Порекло презимена, село Ружић (Владичин Хан)

9. фебруара 2016.

коментара: 3

Порекло становништва села Ружић, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово је планинско село. Лежи на високом земљишту између Џепске Реке са севера и Козничке Реке са југа. Околна насеља су: Дупљане, Манајле, Козница и Дикава.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и из бунара, већином у Горњој Махали. Познатији извори су Радмиловац, Село, Дулан и Бачкало.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атаре носе ове називе: Село, Деја, Равниште, Јаблан, Стришковац, Лудна Глава, Чучуљица, Орловац, Гробице, Пантелеј и Раскрсје.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на махале: Доња, Горња, Копината Долина, Маковиште и Ливада Махала. Главна је Горња Махала јер лежи у средишту села. Прелаз између Ружића и Дупљана је неприметан. Село Ружић је 1960. године је имало 97 домова.

Старине у селу.

Место звано Гробице налази се у источном делу села. Тамо се види пободено камење. Неки мештани мисле да су то „турски гробови“.
У Доњој Махали налази се црква Св. Петке. Зидана је пред крај турске владавине. Баба Милојка, која је умрла 1912. године у 80. години живота, као невеста је месила хлеб мајсторима. О већим празницима у ову цркву долазе становници из десетак околних села.

Постанак села.

Постоји предање да је некада Ружић имао 11 домова, рапоређени по махалама; Доња Махала две куће, Горња Махала 3, Копината Долина 1, Маковиште 1, Ливада 1 и Бигле 2 дома. Та домаћинства потицала су од становника који су досељени.
У саставу Ружића до скоро је била и махала Бигла, која лежи у сливу Врле на југу. Због велике издвојености она је данас посебно насеље и припада Врањској Котлини.
Место звано Село је у долини потока. Ту се налазе баште и избија извор. Данашњи становници кажу „не знамо како је названо то место“.
Све махале Ружића, осим Бигле, славе Никољдан пролећни. Бигла слави Марковдан, у мају.
Гробље се налази у суседном Дупљану.

Порекло становништва.

У Доњој Махали налазе се ови родови:

-Станкови, Никољдан.;
-Спасићеви, Јовањдан;
-Близнићевци, Никољдан и;
-Ватаовци, Св. Петка.
У Горњој Махали су родови:
-Близнићевци и Ватаовци.
У махали Копината Долина живи род;
-Близнићевци.
У махали Маковиште су родови:
-Ватаовци и Близнићевци.
У махали Ливада су родови:
-Спасићевци и Близнићевци.

Сви поменути родови потичу од четири претка. Један предак основао је „племе“ Ватаовци, други је основао род Близнићевци, трећи „племе“ Спасићеви. Посебно, четврто, „племе“ су Станкови.
За порекло рода Ватаовци говори се ово: Они потичу са Косова. Њихов предак Вата из старине „бежао је од Турака“ и дошао је у Горње Јабуково код Владичиног Хана. Деца су се приликом играња стално „правила пут“. То је био знак да треба да се селе, па је прешао у Манајле а одатле у Ружић. Прву кућу направио је на месту Падеж. У роду се зна ова генеалогија: Влајко, 55 година-Никола-Мита-Стојко-?-Вата. Грана од рода Ватаовци је род Марчинци у суседном Манајлу.
Порекло рода Близнићевци је из неког места у Бугарској.
Старина осталих родова није позната.

Исељеници.

Из Ружића је било приличног исељавања становништва. По ослобођењу од Турака доста их је отишло у суседну Козницу. Од њих тамо потичу родови:
-Димитријевци, Ђорђевићи, Поповићи, Јовановићи у Уковиштани.

У Џеп су се иселили:
-Миајловци (није грешка), Ничићи и Милосављевићи.
У Гариње су се иселили:
-Стаменковци.
Од краја Првог светског рата до данас иселило се око 20 домаћинстава. Они живе у околини Гњилана и Прокупља – село Момчилово.
Раније је у Ружићу било и православних Цигана. Од њих потичу:
-Стаменковићи, који од 1878. године живе у Џепу.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Moj deda Milojko Mihajlovic (Miajlovic)-kako vi kazete je iz sela Ruzic,sa zenom DJurdjom su ziveli tamo i izrodili vise dece: Bozika, Bora, Zivana -moja majka, i Zivko ,prema kazivanju bilo je vise dece, alipo kazivanju, ostala deca su pomrla. Njihovo rodjenje je zavedeno u Mesnoj kancelariji DZep. Deda Milojko je bio ucesnik u nekih od ratovado Prvog ili u Prvom Sv. Rata. Kasnije se doselili u KiM, selo Tankosic ,blizu banje Klokot . Tetka naj starija Bozika udata u Urosevcu,, ujak Bora otiso u partizanei tamo poginuo. Posle rata moja majka dosla u Makedoniju, al se povremeno vracala u Tankosic. Ujko Zivko je otiso posle rata u vojsku, a od tamo na izgradnji deonice Beograd -Bar, posle toga zaseo prvo u Rudovce,nadomak Mladenovca? ,kasnije izgradio kucu u Lazarevcu i tamo ostao do smrti. Interesuje me dali mogu nesto vise saznati o mojoj babi Djurdji, poreklo i o ostaloj deci zavedenih u mesnoj kancelariji DZep . Hvala !!!

    • Милодан

      До тих података можете доћи само преко матичних и црквених књига. Ја Вам не могу помоћи. Што је у књизи написано овде је верно пренето и томе нема ништа да додам нити да одузмем.
      Свако добро!
      Слободан Милић, Милодан

      • HERC

        Село Дикава у Сурдуличкој општини нисте описали, молио бих вас да узмете податке из села Паља, где се помиње Дикава.