Порекло презимена, село Шљивар (Зајечар)

23. јануара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Шљивар, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи југозападно од Зајечара, на Шљиварском Потоку и на присојним странама Чоклчевог Брда и Буле. Са десне стране потока, који никакве штете не наноси селу, било је 1935. године 11 а са леве 89 кућа.

Воде и клима.

Пије се искључиво бунарска вода, јер извора у селу нема. Бунара има 51.
У селу дувају ветрови: горњак, кошава, северац или чукан и југо.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је поред Шљиварског Потока и Лубничке Реке, на читав сат хода од села и то највише на местима: Селиште, Чиришак, Братујевац, Зла Падина, Мочево, Трешњево брдо, Була, Марков Поток, Липар, Никин Поток, Чоклчево Брдо и Село. Родност земље је добра.
Испаше су на местима: Краварник, Мочево, Братујевац, Селиште, Була, Марков Поток, Чоклчево Брдо, Селски Поток, Трешњево Брдо, Зла Падина и Лубничка Река.
Шуме су у овим месстима: Видојев Брег, Шештур, Марков Поток, Мало Брдо, Коњски Поток, Зла Падина, Никин Поток, Братујевац, Мочево, Липар, Трешњево Брдо, Селиште, Була и Чоклчево Брдо.
Заједничких шума и утрина нема.
У атару села има 78 појата. Налазе се на местима: Селски Поток, Трешњево Брдо, Братујевац, Була, Марков Поток, Лубничка Река, Чоклчево Брдо, Селиште и Никин Поток.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дело се на Доњи и Горњи Крај. Куће су доста збијене једна до друге и поређане дуж пута, са обе стране. На окућници су воћњаци и баште.

Име села.

Први досељеници затекли су на месту где је данас село много шљива, па из тих разлога село назову Шљивар.

Старине у селу.

У потесу Лубничка Река постоје зидине за које се прича да потичу са некадашње цркве. Два су стара гробља; једно је до самог села а друго је на Лубничкој Реци. На каменовима који се тамо налазе нема ни крстова ни натписа.

Постанак села и порекло становништва.

О постанку села мештани причају ово: У време Турака овде је било пусто земљиште. Почетком 19. века најпре се доселио неки човек по имену Марин са женом и кћерима. Ускоро постане богат човек. За њим се досели неки Јанош са Дунава те и он заузме најбољу земљу. Јаношев син Коста ожени Маринову старију кћер и са њом изроди децу. Марин оде неким послом у Видин и отуда доведе неког Владула, наочитог човека, те за њега уда млађу кћер и она са њим добије сина Павла. По Мариновој смрти зетови поделе имање; Коста узме леву а Владул десну половину од пута. По смрти Владуловој наследи са којим је стално био у завади. Павле подмити Турке, те од њих добије одобрење да убије Јанка. Потом Турци нареде да се Јанково тело натовари на кола и да се провезе кроз село како би се за свагда обележила граница атара шљиварског. Јанка сахране на брду изнад Грљана испод неке крушке, те се од тада то место зове Пара Јанкуло (пар’ на влашком значи крушка)

За најстарије породице у селу сматрају се:

-Маринешићи, Св. Петка;
-Костуљешћи, Св.Петка;
-Брукешћи, Св. Петка;
-Будинешћи, Никољдан;
-Владуљешти, Аранђеловдан;
-Првуловски* и:
-Балабановски*.
Старије породице су још:
-Јовановићи*;
-Петровићи*;
-Динићи*;
-Јоновићи* и;
-Траиловићи*.
Досељеници из околних села:
-Ристићи*;
-Сибиновићи*;
-Милосављевићи* и;
-Стојановићи*.
У селу има и једна породица Цигана-Рома.
*Не каже се коју славу славе.

Сеоска слава је Св. Тројица и слави се у селу. Заветине су Спасовдан – слави се у Селишту и Братујевцу; Пантелијевдан у Братујевцу; Велика Госпојина у Братујевцу у Св.Прокопије у потесу Ђула (или Була)
Гробље се налази десно од Шљиварског Потока, на Чоклчевом Брду.
У ратовиима 1912-1919. године из Шљивара је погинуло или умрло 54 лица. Споменик им још није подигнут.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.