Порекло презимена, село Лозница (Чачак)

22. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Лозница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у књизи „Лозница под Јелицом“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Становништво Лознице у је целини досељеничко. Истина, у селу има и доста старих родова. Користећи расположиве историјске изворе, породичне архиве, протоколе рођених – крштених, венчаних и умрлих, родослове, епитафе са споменика и казивање старијих памћеника, настојали смо, колико је могуће, да расветлимо порекло старијих родова; уједно и да понешто кажемо о одсељеницима из овог села. Уверени смо, наравно, да ни ови подаци нису најпрецизнији, не само о онима који су раније отишли из Лознице.

Основу овог текста чине подаци о пореклу становника Лознице, који је публикован 1995. године у Зборнику радова народног музеја у Чачку. Од тада подаци о броју старијих домова унеколико су промењени, али их задржавамо из тог периода – да би се могли упоређивати са садашњем стањем.

По неким изворима, најстарији род, можда и стариначки, били су Вујковићи. Њих има у документима од треће деценије века XIX века до иза Другог светског рата. Не и данас у Лозници, углавном живе у Чачку.

Драгићевићи (14 к, Никољдан) и Лазовићи (8 к, Никољдан) убрајају се међу најстарије у селу. Један су род. Досељени су под крај XVIII века из Бјелопавлића. У село су дошла браћа Драгић и Лазо, од чијих имена су овим фамилијама образована презимена. Кажу да их је мајка довела, као децу, у бисагама. Године 1822. у тевтер чибука, као власници ситне стоке (оваца и коза), уписани су: Којо и Тимотије Драгичевић, Василије, Никола и Илија Лазовић. Документа после 1820. помињу кнеза (старешину села) Драгића, који је 1824. године, са презименом Фанасијевић и Атанасковић, постао судија нахије пожешке са седиштем у Чачку, али је две године касније преминуо. Драгићевића има одсељених у Чачак, чачанску Вапу и Београд, а Лазовића у Чачак, Београд и Гучу.

Којовићи (7 к, Никољдан) су од Драгићевића. Потомци су Која Драгићевића. Други, опет, тврде да је њихов предак био Којо Милутиновић, који је уписан у чибучки тевтер 1822. године. По својој прилици, ради се о истом човеку. Нису се много селили.

Гавриловићи (4 к, Никољдан) су род са Лазовићима и Драгићевићима. Предак им је Тимотије Гавриловић, који је уписан у чибучки тевтер 1822. године као власник ситне стоке. На претка Гаврила упућује презиме овог рода. Пред Други светски рат једно домаћинство засновали су у Лазаревцу, а касније су се настањивали и у Чачку, Сомбору и Београду.

Палалићи (1 к, Ђурђевдан) су 1814. године прешли из суседне Атенице (где их више нема). Њихови преци били су свештеници, па им је старије презиме Поповић. Један од њих, Теофило Поповић Палалић, био је учесник Хаџи – Проданове буне у Трнави и Драгачеву 1814. године, па је први од бунџија жив набијен на колац у београдском граду. Презиме Палалић је веома старо; коришћено је и у скраћеном облику – Палалија. Има их и у Чачку и Београду.

Живановићи (1 к, Ђурђевдан) су у село стигли из правца Старог Влаха после Другог српског устанка на Турке 1815. године. Презименом чувају успомену на претка Живана Милијановића. Живе и у Чачку и Швајцарској.

Тошовићи су Пипери. Помињу се у чибучком тевтеру 1822. године. Досељен је, изгледа, почетком XIX века, Тошо Андрић. Презиме им је образовано од његовог имена. Има и мишљења да су род са Јовановићима – Тошовићима у оближњој Придворици, чији је предак Тошо Марковић сахрањен на Белом брду на планини Јелици, али је ова претпоставка мало вероватна. Живе у Чачку. Иначе, Тошовићи су из драгачевске Осонице, одакле су неки одсељени у Радаљево; славе Аранђеловдан.
Милорадовићи (3 к, Јовањдан) су пореклом Драгачевци. После 1820. године у Лозници се, у документима, помиње Милосав Чворо. На сеоском гробљу још зубу времена времена одолева споменик, у који је уклесано: „Овде почива раб божи Милорад Милосављевић иначе Чворовић терзија из Лознице поживи 50 г. а умре 17 дек. у 1853 год…“ У једном извештају из 1845. године каже се да се из Марковице (Драгачево) одселио у Лозницу Павле Чворовић. Син Милорада Милосављевића Чворовића, Јован (1843 – 1916), пописан је као Милорадовић, што казује како је овај род добио презиме. Има их и у Чачку.
Ерићи (3 к, Никољдан) су давни досељеници из Гуче (Драгачево). Помињу се у чибучком тевтеру 1824. године. Њихово даље порекло, и по презимену, упућује на старовлашки крај, где живе Ере. Има их и у Чачку.

