Порекло презимена, село Мањак (Владичин Хан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мањак, општина Владичин Хан - Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милод Порекло становништва села Мањак, општина Владичин Хан - Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милод Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мањак (Владичин Хан)

Порекло презимена, село Мањак (Владичин Хан)

Порекло становништва села Мањак, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Manjak

Положај села.

Село се налази на пространом планинском земљишту, које лежи на саставу потока Гарванице и Мутнице. Од њих настаје Џепска Река. Околна насеља су: Мачкатица, Џеп и Копитарце.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора. Познатији извори су: Петров Кладенац – у махали Селиште, Средњи Рид, Студенац – у махали Дупна Липа, Кладенче и др.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Седло, Станци, Рајна Гарина, Гумниште, Криви Присад, Шиљи Камен, Резбарци, Големи Рид, Радосињске Гарине, Староседелски Рид, Стране, Селиште, Црквиште, Старо Село, Острчавица, Зајчевица, Мечја Рупа, Бучје, Зајечева Ораница, Бегов Угар, Манастир у Лозиште.

Тип села.

Прелаз између Мањка и Мачкатице је неприметан. У Мањку постоје седам махала. Зову се по родовима – Николинци, Анђелковци и Деда Илинци или по називу места где су основане – Трниште, Селиште, Падина, Дупла Липа. Мањак је 1960. године имао 132 дома.

Старине у селу.

У Мањку постоје старине и карактеристични називи. Они указују да је овде било становника у раније доба.
На саставу Гаравнице и Мутнице налази се узвишење. На његовом темену види се кружни зид грађен од камена. Местимично је висок метар изнад земље. Ово су свакако остаци тврђаве из које се штитио саобраћај у долинама поменутих потока.
Недалеко од тврђаве је место Манастир. То су рушевине неког храма. По остацима од зидова види се да је храм био дуг око 6 а широк око 5 метара. Мештани Мањка наводе, да је ту био „стари српски манастир“. Код тог манастира раније су се мештани скупљали на дан Св. Јована.
У садашњем Мањку постоје места Црквиште и Селиште. На месту Црквишту данас се виде слаби остаци од зидова. Прича се да је ту била нека црква око које је било старих гробова. Њих су уништили власници њива. Место Старо Село или Селиште је у североисточном делу Мањка.
На тромеђи између Мањка, Љутежа и Мрковице је потес Самоков. Он лежи у долини Мутнице. Тамо се виде остаци „згурије“. Мештани кажу да је у времену „када је радио самоков“ неки бег „придржавао“ у Дуплој Липи – место звано Бегова Орница.

Постанак села.

Постоји предање и о постанку Мањка. Оно наводи да је село основано крајем XVIII века. Основао га је досељеник Петар Вардарац, досељен из неког места у Македонији.
Најстарији део Мањака представља махала Селиште, потом махала Падина. Најкасније су основане махале Деда Илинци и Дупна Липа – после 1878. године.
У Мањку постоје три крста; по један у махалама Селиште, Николинци и Дупна Липа. У прве две махале заветина је Марковдан а у трећој Никољдан – пролећни.
У Мањку су два гробља; једно је у Дупној Липи а друго близу махале Селиште.

Порекло становништва.

Становништво мањка потиче од предака који су досељени. Родови су:

-Вардарци или Селиштани, Аранђеловдан и Никољдан. Куће су им у махали Селиште. Род се намножио од претка Деда Петра, који је имао надимак Вардарац. Он је у месту порекла негде у Македонији „учинио кривицу“ због чега се доселио овде, изабрао место за насељавање са добром водом и потом преселио породицу. У роду знају за ову генеалогију: Милорад, 73 године-Стојко-Никола-Стојко-Петар, који се доселио. Како је речено, он је оснивач села. У мањку постоји Петров Кладенац, који је назван по овом оснивачу села.
-Падинци, Аранђеловдан, потичу од претка Крсте. Није познато њихово порекло.
-Трништани, Аранђеловдан, потичу од претка Деда Павла. Не зна се одакле су досељени.
-Николинци, Аранђеловдан, су досељени однекуда.
-Анђелковци, Илиндан, не знају за своје порекло.
-Деда Стојковци, Јовањдан, живе у махали Селиште. Место старине не знају.
-Деда Илинци, Јовањдан. Ни они не знају одакле су досељени.
-Дупна Липа, Никољдан. Становници овог рода су пореклом са Власине. Доселили су се после 1878. године.
После њих у ово село се нико није доселио. Село је расло само прираштајем.

Исељеници.

После Првог светског рата два домаћинства из Мањка су колониизовани у Метохији.
После Другог светског рата тру домаћинства су насељена у Банату.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top