Порекло презимена, село Зебинце (Владичин Хан)

23. јануар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Зебинце, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

И ово село је изразито планинско. Лежи у горњем делу Зебињске Реке, леве притоке Јужне Мораве. Југозападно од Зебнице је Рдово а севеоисточно је село Јастребац.

Воде.

Становници се снабдавају водом са кладенаца – налазе се у свим махалама. Неко домаћинство има свој бунар. Најпознатији кладенац избија у махали Село. Имају добру воду још неки кладенци и извори, који избијају даље од махала. То су: Марин Кладенац, Крагујевац и др. Крагујевац избија у планини и од њега потиче Зебинска Река.

Земље и шуме.

Називи потеса у атару су: Цветково Гумно, Ђурина Падина, Завој, Говедарничина, Габер, Крагујевац, Црвена Бара, Јовина Падина, Селиште, Над Селиште, Бељаково Гумно, Кључ или Голема Њива, Бежанија, Шупљи Камен, Старо Гумно, Мужан, Мирково Гумно, Градиште, Градиниште и Градак.

Тип села.

Ово насеље је разбијеног типа. У Зебинцу су махале: Поповац, Кључ, Паног, Село, Лозиште и Јованова Падина. Прва махала има највиши а последња најнижи положај. Махале су међусобно оштро одвојене. У селу је 1959. године било 70 домова.

Старине и прошлост.

У Зебинцу или око њега постоје карактеристични топографски називи и извесне старине. Они указују да је овде било становника и у раније доба.
Назив Градиште односи се на локалитет који лежи десно од Зебинске Реке. Сада је тамо паша, без остатака од старина. Народ прича да је некада ту био неки град.
Потес Селиште лежи у источном делу села. Сада су тамо ливаде, њиве и добри кладенци. По причању мештана, тамо је било неко насеље, које је постојало пред данашњег Зебинца. До Селишта је место Црвена Вода, где су мештани ископавали старе црепове и ћупове.
Ђурина Падина лежи десно од Зебинске Реке. Тамо су налажени жрвњеви из старог доба. На потесу Крагујевац, који лежи у планини, налазе „корито за воду и једна крива бука“. Говори се да је тамо неки човек ископао „ћупче са парама“.

Постанак села.

Данашње Зебнице основано је у исто доба када и суседно село Рдово. У Рдово су дошли, како је већ речено, преци рода Гирици, а у Зебнице преци рода Гроздића. То је било у другој половини XVIII века. После Гроздића у Зебинце су се населили Гулинци, иза њих Баба Стојанинци итд.
Прва кућа поменутих Гроздића налазила се на месту сада званом Стара Кућа. Домаћин те куће у овом крају Грделичке Клисуре био је усамљен. Да би имао с’ ким да поразговара, он се морао спуштати до Јужне Мораве и тамо налазио мештане из данашњег Манајла.
Потес Бежанија је под буковом шумом. Говори се да је тамо народ „ишао у бежанију“ за време Турака. Постоји веровање да су некада на месту Шупљи Камен „живели ђаволи“.
Зебинце има посебно гробље. Налази се на граници атара према Јастребцу.
Сеоска слава је Марковдан. О празницима раније су становници посећивали цркву у Горњем Јабукову – околина Владичиног Хана. Од пре 20 година они одлазе у нову цркву у суседном Јастребцу. Главни део Зебинца представља махала Село.
Сеоски крст је на месту Црвена Бара.

Порекло становништва.

Српски родови Зебинца потичу од предака који су досељени. Родови су:
-Гроздићи, Аранђеловдан, досељени негде „од куд Врање“. Најпре су покушавали да се задрже
у врањском селу Прибоју, затим су дошли до данашњег места Владичиног Хана и одатле „из долину“ изашли су „у планину“ . За Гроздиће се говори да су први „ставили колац“ у овом селу. Данашњи Гроздићи нису прави по мушкој линији. При насељени Гроздићи имали су задругу од 30 чланова и били су богати живом стоком. Између осталог имали су и 17 „кобила младица“. Један мушкарац из те задруге је заклао туђег вола у селу Биновцу код Сурдулице а затим су они убили и неког Турчина у селу Мртвици – носио је новац у „кожне бисаге“. Све се то открило и тада су на првид дан Ускрса дошли Турџи у Зебинце и становнике Гроздићеве задруге побили а стоку отерали. Два мушкарца из те задруге, сада се знају по имену – Марко и Недељко. Познају се њихови гробови на месту где су побијени. После уништавања правих Гроздића неке њихове девојке, удате у околна села, вратиле су се на земљу у Зебинце од којих потичу данашња три домаћинства.
-Гулинци, Св. Петка, су се раније звали деда Ђоринци. Доселили су се однекуда после Гроздића. Гулинци потичу од претка Ђорђа. Он је био предак из четвртог колена; Димче 72 године – Миајло – Маринко – Станко – Ђорђе. Име Гулинци добили су касније.
-Баба Стојанинци, Никољдан, зову се по некој баби Стојани. Не зна се одакле су досељени после Гулинаца.
-Павловци, Св.Петка, не знају одакле су досељени. Неке породице имају куће на месту Голема Њива.
-Крстинци, Св. Петка. Овај род је основао деда Крста. Он је побегао „негде са југа“. Знао је да говори турски.
-Расадиштани, Никољдан, су досељени из Репинца код Владичиног Хана. Родовско име добили су по месту где су подигли кућу. После њих нико није досељен у Зебинце. Село је расло само прираштајем.

Исељеници.

-Младеновци живе у селу Тумби – Пољаница. Тамо су дошли у XIX веку из Зебинца.
-Чифчици и Јованови живе у Ранутову код Врања. Тамо су дошли из Зебинца или Гариња у Грделичкој Клисури.
-Марковићи живе у Лепеници код Владичиног Хана. И они су дошли из Зебинца.
-Гулинци – једна породица живи у Летовишу. Имају рођаке у Репинцу код Владичиног Хана
-Крстинци – једна породица живи у Јастребцу.
-Станковићи су се иселили у суседно село Рдово.
Две породице, Милорад и Петровићи, из Зебинца су после Другог светског рата колонизоване у бачком селу Каравукову.

ИЗВОР: Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.