Порекло презимена, село Мачкатица (Сурдулица)

14. фебруара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Мачкатица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Mačkatica-zaseoci

Положај села.

Ово је познато планинско село Грделичке Клисуре. Лежи на десној страни Џепске Реке, у њеном горњем току. Околна насеља су: Троскач, Мањак, Млачиште и др.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, од који су многи озидани у чесме.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Алакина Глава, Белино Бачовиште, Бојанин Крст – шума, Гајдарски Рид, Драгосаљица, Шибарни Рид, Чука, Друм, Страње, Жежница, Самоков, Селиште, Ржиште, Средорац, Старо Гробље, Задине, Рудник, Српска Пољана, Боровик, Јеленче и Буков Лебед.

Тип села.

У Мачкатици има већи број махала. Носе називе места где се налазе – Крива Њива, Страње, Боровик, Дукат итд; или по именима родова – Поповска, Илијинска, Ивановска итд. Куће појединих родова углавном су у групи. Мачкатица је 1960. године имала 190 кућа.

Старине у селу и историјат.

Потеси Жежница и Самоков налазе се на граници између овог села и Троскача у долини Гарванице. На Жежници се правио дрвени угаљ потребан за самоков.
Пре Другог светског рата на више места у шумама Мачкатице постојале су жежнице за дрвени угаљ, који су мештани продавали.
Потес Селиште лежи близу Самокова. У народу се прича да је тамо било неко старо српско село. Од кућа тог села познају се зидине (постоји место Задине). Прича се да је у једној кући тога села било 40 деце. На Селишту су сада ливаде. До њих се познаје место неке старе воденице и неки „урасли гробови“. Један мештанин прича да је некада „у том селу владала куга“ која је „све почистила“. Спасао се само један човек који се одселио негде према Власини.
У близини поменутог самокова је потес Рудник. Ту је једно немачко предузеће отпочело рударску експлоатацију у новембру 1940. године. У Другом светском рату тамо су Немци саградили рударску колонију са неколико зграда и развила масовну експлоатацију руде молибдена. На томе је радило 3 до 5 хиљада Срба. Био је направљен пут Мачкатица-Џеп и подигнуто насеље Бело Поље код Сурдулице. Рудник је престао са радом 1950. године. Године 1960. рударска колонија је већим делом била урушена. Одржаване су само зграде у којима су биле смештене осмогодишња школа, амбуланта и задружна продавница. И поменути пут је био у пропадању.
У потесу Боровик је сада букова шума. Име казује да је тамо некада била борова шума. Потес Јеленче такође је под буковом шумом. У народу се говори, да је то име постало по јеленима, који су тамо некада живели.
На месту Средарац има 8 гробова. Ти су гробови од оних италијанских војника, који су радили у руднику Мачкатици као немачки заробљеници.

Постанак села.

Данашње српско становништво Мачкатице потиче од предака који су досељени. Највише је досељеника пристигло у току XIX века и то из села у суседном сливу Власине. Као најстарији род рачунају се Чорбаџици – досељени крајем XVIII века, затим Илијинци. Најмлађи досељеници су родови Боровичани и Страње.
До почетка XX века становници Мачкатице носили су власинску ношњу. Данас је та ношња очувана само у махали Боровик. Остали мештани користе „моравску“ или „врањску“ ношњу.
У Мачкатици се налази црква Св. Јована. Она је у средишњем делу села, на месту између махала Крива Њива, Чорбаџиска и Власинска. Ту се налази још један споменик, основна школа и продавница. Црква је саграђена 1860. године на остацима неког старијег храма. Главни мајстор био је Китан Кузмановић из Дебра. Њему су мештани поклонили велико земљиште, коју је он продао и населио се у Сурдулици – где је имао три кафане.
Сеоска слава је Ђурђевдан.

Порекло становништва.

Како је поменуто, сви становници Мачкатице потичу од предака, који су досељени. Родови чија се старина зна су:

-Илијинци, Јовањдан, су досељени из Власине. Тамо су живели у Соколовој махали.
-Ивановци, Аранђеловдан, су досељени из Црне Траве у сливу Власине.
-Јерини, Јовањдан, досељени су из истог места одакле и Ивановци.
-Криво Њивци, Митровдан, су досељени из Власине. Тамо су живели у Стојковићевој Махали.
-Власинци, Св.Петка, су, како им и презиме говори, досељени из Власине. Тамо су живели у махали Јанчини.
-Боровичани, Аранђеловдан и Никољдан, су досељени из Власине. Тамо су живели у Величковој Махали.
-Страње, Никољдан, су пореклом из Власине. У Мачкатици родовско име носе по махали у којој живе.

Родови, којима није утврђено порекло:

-Чорбаџини или Милановци, Аранђеловдан;
-Деда Стаменковци, Аранђеловдан;
-Поповци или Таралије, Аранђеловдан;
-Дукађани, Аранђеловдан и:
-Димићевци, Никољдан.
Како је поменуто, Чорбаџинци су први досељеници у Мачкатици. Они знају своју генеалогију: Добросав, 55 година – Милан – Стоја – Ђорђе – Цветан, оснивач рода који се доселио. Цветанов син Милован био је богат стоком; имао је око 200 оваца, 20 крава, 8 јармова волова, 10 коња. Њега су звали Чорбаџијом.
За род Димићевце кажу да вуку “неку проклетију“. Њихов предак Деда Димо једном је довео у Мачкатицу „турске комите“, који су опљачкали становништво. Због те проклетије они су увек били сиромашни.

Исељеници.

-Мачкатовци у Житорађи код Сурдулице после 1878. године су се доселили из Мачкатице.
-Јоцићи и Тонча у Бацијевцу код Сурдулице досељени су из Мачкатице.
-Гајдаровци су се иселили око 1878. године у сурдуличко село Загужане.
-Милошевићи су се после Другог севтског рата колонизовали у Каравукову – Бачка.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.