Порекло презимена, село Летовиште (Владичин Хан) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Летовиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Ми Порекло становништва села Летовиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Ми Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Летовиште (Владичин Хан)

Порекло презимена, село Летовиште (Владичин Хан)

Порекло становништва села Летовиште, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи лево од Јужне Мораве између околних насеља Доњи Балиновац, Урвича, Зебница и др.

Воде.

Вода за пиће добија се са извора и из по неког бунара. Важнији извори су Кућиште – поред школе, Крај Село, Брајковац, Крушјак, Извор и др. Водом је обилнија лева долинска падина у односу на десну.

Земље и шуме.

Називи потеса у атару су: Прчова Падина, Црквиште, Смрдећа Бара, Рдовска Падина, Игњатова Арница, Лазине, Мала Њива, Причје, Мађарница, Орниче, Равњак, Пласнице, Врљак, Вели Врх, Ракитово, Изворски Дол, Граник, Старо Село, Горње Гробље, Градиште, Густи Шиб и Попова Ливада.

Тип села.

У Летовишту су махале: Бељаци, Деда Ристинци, Вучковци, Деда Марковци, Деда Стојановци, Смрдећа Бара и Попова Ливада.

Старине у селу.

Назив Црквиште односи се на место које лежи на северозападном делу села. Данас су тамо њиве и ливаде, поред којих се могу видети делови порушених зидова.
Потес Старо Село лежи десно од Зебинске Реке. Тамо су њиве. Трагова од старина нема.
Горње Гробље је место на падини је лево од реке, изнад школе. Приликом градње једне плевне на том месту је ископано „пуна кола људских костију“.
Мештани говоре да су поменута места остала од становништва који су живели пре данашњих становништва.

Постанак села.

Летовиште спада у млађа села Грделичке Клисуре. Први је дошао предак рода Бељаци, потом предак рода Деда Ристинци па после и осталих родова. Утврђено је да је предак Деда Ристинаца доселио почетком XIX века, из чега се закључује да је Летовиште основано на прелазу XVII и XIX века.
Сеоска слава је Трећи дан Духова, када је у Летовишту велики сабор код крста близу школе
Летовиште има посебно и лепо уређено гробље. Налази се близу школе.

Порекло становништва.

Како је речено, данашње становништво Летовиште потиче од предака који су досељени. Родови су:
-Бељаци, Аранђеловдан, су први досељеници. Место старине не знају.
-Деда Ристинци, Аранђеловдан, потичу од Деда Ристе. Поменути предак најпре је живео „у планини“ изнад Зебинца, на месту Летовишка Орница. Тамо је Деда Риста је имао више деце и био је веома сиромах. Потом се спустио ниже у Летовиште где се постепено обогатио. У роду се зна њихова генеалогија: Стојадин, 56 година – Ранђел – Милисав – Станко – Риста, оснивач рода. Једна њихова грана основала су махалу Смрдећа Бара.
-Деда Марковци, Аранђеловдан. Не зна се одакле су досељени. Основали су махалу Попова Ливада.
-Деда Вучковци, Аранђеловдан. Не зна се одакле су досељени.
-Миленковци, Младенци, су досељени из села Манајла, неки кажу „Овде га неки довеја“. Тамо су причали роду Марчинци, чије је даље порекло са Косова. Куће су им не месту Густи Шиб.
-Гулинци. Оснивач се доселио 1918. године из Зебинца. Призетио се у род Деда Вучковци. После ових нико се у ово село није доселио.

Исељеници.

-Милосављевићи су се по ослобођењу од Турака иселили у сурдуличко село Житорађа.
-Летовиштани и Миљковци су се после 1878. године иселили у сурдуличко село Балиновце.
После Првог светског рата ретка су била исељавања из овог села.
Већа исељавања десило се после Другог светског рата. Четири породице овог села колонизовано је у насељу Међа у Банату. Потом је пет породица исељено у Книћанин. Од ови су се две вратиле натраг. У војвођанском селу Баваништу живи три породице из Летовишта. Исељеника из Летовишта, две куће, има у селу Коњарнику код Лесковца.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top