Резултати претраге за: Добрић

Насеља и порекло становништва Добоја

ПРИРЕДИО: Уредник портала Порекло Бранко Тодоровић Насеља и порекло православног становништва у Добоју Наш православни народ у сев. Западној Босни није аутохтон, него је дошљак са југа у 16. и 17. веку. Приметили смо да један његов добар део у 15. веку сели из Херцеговине у Далмацију, а из Далмације…

› више информација

26. децембар 2021.

0

Препис црквених матичних књига за Книнско Поље и Книн

На интернет страници sinobad.org доступни су преписи православних црквених матичних књига крштених, венчаних и умрлих за парохије Книнско Поље и Книн. Препис ових књига је дело Милана Синобада, који је покретач још једне значајне интернет странице – tromedja.rs. Захваљујемо се г. Синобаду на сагласности да на нашем порталу поделимо информацију…

› више информација

Порекло презимена, насељe Билећа (Билећа)

Порекло становништва насеља Билећа, општина Билећа – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. У Билећи разликујемо: варошицу и села. – Варошица или мала (махала) Билећа је у Билећском Пољу, на…

› више информација

Порекло презимена, село Врпоље Љубомир (Требиње)

Порекло становништва села Врпоље Љубомир, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Врпоље: Положај села. У врпољској јавти разликујемо села у низини, око Љубомирског Поља и села у брдима. Један…

› више информација

Преци Јакова Јаше Игњатовића (Сентандреја, 1822 – Нови Сад, 1889)

„И када у Сентандреји једном нестане Срба, а једном ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб, звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови ће остати као споменици њиховог духа и живота.“ Јаков Јаша Игњатовић, чувени српски писац, рођен је у Сентандреји 8. децембра…

› више информација

Порекло презимена, село Грабовац (Челинац)

Грабовац је село општине Челинац, у БиХ (Република Српска). На попису 1991. године, Грабовац је имао 640 становника, од чега 640 Срба, 2 Хрвата, 4 Југословена и 2 осталих/непознатих. Презимена 1991. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом: Српска презимена БАБИЋ (3) – ? БОЈИЋ (65) – Свети Василије…

› више информација

Банијски родови из Косне код Двора

Косна Према попису из 1991. године, Косна је припадала општини Двор. У њој је живело укупно 108 становника, од чега 106 Срба.   Старији родови у Косни код Двора Боромиса, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Тривуњдан Вујчић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Добрић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација

Банијски родови из Мајдана код Двора

Мајдан Према попису из 1991. године, Мајдан је припадао општини Двор. У њему је живело укупно 98 становника, од чега 90 Срба.   Старији родови у Мајдану код Двора Добрић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Ђурђевдан Жегарац, Хрвати, потврђени у XVIII веку, угашени Касап, Срби, потврђени у XVIII веку,…

› више информација

Банијски родови из Равног Рашћа код Глине

Равно Рашће Према попису из 1991. године, Равно Рашће је припадало општини Глина. У њему је живело укупно 314 становника, од чега 198 Срба.   Старији родови у Равном Рашћу код Глине Вакан, Хрвати, потврђени у XVIII веку, угашени Велебит, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Тривуњдан Вучичевић, Хрвати, потврђени…

› више информација

Банијски родови из Бузете код Глине

Бузета Према попису из 1991. године, Бузета је припадала општини Глина. У њој је живело укупно 390 становника, од чега 385 Срба.   Старији родови у Бузети код Глине Булат, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Митровдан Владић, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Гњатовић, Срби, потврђени у XVIII…

› више информација