Зубићевић – изгубљено презиме из Далмације

Пише: Слободан Зрнић

Зубићевићи су стари српски род са простора Дрниша, присутни у тим крајевима током турске владавине. У 17. вијеку, за вријеме млетачко-турских ратова, прелазе на подручје Шибеника и Скрадина. Од Зубићевића су биле харамбаше и чланови православне црквене општине у Шибенику. Иако ово презиме данас не постоји, од њих сасвим извјесно потичу Глигићи из села Гориш у залеђу Шибеника, а могуће и још неки са славом Јовањдан.

На турском дефтеру из 1585. године, евидентирана је баштина Иваниша Зубића у Сиверићу код Дрниша [1], мада се Зубићевићи у млетачким документима из каснијег периода записују као досељеници из Велушића. Вођа устанка у Далмацији 1608. године, против Турака, био је Петар Зубићевић. [2] Исте године је од ускока из Сења откупљен Радивој Зубићевић, Морлак из Велушића, на залагање Раосава Вуковића, поријеклом из Билаја, који је служио у млетачкој војсци у Шибенику, као коњаник. [3] Овај документ и бројна друга са записима Зубићевића, објавио је Кристијан Јуран у својим књигама, које се односе на подручје Шибеника.

Харамбаша Миливој Зубићевић пок. Вукеље се више пута наводи са тим звањем (1653. године, између осталих), а у саставу једне од морлачких млетачких постројби евидентиран је 1666. године, заједно са Тодором Зубићевићем. Миливој је 1655. оженио Катарину, која је претходно била удата за Илију Смиљанића. Умро је 1682. године. Имао је Луку (крштен 1665) и Грубишу, који је документован 1688. године. [4]

Као становници Шибеника-Вароша наводе се Рако Зубићевић (1658), Јован/Иван Зубићевић пок. Вучена (1662), Тодор Зубићевић (1673), Глиго Зубићевић пок. Јована/Ивана (1676), Радо Зубићевић и његов син Миливој (1708). Међу пописаним породицама грчког обреда у Шибенику из 1687. године, налазе се Глиго Зубићевић (9 чланова), Грубиша Зубићевић (3 члана), Милин Зубићевић (4 члана), Радо Зубићевић (3 члана) и Тодор Зубићевић (8 чланова). [4]

Глиго Зубићевић је био један од водећих људи православне црквене општине у Шибенику и један од двојице судија. Имао је  сина Митра. На катастру из 1709. године, један од власника у селу Гориш (залеђе Шибеника) управо је Глиго Зубићевић. Многи који су пописани у Шибенику крајем 17. вијека, касније се појављују у селима залеђа, па је сасвим извјесно да су тамо добили земљу и преселили. У селу Гориш постоји презиме Глигић (слава Јовањдан), као једини Срби, уз Шандиће, одмах до њих. Налазе се на најзападнијем крају села, близу кањона Чиколе. Данашњи Глигићи су по свему судећи потомци Глиге Зубићевића.

Презиме Зубићевић  је нестало у 19. вијеку. Нема га у матичним књигама Шибеника из тог раздобља, а посљедњи познати су били Симо и Милица Зубићевић из Скрадина, који су добили Кузмана 1787. и Јакова 1790. године, само је питање да ли су доживјели старост и оставили потомке. Једну кћер су сахранили 1786. на гробљу Светог Спиридона у Скрадину, “ниже од гроба Марка Бована”, како пише у напомени из матичне књиге. [5]

Зубићевићи би могли бити у вези са родом Малешевића из Миочића код Дрниша, од којих је настало много презимена. За њих је исто карактеристична крсна слава Свети Јован. Презиме Зубић је најбројније у селима Мрђеновцима и Благају код Купреса и за њих се наводи да су од Малешевића. Генетичким испитивањима је утврђено да припадају хаплогрупи N2-P189,2 као Малешевићи из Гламоча и Миочића, те Црнчевићи из сусједног Биочића код Дрниша. [6] Извориште ове хаплогрупе је у Херцеговини (Бањани и Пивљани). Можда ће у будућности генетичка испитивања повезати Зубићевиће са њима.

Извори:

[1] Petrovo polje u vrelima osmanskog razdoblja, Aleksandar Jakovljević i Neven Isailović, Šibenik, 2020.

[2] Северна Далмација некад и сад, Мирко Лежаић

[3] Morlaci u Šibeniku između Ciparskog i Morejskog rata, Kristijan Juran, 2015.

[4] Stari i novi stanovnici Šibenika i njegovih predgrađa u drugoj polovici 17. i početkom 18. stoljeća, Kristijan Juran, 2016.

[5] Матична књига рођених и умрлих парохије Скрадин (1779-1791)

[6] Српски ДНК пројекат, Порекло

 

 

 

 

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.