Равничани (1 к, Ђурђиц) су давно досељени из неког села у Старом Влаху, на које упућује и презиме овог рода, које се помиње и у чибучком тевтеру 1822. године. После Другог светског рата настањивали су се и у Чачку, суседној Јездини и у Београду.

Нешовићи (4 к, Аранђеловдан) су Старовласи, приспели у Лозницу после 1825. године. Неки кажу да су из Глеђице, други из Љепојевића код Нове Вароши, где их и данас има. Неки припадници овог рода тврде да су још старији доселци. На претка Неша упућује њихово презиме. Има их и у Чачку.

Лазовићи II (3 к, Никољдан) су после 1863. године приспели из Гуче – тамо је рођен Вуле (68), који је преминуо у Лозници 1886. године. Презименом чувају успомену на неког претка Лазара. Има их и у Чачку.

Лазовићи – Мићовци III (2 к, Никољдан) су некако у исто време доспели из Турице (Драгачево). Старије презиме им је Икодиновић, образовано од имена претка, као и ново. Потомци су Мићови, а отуда им и надимак Мићовци.

Лазовићи IV (1 к, Ђурђевдан) су Златиборци – у Љубишу је рођен Јанко (56), који је умро у Лозници 1924. године. Име претка Лазара – Лаза уткано је у њихово презиме.

Николићи (2 к, Никољдан) су из Сивчине у Моравичком Старом Влаху – тамо је рођен Радисав, који је преминуо у Лозници 1915. године. Име претка Николе сачувано је у њиховом презимену. После 1960. године засновали су више домова у Чачку. Када се говори о овом роду, забуну може да изазове податак из кога се сазнаје да је у Лозници умро 1898. године Ђорђе Николић, рођен у Горачићима (Драгачево). Податак је несумњиво тачан, али ових Николића више нема у Лозници, ни у Горачићима (Драгачево).

Бараћи (1 к, Цар Константин и царица Јелена) су под крај XIX века дошли из Старог Влаха – у Горачићима код Сјенице рођен је Светислав, који је у Лозници преминуо 1899. године. Затим Крсман, рођен у Дивљој Реци, умро је 1903. године, а године 1917. Јован Бараћ (25), рођен у Белој Реци (Златибор). Свакако се ради о истом роду, чије презиме подсећа на завичајни заселак Баре. Има их и у Чачку и Београду.

Остојићи (2 к, Ђурђевдан) су Старовласи – у Комаранима је рођен Борисав (58), који је умро у Лозници 1939. године, где је 1960. преминуо и Никола. Презименом чувају успомену на неког претка Остоју. Има их и у Чачку и суседној Атеници.

Рабреновићи (5 к, Никољдан) су такође Старовласи. Матице кажу да је 1888. у Лозници преминуо Проко (50), рођен у Акмачићима, али и Марко (50), који је свет угледао у Рибнику. Уз то, 1908. године у Лозници се упокојио Ђорђе, рођен у Ђуриновићима. Има их и у Чачку, Бањици и Београду.

Бодићи (1 к Аранђеловдан): Сретена Драгутиновића из Атенице усвојили су, после 1950. године, Раденко и Јулијана Бодић, који су пореклом из драгачевских Горачића. Он је прихватио њихово презиме, које упућује на некакав надимак.

Милекићи – Алађузи (- к, Никољдан) су досељени из околине Сјенице – у Шиповику је рођен Милисав (4 године), син Симеона Алађуза, који је преминуо у Лозници 1880. Године 1918. у Лозници је умро Арсеније Милекић (66), рођен у Лопижама код Сјенице. Презименом чувају успомену на неког претка Милеку. Живе у Чачку.

Кандићи (2 к, Лучиндан) су пореклом Никшићи, а дошли су у Лозницу из Радијевића у Старом Влаху Коста и Саво бежећи од турског зулума. Најпре су се настанили у Ракови код Чачка, па у Атеници, онда у Лозници. Године 1969. умро је Радивоје, рођен у Радијевићима. Један њихов предак одселио се у Куршумлију. На претка Канду подсећа презиме овог рода. Има их и у Чачку.

Грујовићи (1 к, Аранђеловдан) су Драгачевци: у Лиси је рођен Димитрије (75), који је отишао Богу на истину у Лозници 1946. године. Он се 1905. године привенчао за Иванку Николић. На неког претка Груја упућује презиме овог рода. Од 1960. године домове имају и у Чачку.

