Порекло становништва села Мала Копашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у равни Јужне Мораве крај пута и железничке пруге Грделица-Лесковац. Североисточно од Мале Копашнице почиње раван Лесковачког Поља.
Воде.
Становници овог села се снабдевају водом за пиће из бунара,
Земље и шуме.
Атар Мале Копашнице је издужен и простире се по 500 метара са обе стране железничке пруге. Поједини крајеви овог атара носе ове називе: Морава; Каменитица, Жерова Падина, Чакине Њиве, Мимџиска Воденица, Под Шума и Свињиште.
Тип села.
Село је разбијеног типа. У Малој Копашници су махале: Село и Бели Брег, које су међусобно удаљене око километар. У селу је 1961. године било 52 куће.
Старине у селу.
У Малој Копашници је са западне стране 1960. године, приликом изградње аутопута, било изграђено омладинско насеље. Тада су на том месту пронађени многи гробови. Мештани казују да су стране тих гробова биле зидане циглама. Недалеко од њих постојала је једна црквина.
И по другим деловима Мале Копашнице, око махале Село, у земљи се налазе остаци од старине. Због тога становници овог села кажу: „Где год се копа у нашим њивама налазе се цигле“. Оне су квадратног облика са странама од 35 сантиметра а дебљине 5-6 сантиметара. Верује се да је овде у прошлости била нека „латинска варош“.
Постанак села.
По народном веровању Мала Копашница је млађа од суседне Велике Копашнице. Она је основана пре око 120 година. Оснивач је био Јован, предак данашњег рода Гавазлиовци. Он је на путу Лесковац-Грделица отворио неко подрумче у коме је продавао пиће. Тако је поменути Јован „стекао имање“. После Јована ту су се насељавали и преци осталих сеоских родова.
У Малој Копашници, приликом ослобађања 1878. године била је затечена једна турска кула. Налазила се на потесу Мумџиска Воденица. Вероватно је овде постојао чифлик неког лесковачког Турчина.
Сеоска слава је Спасовдан.
Крст је у махали Село.
Порекло становништва.
У махали Село налазе се куће ових родова:
-Гавазиловци, Св. Ђорђе Алимпије, су први досељеници. Род је основао Јован, пореклом из Македоније.
-Петровци, Никољдан, су досељени из Теговишта ујужном делу Грделичке Клисуре. Тамо су припадали великом роду Стањинци, који су однекуда досељени. Досељени су после рода Гавазиловци.
-Ђокићи или Милојконци, Аранђеловдан и;
-Радинци, Никољдан, су досељени из Дедине Баре близу Грделице а и тамо су однекуда досељени.
-Шубарци*, Митровдан и:
-Трпковци* су досељени из суседне Ораовице. Први се у Ораовици живели у махали Река. Даље порекло им се не зна.
-Карапаљци, Аранђеловдан;
-Димитријани, Јовањдан и;
-Алекса Шоп* – не знају за своје порекло.
*Не каже се коју славу славе.
У махали Бели Брег налазе се куће ових родова:
-Гавриловци, Јовањдан, су дошли средином прошлог века из суседног Добротина у Лесковачком Пољу. Они су оснивачи махале.
-Тасићи и Илићи, Никољдан, су раније били једна род. Не зна се њихово порекло.
-Велиновићи, Никољдан. Оснивач рода дошао је „као призетко“ пре тридесет година из околине Босиљграда.
Исељеници.
-Симоновићи су се иселили у Грделицу.
ИЗВОР: Према књизи др. Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)