Субићи се најчешће срећу у Војводини (нарочито у Банату), а у насељу Орловат (близу Зрењанина) спадају међу најстарије.
У Банату различити родови Субића славе Св. Николу, Св. Стефана и Митровдан.
Према др Радовану Субићу (аутору књиге “Србобранци од 1338. до 1945. године”) порекло Субића је са југа Србије:
Породица СУБИЋ. До 1690. године Субићи су живели на југу Србије у околини Врања. Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Ш Чарнојевићем, Субићи се насељавају у Банату (околина Зрењанина), Бачкој (Ковиљски рит и Парабуће), Срему
(околина Сремске Митровице) и Босни. Од Субића насељених у Бачкој у селу Парабућу (данас Раткову) у Србобран (тада Сентомаш) насели се Арсеније Субић, родоначелник Субића у Србобрану. Његов син Никола имао је пет синова: Проку, Арсена, Милана, Ђуру и Ђорђа. Од тих пет синова Николе Субића разгранала се породица Субић до данашњих потомака. Најистакнутији међу потомцима био је Јовица Субић, трговац, председник србобранске општине и бански већник Дунавске бановине — велики неимар. Србобрана. Стрељали су га мађарски окупатори 14 месни шовинисти као истакнутог родољуба 14. априла 1941. године.
Коментари (0)