Ивановићи (4 к, Јовањдан) су Драгачевци – у Гучи је рођен Петар (76), који је преминуо у Лозници 1935. године. Он се привенчао у Драгићевиће. На неког претка Ивана упућује презиме овог рода. Домаћинства су засновали и у: Чачку, Београду, Љубљани, Аустрији и Енглеској.

Добричића, званих Брезовци, пошто су досељени из Брезове у Моравичком Старом Влаху, више нема у Лозници; живе углавном у Чачку. Презиме им је образовано од имена претка Добрице.

Обреновићи (5 к, Аранђеловдан) су такође дошљаци из Брезове у Моравичком Старом Влаху – тамо је рођен Јеврем (54), који је умро у Лозници 1887, али и Божо (70), који је отишао Богу на истину 1888. године. Епитафи на споменицима Доњег лозничког гробља чувају податке о томе да су тамо, у Брезови, рођени и Гвозден, Сретен, Обрен… који су умрли пре 1915. године. На претка Обрена упућује њихово презиме. Живе у Чачку и Новом Саду.

Красојевићи (1 к, Ђурђиц) су из Горње Црнуће у Шумадији – тамо је рођен Стеван, који је преминуо 1935. године у својој 96. години. Иначе, у Црнућу су приспели из старовлашког Трудова. Њихово презиме упућује на претка Красоја, коме је у XIV веку властелински грб даровао босански краљ Твртко I Котроманић. Живе и у Чачку, Лучанима и Београду.

Васојевићи (8 к, Никољдан) су Старовласи – године 1941. умро је у Лозници Марко (48), рођен у Лопижама. Доселили су се да би избегли мобилизацију у турску војску 1912. године, најпре у Јездину, па прешли у Лозницу. Живе и у Чачку.

Илићи – Варкаши (8 к, Никољдан) су 1876. године приспели из старовлашког Трудова у чачанску Атеницу, па прешли у Лозницу. У Трудову су рођени: Раденко, Василије, Милован и Мијаило, који су умрли у Лозници. На претка Илију подсећа њихово презиме, а надимак – друго презиме, Варкаш, упућује на опанчарско занимање неког од њихових предака. Живе у градском атару.

Радовановићи такође живе у Чачку. Пореклом су из Гуче, одакле су се преслелили у Придворицу, па у Јездину и Лозницу. Старије презиме им је Шапоња (свакако образовано од надимка), а ново подсећа на неког претка Радована.

Дуњићи (2 к, Никољдан) су Старовласи – у Радијевићима је рођен Чедомир, који је преминуо у Лозници 1915. године. Успомену на неку Дуњу чувају својим презименом.

Палићи (1 к, Никољдан) су после Јаворског рата – мада се и раније помињу у овом селу – приспели (1876) из Старог Влаха: у Лозници је 1890. године преминуо Алекса, рођен у „Брезни“ (вероватно у Брезови) у „Турској“, 1965. Чедомир (1884) рођен у Буковику. Презиме им је образовано од неког надимка. Има их и у Чачку.

Васиљевићи (5 к, Митровдан) су Драгачевци – у Лозници је 1937. године умро Миљко (74), рођен у Дучаловићима. Надимак им је Обад. Презименом се сећају на претка Василија.

Станојевићи (3 к, Лучиндан) су такође Драгачевци. Ово сведочи епитаф на споменику код Станојевића кућа: „Пред овим спомеником у мрачном гробу почива млађано тело Адама сина Љубомира и Катарине Станојевић из Горње Краварице рођен 10-ог фебруара 1888. год. који је живијо у селу Лозници а престави се у вечност 29 јуна 1912 год…“ На претка Станоја, који је досељен у Горњу Краварицу у XVIII веку, упућује презиме овог рода. Живе и у Чачку.

Стојићи (2 к, Јовањдан) су 1876. године дошли из Старог Влаха – 1878. године у Лозници је умрла Гвозденија (70), супруга Милосав Стојић, досељеног „из Турске“, а 1905. Алекса, рођен у Буковику. Од женског имена Стоја образовано им је презиме.

Милошевићи (1 к, Никољдан) су досељени 1904. године из старовлашких Аљиновића, а пореклом су Шекуларци. Презименом чувају успомену на неког претка Милоша. Живе и у Чачку, Кулиновцима, Београду и Лозници (подрињској).

Новаковићи (1 к, Стевањдан) су раније имали презиме Куртић. Стигли су у Лозницу крајем XIX века из старовлашког Буковика. Кажу да је дошао Радомир са породицом. Матичне књиге још понешто казују: 1897. у Лозници је преминуо Тиосав, рођен у Тисовици, 1899 – Радојица, рођен у Трманову „у Турској“, а 1905 – Лука, рођен у Тисовици, и Ђорђе (37), рођен у Штиткову. Име претка Новака, за кога не знају када је живео, чувају у свом презимену.

