Порекло презимена, село Слатина (Лесковац)

3. фебруар 2016.

коментара: 3

Порекло становништва села Слатина, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Slatina-Leskovac

Положај села.

Слатина својим највећим делом лежи по дну долине Копашничке Реке, леве притоке Јужне Мораве. Положај је погодан из економских разлога, на долинском дну мештани гаје влажне а на падинама суве културе.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара.

Земље и шуме.

Крајеви атара око села носе ове називе: Градац, Кале, Јасен, Рид, Бара, Селиште, Муратовица, Војновички Рид, Равњак, Проход, Леска и др.

Тип села.

Због положаја на долинском дну Слатина има низни тип. Положај је издужен у правцу север-југ око 1000 метара. Делови насеља зову с: Доња, Средња и Горња Махала, или се зову по родовима, на пример, Бошковци, Јоцини, Павлови итд. Од главног дела села доста је издвојена махала Бара са 17 кућа. Она је у југозападном делу Слатине на планинској падини, удаљена од центра села око два километра. Село је 1961. године имало 103 дома.

Старине и прошлост села.

У Слатини и око ње постоје разне старине и карактеристични топографски називи. Они указују да је овде било становника у раније доба.
Десно од реке, покрај кућа у Средњој Махали налазе се два узвишења, Градац и Кале. Мештани кажу да је на Грацу било „римљанско гробље“. Поједини надгробни каменови и сада се познају. На „ћувику“ узвишења Кале постоје зидине у рушевинама. Зидине су од камена лепљене малтером. Место са тим рушевинама пространо је као једно кућно двориште. У народу се верује да је у Калеу постојао подземни канал и да се у њему налази бачва са новцем.
У Слатини постоје остаци од стах цркава. Једна се налази у подножју Калеа. Ту сус е до скоро познавале зидине од храма. Овде се познаје и један стари бунар испуњен земљом.
Друга црква у рушевинама је лево од реке, код сеоског гробља. Тамо је Доња Махала. Код те цркве се познаје „олтар на изгрев сунца“. Неки каменови из зидова цркве употребљени су приликом зидања цркве у суседној Ораовици.
Потес Селиште лежи лево од реке на падини. Сада су тамо ливаде, њиве и баште. У народу се сматра да је тамо било неко старије насеље, које је постојало пре данашње Слатине.
Пред крај турске владавине плоднија земља у Слатини била је „господарска“. Њени власници су била три Турчина из Лесковца. Они су имали куле у данашњој Доњој Махали. До 1878. године ту земљу су обрађивали Срби, као кулук. По одласку Турака неки Срби су платили земљу Турцима а неки су је добили бесплатно.
У горњем делу Слатиине крај Копашничке реке је постран део звани Муратовица. Сада је тамо 8 ваљарица и воденица. Раније их је било 18. Број им је опао после Другог светског рата. Ваљарице су ортачке. Њихови власници прерађују сукно прибрано од мештана из околине пијачним данима у Предајена, Грделици, Власотинцу и Лесковцу.

Постанак села.

Данашња Слатина је релативно младо село. Основано је крајем XVIII или почетком XIX. У осниваче села рачунају се данашњи најстарији род Бошковци, досељени из Лесковца. После њих је дошао предак рода Чивутци из околине Владичиног Хана. Углавном, у току XIX века уследило је досељавање и осталих родова.
Најстарији је онај део Слатине, који се развио по дну долине Копашничке реке. Издвојена махала Бара на висини је млађег постанка. У почетку је више слатинских кућа било са леве стране поменуте реке све до велике поплаве 1948. године када су многе куће биле оштећене – од тада Слатина се више шири десно од реке. На тој страни скоро је изграђен добар пут, намењен за извоз дрвета са планине Кукавице.
Сеоска слава је Марковдан. Тада се скупљају многобројни гости из других насеља.

Порекло становништва.

У главном делу Слатине налазе се куће ових родова:
-Бошковци, Никољдан, су први досељеници. Порекло има је из села Радоњице у околини Лесковца.
-Чивутци и Павлоци, Никољдан. Потичу од истог претка. Најстарији предак се звао Илија. Када се доселио у Слатину ту с у били само Бошковци. За поменутог Илију прича се ово: Најпре је живео у Врбову код Владичиног Хана. У његово доба тамо су били насељени Муслимани и Арбанаси. Они су тражили Илијину сестру. Он је у сукобу убио 12 Арбанаса и иза тога избегао у високо село Дупљево, које више не постоји, код Рдова. Одатле је прешао у потес Младо Селиште у атару Мртвице па потом прешао у Слатину. Данас се у роду Чивутци зна ова генеалогија: Петар, 77 година-Јован-Симон и Илија који је дошао у ово село и основао овај род.
-Миленкови и Коларци, Аранђеловдан, имају исто порекло као и род Бошковци. Прича се да је предак рода Миленкови „живео доста добро, јер су га Турци чували“.
-Миленковци, Јоцини и Ђорђевићи, Аранђеловдан. Они су пореклом из Трна у Бугарској.
-Милосављевићи, Никољдан, су досељени из Теговишта. И тамо су однекуда досељени. Оснивач рода Милисав се призетио у род Чивутци.
-Благојчини и Пешинци, Св. Врачи, потичу од истог претка досељеног пре 1878. године из неког села код Велеса. Отуда су побегли због лошег живота. У Слатини су се најпре као сиромашни „ценили код газда“.
-Стојкови, Простишевци и Алексићи, су дошли из махале Војиновци у суседној Ораовици. Први славе Св. Петку, остали Аранђеловдан. Не зна се њихово порекло.
-Синадиновићи, Јовањдан и Милошајци, Аранђеловдан су се доселили из суседног Падежа. Синадиновићи потичу од призетка. У Падежу су припадали истоименом роду чије је даље порекло из Црне Траве. И Милошајци у Падежу су припадали истоименом роду чије је даље порекло из Црне Траве.
Не зна се порекло ових родова:
-Тојчини, славе Јовањдан и:
-Николићи, Ђокини и Цакини, славе Никољдан али нису у сродству.
У издвојеној махали Бара живе ови родови:
-Ранђеловићи, Радојчићи и Станковићи. Прва два рода славе Аранђеловдан а остали Пантелијевдан. Потичу од досељених предака али се не зна њихово порекло.
У главном делу Слатине, у Доњој Махали, налазе се три куће православних Цигана-Рома. Раније су „ишли по многим селима“. Овде су се населили пре 30 година. Брачне везе склапају са Ромима из других села.

Исељеници.

Неки Стојко Баба Радин из Слатине иселио се у село Градњу у Пољаници. Одмах после Другог светског рата око 6 домаћинстава из Слатине се преселило у Војводину.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Aleksandar

    Bara nije suma nego Mahala,a Muratovica i ogorelica su sto i leva i desna reka.Bunarsku vodu koristimo jer su ujebali selsku i reku,a drzava nece da napravi za sela vodu nego oce da slatina i kopasnica placaju sve,a drzava da uzima pare tako je vodu nemamo jer lopovi posekli sumu i izvezli van srbije

  2. Milan

    Slika koja je postavljena je slika dela sela Gornja Slatina a ne sela Slatina. Hvala.

    • Aleksandar

      Slika je mozda iz gornje slatine,ali ovo sve sto pise u tekstu se radi Slatini i velike kopasnice.Ti Pesici koji su tu upisani su moji rodovi,a mi civuci smo najveci po broju i rodu u slatinu i kale brdo je preko put mene Gradac je iznad moju kucu tako da znam sta pricam