Субићи се најчешће срећу у Војводини (нарочито у Банату), а у насељу Орловат (близу Зрењанина) спадају међу најстарије.
У Банату различити родови Субића славе Св. Николу, Св. Стефана и Митровдан.
Према др Радовану Субићу (аутору књиге “Србобранци од 1338. до 1945. године”) порекло Субића је са југа Србије:
Породица СУБИЋ. До 1690. године Субићи су живели на југу Србије у околини Врања. Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Ш Чарнојевићем, Субићи се насељавају у Банату (околина Зрењанина), Бачкој (Ковиљски рит и Парабуће), Срему
(околина Сремске Митровице) и Босни. Од Субића насељених у Бачкој у селу Парабућу (данас Раткову) у Србобран (тада Сентомаш) насели се Арсеније Субић, родоначелник Субића у Србобрану. Његов син Никола имао је пет синова: Проку, Арсена, Милана, Ђуру и Ђорђа. Од тих пет синова Николе Субића разгранала се породица Субић до данашњих потомака. Најистакнутији међу потомцима био је Јовица Субић, трговац, председник србобранске општине и бански већник Дунавске бановине — велики неимар. Србобрана. Стрељали су га мађарски окупатори 14 месни шовинисти као истакнутог родољуба 14. априла 1941. године.
3. октобар 2024. у 13:55
Радослав Субић
Ако можете исправите само:
Није Радован, него Радослав. Хвала 🇷🇸
10. децембар 2024. у 18:01
Бока у Банату
Субићи у Банатском селу Бока славе крсну славу Св. Никола.Један део Боке носи народни назив “Субићи сокак” то је данашња улица Саве Ковачевића.Ова улица једним делом излази на обалу старог корита реке Тамиш а у другом крају улице на источној страни улицом се излази на место где је некада била црква.Стара црква је изгорела у Буни 1848. а то место се у народу зове Стара Порта. У сеоском атару постоји потес”Субић Буџак” који се налази унутар меандре речице Ланка(сада каналисана за потребе одводњавања).