Бојановићи (1 к, Лучиндан) су Старовласи – у Брезови је рођен Никола, који је 1885. године преминуо у Лозници. Године 1899. умро је Драгутин, рођен у Брезови. Даљим пореклом су Никшићи. Презименом чувају успомену на претка Бојана. Има их и у Чачку.

Симовићи (3 к, Никољдан) су Драгачевци – у тамошњим Негришорима су рођени Тиосав (48), који је преминуо 1885, и Борисав (48) који је уснуо у Господу исте године. Старије презиме им је Звркета/Звркетић, а данас су то у Негришорима Станићи. Постоји и податак: у Лозници је 1940. године умро Владимир, рођен у Пресеци (Стари Влах). Могуће је да су различитог порекла: и из Негришора и из Пресеке у Моравичком Старом Влаху. Живе и у Чачку и Београду.

Чоланићи (1 к, Стевањдан) су 1886. дошли из Ојковице у Старом Влаху. Ово потврђују епитафи са споменика и протокол умрлих – 1915. године умро је Стеван (54), рођен у Ојковици. Презиме им је изведено од надимка. Живе и у Чачку.

Матовићи (5 к, Васиљевдан) су Старовласи. Матице сведоче да су у Лозници умрли: 1888 – Димитрије (35), рођен у Буковику, а 1900 – Јеротије, рођен у Љепојевићима. Пре Другог светског рата засновали су једно домаћинство у Београду, а касније и у Чачку.

Обућине (4 к, Јовањдан) су из старовлашког Буковика – тамо је рођен Миленко (7), који је умро у Лозници 1881. Одатле су дошли и Гаврило, Василије и Милосав, а Радомир (+ 1911) из Радијевића. На обућарски занат неког претка упућује презиме овог рода. Има их и у Чачку и Београду.

Пауновићи су старији досељеници из Васиљевића у Моравичком Старом Влаху (презиме им је образовано од имена претка Пауна). Више не живе у Лозници.

Матијевићи – такође, а били су из чачанске Горње Горевнице и старовлашких Вилова. Живе у Чачку и Београду.

Ђоловићи (1 к, Ђурђиц) су Драгачевци – у тамошњој Лиси рођен је Радисав, који је умро 1901. године у Лозници. Године 1904. у Лозници је умро Коста, такође рођен у Лиси. Презиме им је образовано од имена претка Ђорђа – Ђола. Више домова засновали су у Чачку.

И стари Петровићи живе у Чачку.

Ђоковића, који су стари род, више нема у Лозници; одселили су се у Чачак.

Ћојбашићи (3 к, Јовањдан) су Старовласи – у тамошњој Пресеци рођен је Јован, који је 1882. умро у Лозници у својој 45. години. Неки су из старовлашких Медовина.  На некакво старешинство из турског доба упућује ово презиме.

Шундерићи (Никољдан) су пореклом из Штиткова у Старом Влаху, одакле су досељени у Граб (Драгачево). Милан (1874 – 1961) се привенчао за Стану Вукасновић у Лозници. Презиме им је вероватно образовано од некаквог надимка.

Ђуровићи (1 к, Аранђеловдан) су пореклом Драгачевци – у Гучи је рођен Милован, који је у Лозници преминуо 1932. у својој 70. години. Дошли из Драгићевића имање. На неког претка Ђура подсећа презиме овог рода. Има их и у Чачку, Београду, Крагујевцу и Новој Вароши.

Божанића, који су славили Никољдан, а доселили су 1940. године из Гуче, више нема у Лозници. Последњи, Драгослав, син Срећков, умро је пре неколико година. Од женског имена Божана образовано је њихово презиме.

Савићи су дошли под крај XIX века из Добрача код Ариља – тамо је рођен Ранко, који је преминуо у Лозници 1900.

Зорнићи (2 к, Петковдан) су почетком XX века доспели из Урсула код Сјенице, а пореклом су Кошани у Лијевој Ријеци у Црној Гори. Презиме им је племенско. Има их и у Чачку.

Даниловићи (1 к) су досељени почетком XX века из Горње Краварице у Драгачеву. Презименом чувају успомену на претка Данила.

Обрадовићи (1 к, Стевањдан) су такође Драгачевци – из тамошњих Ртара доспели су после Првог светског рата. На претка Обрада упућује њихово презиме. Називају их и Обрачевићима.

Селаковићи (Аранђеловдан) – знатно касније из Зеока (Драгачево). Презиме им је изведено од речи селинац.

