Презимена

Презиме се среће код српских породица у различитим областима. У селу Горње Врточе (Дрвар) постоје Перкићи који су дошли из Радучића. Избегао предак почетком 19. века бежећи од војне обавезе. Има их одсељених у оближњу Каменицу. Славе Ђурђевдан. У Банату су пописани Перкићи још почетком 18. века у Старој Паланци…

Чађеновићи из села Загорич (Подгорица) су најдаља грана поријекла братоношког. Воде поријекло од Брата, који је имао два сина. Од једнога су сви Братоножићи овога порода. Од другога Братова сина је Чађо, од којега су Чађеновићи у Подгорици, гдје су из Братоножића досељени за радом. Чађену је било име Лазо,…

Презиме Дуганџија носе српске породице у Лици. У општини Оточац били су у селима Шкаре и Старо Село (у ова два села су били најбројнији), а у општини Госпић Дуганџија је било у Дивоселу.  Дуганџије у Лици славе Св. Јована (20. јануара). Презиме је настало по соколарском занимању претка: “Познато…

Пише: Слободан Зрнић Зубићевићи су стари српски род са простора Дрниша, присутни у тим крајевима током турске владавине. У 17. вијеку, за вријеме млетачко-турских ратова, прелазе на подручје Шибеника и Скрадина. Од Зубићевића су биле харамбаше и чланови православне црквене општине у Шибенику. Иако ово презиме данас не постоји, од…

Субићи се најчешће срећу у Војводини (нарочито у Банату), а у насељу Орловат (близу Зрењанина) спадају међу најстарије. У Банату различити родови Субића славе Св. Николу, Св. Стефана и Митровдан. Према др Радовану Субићу (аутору књиге “Србобранци од 1338. до 1945. године”) порекло Субића је са југа Србије: Породица СУБИЋ….

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Милош Стојановски Сви Бикицки потичу из Сивца, места поред Сомбора. Њихови преци су се доселили из Бикића (мађ. Bacsbokod), места северно од Суботице у Мађарској. Приликом досељења у Сивац изгубили су старо презиме, па су их звали Бикићски, тј. ,,они из Бикића”, што су Мађари претворили…

Српско презиме Ширко потиче из Радонића (близу Коњеврата) код Шибеника у Далмацији. Документовани су у том селу као харамбаше Ширковићи још у 17. веку. Крајем 19. века неки су одселили у Книн и околна села. Крсна слава је Свети Георгије (Ђурђевдан).

Шљепица је једно од најређих српских презимена, које је 1948. постојало само у селима Ислам Грчки (2 члана једне породице) и Смилчић (3 члана једне породице) код Задра (Далмација), као и у самом Задру (2 члана једне породице). Крсна слава је Аранђеловдан.

Српско презиме Шаин постоји у селима Биочић у Далмацији и Хашани код Босанске Крупе. Хрвати Шаини су бројни на Корчули, код Пуле (Истра) и код Горњег Вакуфа у Босни. Крсна слава Шаина из Биочића је Свети Никола. У том селу је 1948. пописано је Шаина у 6 домаћинстава 1948. године.