Презимена

Презиме Бетић присутно је код Срба на Косову и Метохији. Бетићи у месту Синаје славе Митровдан (мала слава Свети Сава). Има их одсељених у село Дубрава код Истока. За Бетиће се наводи да су око 1800. године дошли у Синаје “из Калудре”. ИЗВОР: Светозар Стијовић, Ономастика источног дела Метохијског Подгора,…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић Белензаде / Белензадићи Изразито ретко и специфично презиме Белензада – и напоредо, алтернативно, Белензадић – јавља се у Босанској Крајини, село Рудине код Гламоча (Милојевић 1923: 127) и у насељу Крајишници код Лознице у Подрињу (Николић – Стојанчевић 1975: 122), и то код досељеника…

Презиме Гегић присутно је у Црној Гори, а потиче из ширег братства Лумовића/Љумовића из племена Пипери. Гегићи славе Аранђеловдан. Лумовићи су од Лума (Лумаша; неки га зову Лумица), потомка Ђуркова, који се настанио у Црнцима, а становао је најпре у пиперској Ријеци у Радуновићима. И сад има у Радуновићима браство…

Презиме Братина се најчешће појављује код Словенаца (ређе код Хрвата и Срба). У Мостару је између два рата радњу мешовите робе држао Лазар Братина. Такође, у Чапљини су 1920. пописани Трифко, Перо и Владимир Братина. За Трифка Братину се наводи да је из Кљенка, општина Доње Храсно (из Доњег Храсна…

Презиме Колорогић потиче из села Дајбабе код Подгорице. Крсна је слава Петковдан. Колорога је назив за овцу савијених рогова у круг/коло. Колорогићи из Дајбаба настали су од старог рода Колорога, којем припадају још Андрићи, Мишуровићи и Дурковићи. Извесни Раде Колорога је 1822. боравио у Скадру. (1) У Шибенику је током…

Презиме Пецовић настало је од надимка Пецо (изведен од личног имена Петар). Презиме је присутно у ужичком крају, као и на југу Србије. Такође, присутно је у племену Кучи. Пецовићи у Банкање доселили су се из Селце 1920. године. Ово су најмлађи досељеници у Затријебач, самим тиме и у Банкање….

Презиме Градина присутно код Срба у Ливну. Крсна слава: Свети Јован

Први стари заовљански ред су Челиковић. Некакав немирни и врло богати Јездимир Челик, родом из Тепаца у Тари, због заваде с домаћим Турцима, сиђе се два брата до Пљеваља, у намери да ту остане. Турци Пљевљаци прокажу га и он ноћу пребегне и спусти се Вишеграду, одакле дође у Крагујевац…

Према породичном усменом предању, најстарији познати предак ове породице био је Илија, син Стојана (Илија Стојанов), рођен вероватно око 1680. године. Убијен је од Турака око 1705. године. Илија је имао једног сина – Ћетка (р. око 1702.), родоначелника братства Ћетковића.Ћетко је, према предању, имао четири сина, а најмлађи међу…

Аџаип је презиме из Босне и Херцеговине, настало као надимачко, од турцизма “аџаип” – чудан/неугледан. Срби Аџаипи су из села Прибељци код Шипова. У Шенковићима код Травника су врло бројни Аџаипи Хрвати.