Вранићи су из Атенице. Тамо је рођен Михаило (1905), који је умро у Лозници 1968. Презиме им је надимачко.

Велики број родова настанио се у Лозници после 1950. године. Ако нису завичајна, презимена су им образована од имена предака, надимака, занимања.

Из Драгачева су:

Баралићи – из Горње Краварице;
Божанићи (Никољдан) – из Француске, а пореклом су из Гуче;
Бркићи – из Доње Краварице;
Васовићи (Никољдан) – из Граба, а било их је и раније;
Гиловићи (Никољдан) – из Горњег Дупца;
Даниловићи – из Горње Краварице;
Живковићи (Никољдан) – из Доњег Дупца;
Зоћевић – из Рогаче, а било их је и раније;
Икодиновићи (Митровдан) – из Гуче;
Капларевићи – из Милатовића;
Керкезовићи (Никољдан) – свештеник Бранко из Заблаћа, а родом је из Лука;
Крљанци (Ђурђевдан) – из Зеока;
Луковићи (Ђурђиц) – из Трешњевице;
Мариновићи – из Граба, а било их је и раније;
Мијаиловићи (Јовањдан) – из Горње Краварице;
Милутиновићи (Лазаревдан) – из Живице;
Миљићи – из Котраже;
Пековићи (Митровдан) – из Трешњевице;
Петровићи (Ђурђевдан) – из Горачића;
Плазинићи (Никољдан) – из Губереваца и Котраже;
Симеуновићи – из Вучковице;
Славковићи (Митровдан) – из Ртију;
Спасојевићи (Никољдан) – из Милатовића;
Ћендићи (Мратиндан) – из Губереваца;
Шипетићи (Аранђеловдан) – из Граба, а било их је и раније.

Бројни су доселци из Старог Влаха и западне Србије:

