Порекло презимена, село Падеж (Лесковац)

3. фебруара 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Падеж, Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље лежи на врло незгодном положају и његово становништво је веома сиромашно. Село је везано за особито стрму падину између Копашничке Реке са запада и Падешког Потока са истока. Висина села креће се од 700 до 800 метара. Околна насеља су Несврта и Слатина.

Воде.

Мештани се снабдевају водом за пиће са три чесме, то су: Белокаменска Чесма, Кладенац и Падинска Чесма.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара око села носе ове називе: Кукуље, Гарине, Змијарник, Војина Њива, Голема Њива, Хајдучка Чука, Старо Гумно, Крушка, Гувниште, Леска, Песина, Присада, Пољане, Језеро, Тескоба, Врпољане, Самоковиште, Ђелин Брег, Причје, Горуновац, Старе Кошаре, Конопљиште, Грашиште, Калуђерска Падина, Буковје, Петрићева Падина, Радлова Чука, Клокоечка Орница, Младенов Кладенац, Копотине, Тржица, Градац и Раван.

Тип села.

Падеж је село углавном збијеног типа. Подељено је на пет махала које носе називе: Падинска, Синадиновска, Милошајка, Дикинска и Белокаменска. Село је 1961. године имало 35 домова.

Старине у селу.

Потес Градац лежи западно од села. Тамо је брдашце Кале. На том узвишењу, по казивању мештана, познаје се „један шанац“ и има слабих остатака од некадашњих зидова.
Самоковиште је са доње стране села у долини Копашничке Реке. За време Турака тамо се „радило гвожђе“. На Самоковишту сада се познаје „згурија“.

Постанак села.

Данашње село основао је предак од кога потичу родови Синадиновци, Стојанкини и Динкинци. То је било пре око 130 година. Он се (предак) са укућанима доселио из познатог насеља Црне Траве у сливу Власине. Кућа оснивача села налазила се на потесу Раван. Ту су се његови синови поделили и тако је тај део насеља имао три куће. Становници ових кућа касније су променили локације живљења где су основали три махале: Синадиновску, Падинску и Динкинску.
Сеоска слава је Спасовдан.
Гробље је у самом насељу.

Порекло становништва.

Становништво Падежа потиче од предака који су досељени. Родови су:
-Синадиновци, Стојанкини и Динкинци, Аранђеловдан. Раније су били једна род. У роду Синадиновци зна се ова генеалогија: Сретен, 41 година-Милан-Петар и Синадин, оснивач рода. Говори се да су Синадина родитељи из Црне Траве донели као дете „у лелејку“. Куће рода Стојанкини су у Падинској Махали.
-Милошаци и Јовановићи, Никољдан. Раније су били једна род. Куће рода Јовановића налазе се у махали Бело Камење и за њих се говори да су дошли из Црне Траве.
-Провирци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Куће су им у Падинској Махали.

Исељеници.

Из Падеж има мало исељеника. Зна се само за неке исељенике који живе у селу Бријању у околини Лесковца; затим једно домаћинство живи у Лесковцу и у Демир Капији у Македонији.
Синадиновићи и Милошаци иселили су се у суседну Слатину. Они су грана истоименог родова.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.