Порекло презимена, село Рдово (Владичин Хан)

23. јануар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Рдово, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово планинско село са својим пространима атаром заузима високи гребен између долина Радовске и Зебинске Реке, левих притока Јужне Мораве. Околна насеља су Зебнице, Кукавица и друга. Поједини крајеви атара имају ове називе: Тумба, Ваљовска Чука, Влаиња, Венци, Преслап, Чука, Попов Дуб, Ајкова Чука, Селиште, Старо Село, Гредак, Кућиште, Пискавица, Бачкало, Мечкара, Крушка и Ћупачки Рид.

Воде.

Становници се снабдевају водом са извора и из неколико бунара – у Доњој Махали.

Тип села.
Рдово је село изразито разбијеног типа. Постоје махале и поједине усамљене куће. Махале су: Горња и Доња, Старо Село и Шопово. Махала Старо Село обилује добром водом, док Доња Махала у томе оскудева. У селу је 1959. године било 59 домова.

Старине и прошлост.

Општа је традиција, да је некада овај крај лево од Јужне Мораве на планини Кукавици и око ње био насељен старим становницима „од православне вере“. Иза тога, због неких догађаја, а поједини мештани кау због чуме, настао је „пустосел“. Тада једино није настрадало село Костомлатица у околини Владичиног Хана.
У Рдову постоји потес Старо Село. Тако се зове и једна махала, која се и данас налази тамо. У Старом Селу је и место Зидине. Садашњи мештани сматрају, да је на Старом Селу била кућа „од предњег српског народа“.
После поменутог „пустосела“ почела су да се оснивају нова насеља. Рдово је основано у другој половини XVIII века. Први досељеник је био неки Деда Станко. Од њега се намножио род Деда Станкови или Гирци. Звбог тога за њих неки кажу да су „староседеоци“. Укоро после њих је дошао предак данашњег рода Деда Илијини. Каније су се населили и преци осталих родова.
Сеоска слава у Рдову је Спасовдан.
У народу се говори, да је некада на планина изнад Рдова била под боровом шумом. У долинама потока сада се налазе затрпана, а нека и угљенисана, борова стабла. На поменутој планини сада нигде не расте борова шума.
На планини Кукавици, око врха Влаиња, до балканских ратова, лети су напасали овце и коње сточари у народу запамћени као Ашани. Један такав Ашан се последњи пут појавио са стоком око 1920. године.
У Рдову и суседном Зебинцу подаље од кућа су подигнуте сточарске зграде – „трла“. У њима мештани скупљају сламу и сено. Од вршидбе и косидбе и целе зиме, до Благовести у трлима је стока. Од тада до бербе усева и сена стока борави на другим местима атара, где нема њива и ливада.

Порекло становништва.

У Рдову живе ови родови:

-Деда Станкови или Гирци, јесења Богородица, су први досељеници у селу. Одакле су дошли, не зна се.
-Деда Илијини, Никољдан, потичу од претка Илије, који се доселио однекуда пре 170 година.
Потомци су му: Миле, 48 година – Младен – Михајло – Стаменко – Петко, чији је отац Илија. Овај род има једну крушку звану „панађурка“. Она потиче из времена од њиховог претка, Петка.
-Шопови, Никољдан и Спасовдан, живе углавном у Старом Селу. Род је основао предак Деда Здравко, пореклом из Мосуља у Босиљградском Крајишту. Он је тамо убио Турчина и са братом побегао у село Суву Мораву код Власичиног Хана. Тамо „нису могли да чувају стоку“ па су прешли у село Кукавицу У Кукавици је остао његов брат а Здравко је у првој половини XIX прешао у Рдово. У роду Шопови зна се ова геонологија; Станојко, 60 година – Павле – Илија – Здравко.
-Дед Костини, Никољдан и Спасовдан, потичу од претка Косте. Он се родио средином XIX у селу Мијаковцу у Пољаници. Као дете дошао је код тетке у Горње Јабуково где је одрастао, па потом прешао као слуга у Рдово. Ту се оженио и основао основао род.
-Ђорђевићи, јесења Богородица, су дошли из Доњег Јабуковца. Тамо су припадали роду Лештарци.
-Михајловићи, Св. Петка. Оснивач рода је био Милан. Он се родио у Петровцу у Горњој Пчињи. Одатле је дошао на занат у Владичин Хан да би се потом „призетио“ 1923. године и прешао у Рдово.
-Станковићи, Св. Петка, су скоро досељени из суседног Зебинца. Не зна се одакле су тамо досељени.

Исељеници.

После Другог светског рата Јовићи из Рдова су колонизовани у бачком месту Каравукову.

ИЗВОР: Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.