Аврамовићи (Ђурђевдан) – из Куманице;
Азањци (Ђурђиц) – из Васиљевића;
Богдановићи (Ђурђевдан) – из Куманице;
Бојовићи (Врачеви) – из Васиљевића, а живели су у Сјеници;
Борисављевићи (Стевањдан) – из Врмбаја;
Боровићи (Јовањдан) – из Дајића;
Брадићи (Јереминдан) – из Равне Горе (јаворске);
Брајдићи – из Мушковине;
Брајовићи – из Мушковине;
Букумировићи (Никољдан) – из Чипаља;
Васовићи (Стевањдан) – из Вучака, а било их је и раније;
Вујашевић (Ђурђевдан) – из Брезове;
Вуковићи (Александар Невски) – из Доброг Дола;
Гемаљевићи (Лучиндан) – из Гоња и Бачија;
Гордићи (Никољдан) – из Рутоша;
Грбовићи – из Дунишића;
Грујовићи (Александар Невски) – Средње Реке, а пореклом из Вучака;
Дилпарићи (Аранђеловдан) – из Буковика;
Дмитрићи (Мратиндан) – из Куманице;
Дојчиловићи (Ђурђиц) – из Смиљевца;
Ђелошевићи (Александар Невски) – из Васиљевића;
Зекавице (Ђурђевдан) – из Ерчега;
Ивановићи (Јовањдан) – из Вучака;
Ивковићи – из Братљева;
Иконићи – из Будожеље;
Јаковљевићи (Никољдан) – из Дајића и Средње Реке;
Јаћовићи (Аранђеловдан) – из Вионице;
Јевтовићи (Јовањдан) – из Смиљевца;
Јекићи (Никољдан) – из Медовина;
Јелићи I (Јовањдан) – из Братљева;
Јелићи II (Јовањдан) – из Ерчега;
Јовановићи – из Дајића;
Јованчевићи (Никољдан) – из Смиљевца;
Јовићевићи (Никољдан) – из Медовина;
Јовичинци (Ђурђевдан) – из Глеђице;
Каличани (Митровдан) – из Штавља;
Караклајићи (Никољдан) – из Чепова;
Карличићи (Лучиндан) – из Штавља;
Киковићи (Александар Невски) – из Гоња;
Коматине (Митровдан) – из Медовина;
Кривокуће (Јовањдан) – из Медовина;
Крсмановићи – из Мокре Горе;
Крунићи (Мратиндан) – из Ковиља
Кујунџићи (Јовањдан) – из Васиљевића;
Луковићи (Томиндан) – из Глеђице;
Лучићи – из Сече Реке;
Марићи (Ђурђевдан) – из Заовина;
Маричићи (Ђурђевдан) – из Смиљевца;
Марјановићи – из Шареника;
Марковићи – из Сјеништа;
Марковићи (Стевањдан) – из Сивчине;
Мартиновићи (Александар Невски) – из Васиљевића;
Масларевићи (Никољдан) – из Шареника;
Мијаиловићи (Аранђеловдан) – из Принчевог Брда;
Милетићи (Никољдан) – из Дрмановића;
Милинковићи (Ђурђиц) – из Брезове;
Милошевићи (Јовањдан) – из Опаљеника;
Милуновићи (Мратиндан) – из Доброг Дола;
Млађеновићи – из Крсца;
Мраковићи (Никољдан) – из Сјеништа;
Мрвићи (Андријевдан) – из Лопижа;
Мунићи (Никољдан) – из Лопижа;
Ненадићи (Митровдан) – из Братљева;
Нешковићи – из Мишевића;
Новаковићи (Лазаревдан) – из Медовина;
Павловићи – из Кушића;
Палибрци (Јовањдан) – из Медовина и Ерчега;
Пауновићи – из Урсула;
Пауновићи (Мратиндан) – из Васиљевића;
Пејовићи (Никољдан) – из Орашца (Пријепоље);
Перишићи (Аранђеловдан) – из Вионице;
Петровићи – из Вапе и Бачије;
Плавшићи (Стевањдан) – из Маскове;
Поледице I (Стевањдан) – из Васиљевића;
Поледице II (Стевањдан) – из Мане;
Поњавићи – из Брусника;
Рабреновићи (Аранђеловдан) – из Сивчине;
Радовићи (Петковдан) – из Смиљевца;
Ресимићи (Јовањдан) – из Ерчега;
Ристићи – из Равни;
Ристићи (Никољдан) – из Рокаца;
Рољевићи (Никољдан) – из Дебеље/Божетића;
Савићи (Лазаревдан) – из Сивчине;
Секулићи (Никољдан) – из Ерчега;
Сићевићи (Врачеви) – из Пресеке;
Спасовићи (Јовањдан) – из Ерчега;
Средојевићи (Аранђеловдан) – из Гоња;
Сретеновићи (Ђурђиц) – из Дубраве (Церова)
Стојчићи (Александар Невски) – из Медовина;
Тењовићи (Јовањдан) – из Брусника;
Тошићи – из Мокре Горе;
Трипковићи (Петровдан) – из Лопижа;
Трмчићи (Никољдан) – из Штавља;
Ћосовићи (Мратиндан) – из Брезове, а живели су у чачанској Виљуши;
Филиповићи – из Мокре Горе;
Цицварићи – из Биоске;
Чоловићи (Јовањдан) – из Медовина;
Чпајаци (Томиндан) – из Страњана;
Чумићи (Томиндан) – из Алиног Потока;
Џоковићи (Аранђеловдан) – из Нове Вароши;
Шекуларци (Врачеви) – из Бачије, а пореклом су из Шекулара;
Шиљковићи – из Сјенице;
Шпајаковићи (Томиндан) – из Страњана.*

*Чпајци и Шпајаковићи су исти род са два презимена.

Из Босне и Херцеговине:

Божовићи (Јовањдан) – из Божовића (Рудо)
Ђуровићи – из Босне;
Поповићи – из Фоче;
Раковићи (Врачеви) – из Раковића (Рудо);
Ракочевићи – из Бугојна;
Савићи (Јовањдан) – из Чачка, а пореклом из села Борике код Рогатице;
Станишићи – из Сарајева;
Цвркоте (Аранђеловдан) – из Божовића (Рудо).

Из Хрватске:

Бошњаци (Ђурђевдан) – из Загреба;
Попадићи из Дубоке код Славонске Пожеге.

Из Чачка и околине:

Бузуровићи – из Чачка;
Вулишићи – из Премеће;
Драгутиновићи (Никољдан) – из Атенице;
Драшковићи – из Чачка;
Икодиновићи (Аранђеловдан) – из Атенице;
Марковићи (Ђурђиц) – из Атенице;
Милосављевићи (Аранђеловдан) – из Чачка;
Пајовићи – из Јежевице;
Петровићи – из Чачка;
Петронијевићи – из Пријевора;
Словићи (Аранђеловдан) – из Атенице;
Стефановићи – из Милићеваца.

