Порекло презимена, село Миросаљци (Ариље)

28. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Миросаљци, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Село Миросаљци налази се у долини, на десној обали реке Моравице и благим косама планине Голупца (732 м). Са севера се граничи са Драгојевцем и Горњом Краварицом, са истока Ртима и Котражом, са југа Трешњевицом и са запада Ступчевићима и Латвицом. Село је богато водом и велики број извора чини мрежу потока који се сливају Моравици. Погодност земишљта, пашњака и утрина утицала је на мештане да се баве сточарством и воћарством, уз ратарство као пратеће занимање. Најнижи и најплоднији део села су Поља поред Моравице, а према истоку уз падине брда распоређени су засеоци са воћњацима, њивама, ливадама и гајевима. Забележено је да су најстарије породице у селу Сатарићи, Плазинчићи, Пантићи, Обрадовићи и Матовићи и, по легенди, населили су се поред изовра где су нашли златну реку. Пошто је било пет родоначелника најбројнијих породица, сваки је узео по прст златне реке. Ове породице су остале, али се не увећевају и увек су на једном потомку. Неких фамилија које су некада живеле у селу, као што су Неговановићи, Ђерасимовићи, Степановићи, Петронијевићи… више нема – или су изумрли или одсељени.

Пред крај прошлог века у селу су живеле следеће фамилије:

Бабићи;

Бојићи (2 куће, Јовањдан);

Брајковићи;

Бркићи (1 кућа, Никољдан);

Васиљевићи (3 куће, Ђурђевдан);

Видићи;

Вранићи (12 кућа, Никољдан);

Вуковићи;

Вукотићи;

Вучковићи;

Димитријевићи;

Драмлићи;

Гавриловићи;

Гајевићи;

Граховићи;

Ђукићи (17 кућа, Ђурђиц);

Ђуричићи;

Ђурђевићи;

Илићи;

Јанковићи;

Јеротијевићи (1 кућа, Никољдан);

Јовановићи (2 куће, Јовањдан);

Јојићи (12 кућа, Никољдан);

Караклајићи (3 куће, Никољдан);

Ковачевићи (7 кућа, Ђурђевдан);

Кузмановићи;

Лазаревићи;

Лукићи;

Луковићи (3 куће, Ђурђиц);

Маловићи (1 кућа, Јовањдан);

Матијевићи (4 куће, Врачеви);

Матовићи;

Мијаиловићи (1 куће, Никољдан);

Милетићи (1 кућа, Ђурђиц);

Милинковићи (5 кућа, Ђурђевдан);

Милићи;

Миловановићи;

Милојевићи (3 куће, Никољдан);

Милосављевићи (15 кућа, Јовањдан), доселили су се из Корита (Санџак) око 1770. године;

Милутиновићи (6 кућа, Никољдан);

Митровићи (1 кућа, Ђурђиц);

Мићићи (4 куће, Јовањдан);

Мишковићи (7 кућа, Аранђеловдан);

Мунитлаци;

Ненадићи (1 кућа, Никољдан);

Николићи (7 кућа, Никољдан);

Новитовићи;

Новичићи (1 кућа, Лучиндан);

Обрадовићи (2 куће, Никољдан);

Павловићи;

Пантићи (3 куће, Лазаревдан);

Пеливановићи;

Перичићи;

Петровићи;

Планојевићи (4 куће, Аранђеловдан);

Поповићи;

Пртењаци;

Радичевићи (4 куће, Стевањдан);

Радовићи;

Рајковићи (6 кућа, Ђурђиц);

Савићи (7 кућа, Аранђеловдан);

Сатарићи (2 куће, Јовањдан);

Симовићи (5 кућа, Никољдан);

Славковићи;

Станићи;

Станковићи (4 кућа, Никољдан);

Стевићи;

Стовраговићи (7 кућа, Јовањдан);

Стојићи (4 куће, Јовањдан);

Стојичићи;

Стојковићи;

Терзићи (3 куће, Ђурђевдан);

Тодоровићи (1 кућа, Ђурђиц);

Ћирковићи (1 кућа, Лучиндан);

Чакаревићи (5 кућа, Игњатијевдан);

Шеловићи (2 куће, Врачеви) и

Шолајићи (2 куће, Игњатијевдан).

ИЗВОРИ: Илија Мисаиловић, „О пореклу топонима ужичког краја: Општина Ариље“, Ужички зборник, 19, Ужице, 1990, стр. 137-139; Јовиша Славковић, Становништво Драгачева, стр. 395-405; исти, Села и вароши Драгачева, стр. 272-277. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.