Порекло презимена, село Џеп (Владичин Хан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Џеп, општина Владичин Хан - Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан Порекло становништва села Џеп, општина Владичин Хан - Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Џеп (Владичин Хан)

Порекло презимена, село Џеп (Владичин Хан)

Порекло становништва села Џеп, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Џеп је познато насеље у Грделичкој Клисури; у његовом западном делу поред Јужне Мораве постоји железничка станица и у њему се, са путем правца север-југ, укршта пут који долази са истока долином Џепске Реке. Околна насеља су: Дупљане, Копитарце, Теговиште и др.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Бостаниште, Ширина, Бежанија, Старо Село, Раскрсје, Задниште, Самоков, Аниште, Грчка Њива, Крива Њива и др.

Тип села.

Џеп је село разбијеног типа. Сродничке куће су једна другој ближе и више груписане. Дели се на три махале: Ридарска или Поповска, Моравска и Доња Махала. Џеп је имао 1958. године 48 домова.

Старине у селу и остали подаци из прошлости.

Крива Њива је на граници са суседним селом Копитарцем. Приликом обрађивања земље тамо су налажене „римске цигле и зидине“.
За врееме Турака у Џепу је постојао „турски самоков“. Налазио се поред ушћа Џепске Реке. На месту Самокова до 1948. године налазила се „згурија“. Поменуте године била је велика поплава и тада је вода однела све старине од самокова. У џепском самокову радили су Срби и Цигани ковачи. Срби су већином правили ћумур.
Назив Старо Село односи се на место у североисточном делу атара. То је више земљиште на граници са Гарињем. Остатака од старина нема. Памти се да је до скора у Старом Селу биле две куће, чији су се становници касније иселили, у Сурдулицу и Момчилово.
Место Зидиниште је у близини поменутог самокова, узводно уз Џепску Реку. Остатака од старина нема. То је сада воденица Стојана Радивојевића.
Место Аниште је поред садашњег главног друма у Грделичкој Клисури. Ту су најпре имали хан становници садашњег рода Поповића. Они су хан продали Грку Василу Јанићу. Његов син Стерија, који је постао учитељ, хан је уступио неком Србину – Авраму из села Житорађе у околини Сурдулице. Поменути Грци су изумрли. По њима се зове потес Грчка Њива у близини ранијег хана.
Мештани Џепа су се 1878. године крили у густој шуми, сада званој Бежанија. У Другом светском рату ту шуму су потпуно посекли бугарски окупатори.

Постанак села.

Опште је предање да су данашње село Џеп основала четири досељена домаћинства; три су припадала данашњем роду Поповића (Поповци, Стамболци и Деда Јовинци), док је једно домаћинство припадало данашњем роду Млађинци.
Сеоска слава је Спасовдан. Тада се одржава сеоски сабор на месту званом Раскрсје.
Џеп има посебно гробље. Налази се поред Џепске Реке, близу ранијег самокова.
У већим празницима мештани посећују цркве у селима Горњој Јабуци (Владичин Хан) и Мртвици а данас одлазе у цркву у варошици Предејану.
Џеп се налази подједнако удаљен од Врања и Лесковца тако да становници у тржишне дане посећују оба места. До 1955. године Џеп је припадао Врањском, односно Владичин –Ханском срезу да би потом припао Лесковачком срезу.
У Другом светском рату немачки окупатори вршили су рударску експлоатацију у планинском селу Мачкатици. Због тога су долином Џепске Реке изградили аутомобилски пут. У Џепу, око тог пута, брзо је организовано једно трговачко-занатско насеље. Имало је 20 дућана, ковача, обућара, бакалнице, две кафане.. Године 1948. поплава је однела највећи део тог насеља и разорила поменути пут за Мачкатицу.

Порекло становништва.

Срби:

-Поповићи, Аранђеловдан. Род је основао Ивко, предак четвртог појаса: Томо, 91 година-Стеван-Петар-Миленко-Ивко. Стеван и Петар су били свештеници, док је Миленко био ханџија у Џепу.
-Станболици, Деда Јовинци и Станојевићи, Аранђеловдан. Они су гране од рода Поповића. И њихов предак је Ивко.
-Млађинци, Никољдан, потичу од претка Србина, који је живео у селу Мртвици и тамо био ожењен Циганком. Потом су из Мртвице прешли у Џеп. Даље порекло не знају. Данашњи припадници овог рода „не наличе“ на Цигане.
-Качарци, Јовањдан и Станојини, Никољдан, су досељени из суседног Теговишта. Качарци су овде купили воденицу. Они су у Теговишту припадали истоименом роду досељених из Јабукова код Владичиног Хана.
-Голошици, Аранђеловдан, досељени су у турско доба из села Губеревца код Лесковца. Тамо су припадали истоименом роду.
-Мишиннци, Св. Ђорђе, су досељени из Граова. Тамо имају бројне рођаке досељених из Бјелопавлића у Црној Гори.
-Миајловци, Ничићи и Милосављевићи, Никољдан, су досељени из Ружића а тамо су однекуда били досељени. Ничићи у Ружићу припадали су роду Деда Велковци. Милосвљевићи у Џепу су били кафеџије.
Православни Цигани-Роми:
-Стаменковићи, Никољдан и Младенце. Доселили су се 1878. године, када су отерани Турци, из суседног села Ружића. У Ружићу данас нема Цигана.

Исељеници.

Знају се ови исељеници.

-Качаревићи су се иселили у суседно село Гариње.
-Поповићи су се иселили у Сушевје.
-Ђелинци су се иселили у Ковачеву Бару.
-Ђорђевићи су се иселили у варошицу Предејане.
-Камењарци и Ватаовци су се иселили 1878. године у сурдуличко село Житорађу.
Од српских исељеника има их још у Момчилову код Лесковца, Сурдулици и Банату.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top