девреча 1,

-Зечевићи из Попа,

-Савићи из Добриње 2,

-Сташевићи из Папа l,

-Кучуковићи из Н. Пaзара 2,

-Хоти из Делова l,

-Клименте из Липице 1,

-Аговићи из Рожаја 1 и др.

Тутину припадају и неколико сеоских кућа, које су раније улазиле у састав села Митрове:

-Ерићи (4 к.) даљним пореклом из Херцеговине,

-Милосављевићи – Кулизе испод Граца (4 к.) (с. Мратиндан) пореклом су из Вишева код Рожаја,

-Обрадовићи (4 к.) (сл. Никољдан) дошли негде из Брда. Род су са Вучковића у Острвици, Делићима у Себечеву и Муковићима у Бишеву.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.