Порекло презимена, село Велика Копашница (Лесковац)

3. фебруара 2016.

коментара: 1

Порекло становништва села Велика Копашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Velika-Kopašnica

Положај села.

Село лежи по дну долине Копашничке Реке и то између Слатине са југа и Мале Копашнице са североистока. У њему се налази осмогодишња школа, месна канцеларије и једна продавница. У том погледу Велика Копашница има улогу средишта за становнике у долини Копашничке Реке (и село Падеж).

Воде.

Становници се снабдевају бунарском водом. Бунара има у дворишту сваке куће. У селу постоји и једна чесма.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара око села носе ове називе: Голеж, Крстато Дрво, Повитница, Кардиница, Рамњак, Грчки Дол, Писана Страна, Гола Орница, Кладенчиња, Раскрсје, Валог, Конопиште и Калуђерица.

Тип села.

Велика Копашница је село збијеног типа. Поједини делови села зову се по родовима, као што су Марчински, Вучковски, Марићевски, Урвички крај итд. У средини села је Средсело. Насеље је 1961. године имало 133 дома.

Старине у селу.

Потес Грчки Дол лежи западно ов Велике Копашнице. У народу се говори да су „тамо седели Грци“; те да је било „неко грчко село“. Остатака од старина данас у Грчком Долу нема. Раније се могла у земљи наћи само по нека цигла.
У Гробљу Велике Копашнице, по причању, налазе се стари гробови, који не припадају данашњем становништву. Неки мештани наводе да су то били „латински“ гробови. Положај им је исти као и код садашњих.
Са десне стране Копашничке Реке је потес Писана Страна. Раније се тамо налазила нека стена са натписом. Она је данас изломљена. На поменутој страни атара налази се и место Калуђерица. Мештани кажу да су „ту седели калуђери“. По томе је остао и назив Калуђерска Чесма.

Постанак села и историјат.

По садашњем становништво велика Копашница није мног старо село. Оно је основано у XVIII веку. Најпре су у њу дошли („ставили колац“) становници данашњег рода Марчинци. Иза њих су се доселили преци родова Меанџици, Јовинци итд.
За време Турака до 1878. године један део земље и Великој Копашници припадаи је Србима, док је „господар“ дела су био неки Турчин, који је живео у Великој Грабовници у околини Лесковца. Од Срба своју земљу си имали становници старијих родова – Марчинци, Јовинци, Марићевци и други. До поменуте године у Средселу налазила се турска кула.
Велика Копшаница је 1900 године имала свега 70 кућа. Дељењем задруга за последњих шездесет година број кућа у селу се удвостручио. Нешто је већи број кућа са десне стране Копашничке Реке.
Сеоска слава су Духови – Св. Тројице.
О празницима старији становници посећују цркву у селу у Ораховици (ваљда Ораовици, оп. Милодан)

Порекло становништва.

Данашње становништво Велике Копашнице потиче од предака који су досељени. Родови су:
-Марчинци, Аранђеловдан, су, како је већ речено, најстарији досељеници али се не зна одакле су дошли.
-Меанџици, Аранђеловдан. Ни за њих се не зна одакле су досељени.
-Јовинци, Аранђеловдан и Никољдан;
-Вучкови, Аранђеловдан;
-Марићовци, Аранђеловдан;
-Шугарци, Никољдан;
-Качарци, Никољдан;
-Крцоинци, Аранђеловдан;
-Нединци* и;
-Маријинци* су досељени после горњих родова. Места одакле потичу не знају.
*Не каже се коју славу славе.
-Мали Урвичанци и Стари Урвичанци или Живковци. Аранђеловдан. Раније се чинили један род. Доселили су се пре 130 година из Урвича у јужном делу Грделичке Клисуре. Становници првог рода знају своју генеалогију: Милан, 70 година-Недељко-Илија и Цветко, који се доселио у Велику Копашницу
-Игњарци, Никољдан, су досељени средино прошлог века са Власине (Ђорђе, 70 година-Димитрије и Игњат, који се доселио). Прича се да су они у месту порекла убили Турчина. У Велику Копашницу су дошли да раде „код господара“.
-Мановци, Никољдан, су грана рода Игњарци.

Исељеници.

-Јоргинци. Раније је у Великој Копашници живео род Јоргинци. Славили су Јовањдан. Касније су се „изгубили“. Од њих постоје само два човека у Лесковцу.
-Гавазови у Ковачевој Бари, десно од Јужне Мораве потичу од претка досељеног из Велике Копашнице.
-Илићи у суседној Ораовици пореклом су из Велике Копашнице – грана рода Крцоинци.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. БобанМ

    Поштобање,

    Ово су правилна имена родова:

    Марчилци а не Марчинци
    Шутарци а не -Шугарци
    Крцоњци не Крцоинци

    У Копашничком гробљу су постојали споменинци са старословенским натписима. Био сам тада прилично млад али сам сигуран да слова нису грчка или римска, па сходно томе не могу бити латински.
    Велике камене надгробне плоце у виду стилиѕованог крста су нестале почетком 2000 ‘их када су их местани искористили као градјевински материјал ѕа нове гробове.