Неки су из разних крајева Србије:

Весићи – из Дрсника (Клина);
Мишовићи – из околине Блаца;
Тодоровићи (Ђурђиц) – из Крушевца…

У време писања ове књиге (2009. године) у Лозници су живеле и друге новодосељеничке породице, које смо пописали, а имају ова презимена:

Анев, Аранђеловић и Аџић;

Бабић, Бабовић, Бабовић – Петрици, Белошевић, Богићевић, Божовић, Боричић, Ботовић, Брковић, Буђевац, Булд и Burgschvaiger;

Васиљевић, Веселиновић, Вилотијевић, Виторовић, Вишњић, Владимировић, Војисављевић, Вратница, Вујичић, Вујовић, Вукојевић и Вукосављевић;

Гашпар, Глишић, Глуховић, Гобељић и Госпавић;

Давидовић – Поповић, Дачевић, Делић, Дивац, Димић, Докмановић, Драгашевић, Дракулић, Драшковић и Дукић;

Ђорђевић, Ђоровић, Ђурђевић и Ђурић – Докмановић;

Зарић и Зорић;

Јеремић, Јовичић, Јововић, Јокановић и Јоксимовић;

Клаић, Ковачевић, Конатар, Костић, Крајновић и Крстић;

Лаловић и Левајац;

Љиљанић;

Максимовић, Малишић, Марзинек, Маринковић, Маркељић, Мартаћ – Петров, Махмутовић, Милићевић, Миловановић, Милованчевић, Мирковић и Мрдак;

Недимовић и Нишавић;

Огладен;

Павић, Пантелић, Пантовић, Парезановић, Пекић, Перишић, Петровић, Петковић, Проковић и Пузић;

Радевић, Ракочевић, Радојевић (било их је и раније), Радојичић, Рајић, Ракићевић, Раковић, Раковић – Панџић, Ракоњац, Ристивојевић, Ристић (различити родови);

Савић – Милосављевић, Савковић, Салевић, Сечивановић – Милинков, Сикирић, Симанић, Симшић, Симовић (било их је и раније, а различити су родови), Симовић – Шиљковић, Сретић, Станојловић, Станушић, Стевановић, Стијепановић, Стовраг, Стокић, Стошић – Vildenheim и Суботић;

Танасковић, Теофиловић, Терзић, Тешић, Томић, Топаловић и Топаловић Веселинови Весели и Трифуновић;

Ћетеновић и Ћурчић;

Чолић;

Шарац, Шаренац, Шиљковић и Шијаковић.

Неки од новодосељених родова су многобројни: Азањци, Бојовићи, Аврамовићи, Анђеловићи, Васовићи, Глуховићи, Димићи, Дојчиловићи, Драгашевићи, Ђуровићи, Зекавице, Јаковљевићи, Јелићи, Јовановићи, Каличани, Кривокуће, Крунићи, Луковићи, Максимовићи, Мариновићи, Марићи, Мартиновићи, Масларевићи, Милуновићи, Раковићи, Пековићи, Перишићи, Петровићи, Млађеновићи, Мунићи, Палибрци, Милосављевићи, Ристићи, Савићи, Секулићи, Спасојевићи, Терзићи, Трипковићи, Ћурчићи, Чпајаци, Шиљковићи…

Протоколи умрлих помињу и неке родове којих више нема у Лозници;

