Порекло презимена, село Трешњевица (Ариље)

28. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Трешњевица, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Село Трешњевица налази се на десној, драгачевској страни реке Моравице, низводно од манастирске клисуре. Са севера се граничи са Миросаљцима, са истока драгачевским селима, Белим Каменом и Лисом, са југа Радаљевом и са запада Моравицом и Ступчевићима. Једино је од драгачевских села које је припадало Ужичкој нахији, и то до 1834. године. Селом доминира Градина, на тромеђи Трешњевице, Радаљева и Добраче. Између Градине (580 м), на којој се налази црквица, и Малича (1100 м) усечена је манастирска клисура. Село је богато водом – реке Трешњевичка и Поледичка, потоци и извори. Некада су у селу радиле 23 воденице. У нижем делу село обилује плодним земљиштем, а у вишим пашњацима и шумом. Становништво се бави у првом реду пољопривредом и воћарством. Село је, као и остала у овом крају, разбијеног типа, подељено на више заселака: Џамбаси, Пољане, Жировањ, Поље, Ријека, Чакаје, Тодоровићи и Корита. На узвишењу, изнад трешњевичког поља подигнута је 2009. године црква посвећена Светом Николају Жичком.

Пред крај прошлог века у селу су живеле следеће фамилије:

Азировићи;

Алексићи (5 кућа, Митровдан), доселили су се из Црне Горе са презименом Букаловић – предак Вукомана Алексића (1927) имао је Алексу, Рака, Станимира Тодора и Веса, родоначелнике данашњих породица;

Богдановићи (7 кућа, Аранђеловдан);

Бујошевићи;

Весовићи (5 кућа, Митровдан);

Вранићи;

Вуловићи;

Гавриловићи (1 кућа, Ђурђевдан);

Гвозденовићи;

Грујичићи (1 кућа, Митровдан);

Даријевићи (1 кућа, Ђурђевдан);

Драшковићи;

Ђаковићи (2 куће, Ђурђевдан и Аранђеловдан);

Ђоковићи (2 куће, Аранђеловдан);

Илић;

Јаковљевићи – Чеперци (4 куће, Никољдан);

Јанковићи;

Јањићи;

Јеротијевићи (2 куће, Митровдан и Никољдан);

Јовановићи (4 куће, Ђурђиц и Аранђеловдан);

Караклајићи;

Ковачевићи;

Котлајићи (1 кућа, Пантелијевдан), досељени из Латвице;

Лазовићи;

Лукићи (2 куће, Ђурђиц);

Маринковићи;

Марковићи;

Милетићи;

Миливојевићи (15 кућа, Ђурђевдан);

Милосављевићи;

Митровићи (3 куће, Митровдан и Ђурђиц);

Ненадићи (2 куће, Лазаревдан);

Новитовићи;

Новичићи (2 куће, Лучиндан);

Оцокољићи (1 кућа, Василијевдан), досељени из Брезове;

Павловићи (4 куће, Аранђеловдан);

Пантелићи (1 кућа, Митровдан);

Пантовићи;

Пејовићи;

Пековићи;

Петровићи (1 кућа, Ђурђевдан);

Поледице (16 кућа, Ђурђиц);

Равићи;

Радовановићи (3 куће, Ђурђевдан и Ђурђиц);

Радовићи (9 кућа, Лучиндан);

Радојичићи (12 кућа, Ђурђевдан и Ђурђиц);

Радуловићи (7 кућа, Никољдан и Аранђеловдан);

Раковићи (9 кућа, Митровдан);

Савићи (1 кућа, Аранђеловдан);

Симићевићи;

Сретеновићи (9 кућа, Лучиндан);

Станимировићи (3 куће, Митровдан);

Стевановићи (6 кућа, Аранђеловдан);

Стојановићи;

Стојковићи (2 куће, Лучиндан);

Тодоровићи (5 кућа, Митровдан);

Топаловићи (1 кућа, Стевањдан) и

Шапоњићи (1 кућа, Стевањдан).

ИЗВОРИ: Илија Мисаиловић, „О пореклу топонима ужичког краја: Општина Ариље“, Ужички зборник, 19, Ужице, 1990, стр. 147-149; Јовиша Славковић, Становништво Драгачева, стр. 501-513; исти, Села и вароши Драгачева, стр. 361-368. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.