Порекло презимена, село Халово (Зајечар) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Халово, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Порекло становништва села Халово, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Халово (Зајечар)

Порекло презимена, село Халово (Зајечар)

Порекло становништва села Халово, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Halovo

Положај села.

Халово лежи на висоравни удаљеној два километра од Тимока, са десне стране. Кроз село протиче поточић, звани Сеоски Поток, који лети пресушује и не наноси селу никакве штете. Године 1935. село је имало 323 куће.

Воде и клима.

Пије се бунарска и изворска вода. Има 8 бунара и сви су у Првој Махали а извори се зову: Гиловски Извор, Конак, Дидојевски Извор, Соват, Селиштански Извор и Јепуровски Извор. Извори су углавном на подручју Сеоског Потока, једна чесма је на јужној страни до самог села а Селиштански Извор је у Селишту, 400 метара северно од села.
У селу дувају ветрови: кошава – са истока, северац – са севера и југо – са југа. Село је на приличној ветрометини.

Земље и шуме.

Земља није особито родна, једним делом и због тога што је на вишој надморској висини. Оранице су на местима: Бостање, Бауке, Манастириште, Орбу, Бачиште, Безданица, Тупан, Блато, Лојзата, Суват, Пјетре, Старо Брдо, Стубица, Старо Селиште, Селиште, Кључ, Кључ Кириџиски, Воденички Кључ, Челебија, Четате, Чука, Ћерамисјко, Кључ или Вучак, Крајина, Потоци и Пут.
Пашњака има на местима: Бачиште, Селиште, Лојзата, Безданица, Старо Брдо, Чука, Тупан, Суват, Баука, Челебија, Четате, Пјетре и Манастириште.
Шуме су највише на местима званим: Орбу, Тупан, Бостање, Бијаџија, Безданица, Старо Брдо, Суват, Манастириште, Челебија, Селиште, Старо Селиште и Бачиште.
Село има салаше у целом атару.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на три краја: Прва Мала на северној страни, Друга Мала у средини и Трећа Мала на јужној страни села. Крајеве дели Сеоски Поток и његов споредни крак. Куће у селу су прилично згуснуте и ушорене.
Нико од мештана на зна ништа поуздано да каже одакле ово име селу.

Старине у селу.

На месту званом Четате (на спрском „утврђење“), југозападно од села постоје развалине неког градића из доба Римљана. Поред зидина ту се налази шљака од топљења руде. Код мештана постоји легенда да је овде некада било богато насеље те је било нападнуто од неког народа са истока. И поред пруженог отпора морали су се на крају повући ноћу кроз клисуру званом Велики Поток, где се сада трага за угљем и рудом сребра.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је село раније било много ниже, на месту званом Манастириште, поред Тимока. Ту је становништво страдало од маларије, јер су околне баруштине биле пуне комараца та Халовљани побегну на брдо.
На неких 500 метара северно од села налазило се некада черкеско село, које се по доласку Турака, раселило а на 700 метара јужно од села такође је било черкеско село чије је становништво, по доласку Турака, прешло у Халово. Оба места се данас зову Селиште.
-Ђурлановска (Стана Радукана) је, по причању, најстарија породица у селу.
У старије породице рачунају се још и:
-Асановићева и;
-Мустецовска.
Живаљ је углавном влашког порекла. Има досељеника из Бугарске, затим из села Вражогрнца, који се сада зову:
-Србуловци.
Једна породица је досељена из Брежана код Пожаревца и они се зову:
-Унгурјановићи.

Сеоска славе су: Св.Никола је црквена слава и у источном делу села на месту Запис; Преображење на месту Вилинско Брдо западно од села; Зелени Четвртак (Жоја Верде) – на месту Баука, јужно од села и Петровдан – на месту Бачиште, југозападно од села.
Гробље је близу села, са западне стране.
У ратовима од 1913-1919. године погинуло је или умрло 40 ратника Халова, али им није подигнут споменик јер су ссе борили против српске војске пошто је село тада припадало Бугарској.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top