Године 1883. умро је Миленко Марјановић (30), рођен у Шаренику (Моравички Стари Влах). 1885 – Миладин Сибиновић (51), рођен у Миланџи (Моравички Стари Влах), 1887 – Василије Велимировић (66), а 1908. Ђорђе, рођен у Лопижама код Сјеница; 1890 – Милка Капланова (9), рођена у Божетићима (Стари Влах), и Алекса Томић (52), рођен у Брезни („Турска“), 1882 – Пантелија Гребовић (20), рођен у „Турској“, 1889 – Веселин Ћирушић, рођен у Трудову (Стари Влах), Веселин Ћирковић (110), рођен у Мочиоцима (Моравички Стари Влах) и Павле Дмитровић (3), рођен у Севојну код Ужица, 1894 – Богдан Минић, рођен у Ојковици (Стари Влах), 1885 – Христивоје Матијевић, рођен у Горњој Горевници (Чачак), 1896 – Мијојла Богдановић, рођена у Страњанима код Пријепоља, и Јаков Станишић, рођен у Ваљеву, 1900 – Ранко Савић, рођен у Добрачама код Ариља, 1902 – Василије и Гвозден, његови сродници; 1901 – Милија Мачић и Остоја Мачић, рођени у Мочиоцима (Моравички Стари Влах) и Јовица Андрић, рођен у Ртима (Драгачево); 1902 Јован Марковић, рођен у Приликама (Ивањица), 1904 – Вукадин Вучићевић, рођен у Сивчини (Моравички Стари Влах) и Никола Станковић, рођен у Ивањици, и Вукадин Драгутиновић, рођен у Љепојевићима; 1905 – Илија Аничић, рођен у Дебељи (Стари Влах), 1906 – Миломир Малић, рођен у Мочиоцима (Моравички Стари Влах) и његов сродник Иван Малић, 1908 – Ђорђе Велимировић, рођен у Лопашу (Драгачеву), и Танасије Живковић, рођен у Мочиоцима (Стари Влах), 1909 – Витор Шипетић из Граба (Драгачево), Добривоје Алексић, рођен у Ојковици (Стари Влах), 1910 – Сава Потежица, рођен у Кошевинама код Пријепоља, и Миле Борисављевић, рођен у Буковику (Стари Влах), 1913 – Добривоје Ружић, рођен у Негришорима (Драгачево), 1915 – Милорад Боровњак, рођен у Ријеци (Босна), Милутин Крсмановић, рођен у Соколовићима (Босна), Милош Чапић, рођен у Кусачи (Босна), Милева Марјановић (стара месец дана) рођена у Новој Вароши, Милош Тошић, рођен у Жљебову, Мирко Новоселац (3) из Кошутице у Босни, Душан Марић, рођен у Кошутици у Босни, Лазар Станишић, рођен у Сијерцима, Милош Обрадовић, рођен у драгачевским Ртима, Мина Потежица, рођена у Некрушеву, Станислав Ћировић, рођен негде у Моравичком Старом Влаху (можда у Коритнику), 1918 – Војо Дангубић (5), рођен у Резеви, 1919 – Милисав Ђокић (42), рођен у Тубићима у ужичком крају, 1920 – Милош Станишић, рођен у Атеници (Чачак) и Жарко Васовић (12), рођен у Грабу (Драгачево), 1922 – Јован Алексић (32), рођен у Јасикову (?), и Милорад Пејчиновић (стар годину дана), рођен у Атеници, 1924 – Добросав Пауновић (37), рођен у Васиљевићима (Моравички Стари Влах), 1925 – Василије Јанковић (60), рођен у Котражи (Драгачево), Андрија Станишић, рођен у Црној Гори и Вујица Матијевић (69), рођен у Виловима (Нова Варош), 1926 – Милутин Величковић (14), рођен у Бијелом Пољу, 1928 – Милоје Ђокић (59), рођен у Косовици (Моравички Стари Влах), и Јаглика Танасковић (65), рођена у Чедову (Стари Влах), 1929 – Никола Томашевић (44), рођен у Гучи, 1957 – Добросав Марјановић, рођен у Шаренику (Ивањица), 1960 – Паун Баралић, рођен у Горњој Краварици (Драгачево), а 1966 – Радмил Шишовић, рођен у Гојној Гори (општина Горњи Милановац). Још раније неки су као доселци преминули: 1859 – Миленко Мијаиловић (30), рођен у Шаренику, 1890 – Миливоје Каплан (9), рођен у Божетићима и Митар Курћуба (36), рођен у Брезови (Моравички Стари Влах)…

Међу некима од ових људи, умрлих између 1915. и 1920. године препознајемо избеглице из Босне и Херцеговине.

Документа из XIX столећа „знају“ и за неке друге родове у Лозници. Тако су у тевтер чибука 1822. године уписани: Илија Станић, Симеон Андрић, Јован Никшић, Јован Павловић, Василије Васић, Симеон Брдић и Сава Перић. Не изостају: Јован Биорац, Јован Поповић (вероватно Палалић), Ђоко Вилиповић, Симо Паић (ако није Палић), Тошо Андрић (можда предак Тошовића), Васиљ Тодоровић и Петар Осећија. Године 1832. помињу се, поред осталих: Неда Никшић, Павле Чворовић (предак Милорадовића), Риста Брдић, Симеон Старчевић, Живан Топал, Аксентије Бежанац, Василије Јованић, Аврам и Божо Мићић, Павле Биорац, Спира Павловић, Милован Васовић, Петар Асећија (свакако: Осећија, досељеник из Осата у Босни), Ђоко и Никола Филиповић и Лазар Радуловић. Те, 1832, године и ови: Ружичићи, Ружићи, Аксентијевићи, Васовићи, Аврамовићи, Чворовићи и Томовићи.

Неки родови су се у целини одселили. Рецимо, Вујковићи (стари род), Дашићи, пореклом из села Богути код Сјенице, прешли су у Чачак, Београд, Кулиновце; Петровићи, доселци из драгачевске Марковице засновали су домаћинства у Чачку, Радовановићи (доселци из Гуче) и Дабовићи (досељеници из Пресеке у Моравичком Старом Влаху) – такође. Нису једини.

Пошто је део њиховог села ушао у градски атар Чачка, неки старији родови са тог простора више се и не осећају Лозничанима. Потомци неких од ових људи и данас живе у Лозници, углавном са измењеним презименима.

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у књизи „Лозница под Јелицом“, стр. 351-368. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.