Резултати претраге за: Милосављевић

Порекло презимена, село Џеп (Владичин Хан)

Порекло становништва села Џеп, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Џеп је познато насеље у Грделичкој Клисури; у његовом западном делу поред Јужне Мораве постоји железничка станица и у њему се, са путем правца север-југ, укршта…

› више информација

Порекло презимена, село Ружић (Владичин Хан)

Порекло становништва села Ружић, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Ово је планинско село. Лежи на високом земљишту између Џепске Реке са севера и Козничке Реке са југа. Околна насеља су: Дупљане, Манајле, Козница и Дикава….

› више информација

Порекло презимена, село Слатина (Лесковац)

Порекло становништва села Слатина, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Слатина својим највећим делом лежи по дну долине Копашничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Положај је погодан из економских разлога, на долинском дну мештани гаје влажне а на…

› више информација

Порекло презимена, село Теговиште (Владичин Хан)

Порекло становништва села Теговиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. -Село лежи непосредно изнад Јужне Мораве, на њеној левој страни. Као и поменута река оно је издужено од југозапада преме североистоку у дужини од 3 километра. Источно…

› више информација

Порекло презимена, село Летовиште (Владичин Хан)

Порекло становништва села Летовиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село лежи лево од Јужне Мораве између околних насеља Доњи Балиновац, Урвича, Зебница и др. Воде. Вода за пиће добија се са извора и из по неког…

› више информација

Порекло презимена, село Шљивар (Зајечар)

Порекло становништва села Шљивар, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Село лежи југозападно од Зајечара, на Шљиварском Потоку и на присојним странама Чоклчевог Брда и Буле. Са десне стране потока, који никакве штете не наноси селу, било је 1935….

› више информација

15. јануар 2016.

1

Арачки тефтер из 1829/1930. за село Рашковић (Гружа)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО РАШКОВИЋ  У КНЕЖИНИ ГРУЖИ, КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА Стојан Милутиновић, 62 године син  Ћиро, 30 година син Милутин, 27 година Ристо Милутиновић, 48 година брат  Јован, 32 године Вилотије Милутиновић, 72 године син Стеван, 27 година син Тодор,…

› више информација

7. јануар 2016.

1

Најстарији записи из матичне књиге венчаних цркве у Борчу за 1837-1840. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић   1.       4. јула 1837. венчани Лазар Радосављевић из Кнића и  Цмиљана Милисављевић из Коњуше, кум Јован Карановић из Забојнице. 2.       21. октобра 1837. венчани Радоје Петровић из Кнића и Стојана, ћерка Павла Стефановића из Петропоља, кум Павле Станковић из Петропоља. 3.       4. октобра…

› више информација

6. јануар 2016.

1

Арачки тефтер из 1829/1830. за село Коњуша (Гружа)

ТЕФТЕР СПАХИЈСКОГ ПРИХОДА (АРАЧКИ ТЕФТЕР) 1829/1830. ЗА СЕЛО КОЊУША У КНЕЖИНИ ГРУЖИ,КРАГУЈЕВАЧКА НАХИЈА Извор: Збирка тефтера 555, Архив Србије, Београд 1.       Ненад Јовановић 68 година – кмет Павле    38 година Весо  32 године Петар   22 године Јован  17 година Марко  12 година Алекса  4  године 2.       Радоје  Радовановић 78 година…

› више информација

4. јануар 2016.

3

Најстарији записи из матичне књиге крштених (рођених) цркве у Борчу за 1837. годину

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић Поред  пописа, црквене књиге су најдрагоценији и најпоузданији извор података о становништву. Матичне књиге су уведене 1837. године, тако да не постоје старији записи о крштеним, венчаним и умрлим. Сваки парох цркве је био у обавези да у својој парохији уписује у матичне књиге податке…

› више информација