Презимена

Аутор: Слободан Зрнић Павасовићи су српско племе/род из Скрадинског Поља код Скрадина (Далмација). Презиме је настало по имену Павас, које би било једна варијанта Павла (слично презименима Вукасовић, Томасовић, Витасовић). Од Млечана су као војводе добили земљу у пољу код Скрадина, те звања капетана и сердара територије Шибеника и Скрадина….

Сређивање овог списка схватам као заједнички рад. Зато молим да се појединци родом или поријеклом са подручја Баније, Кордуна, Лике и Горског котара укључе у сабирање података, прије свега ту мислим на крсне славе, али и на друге податке о родовима. Такође, молим да укажу на грешке у списковима, уколико…

Сређивање овог списка схватам као заједнички рад. Зато молим да се појединци родом или поријеклом са подручја Баније, Кордуна, Лике и Горског котара укључе у сабирање података, прије свега ту мислим на крсне славе, али и на друге податке о родовима. Такође, молим да укажу на грешке у списковима, уколико…

Сређивање овог списка схватам као заједнички рад. Зато молим да се појединци родом или поријеклом са подручја Баније, Кордуна, Лике и Горског котара укључе у сабирање података, прије свега ту мислим на крсне славе, али и на друге податке о родовима. Такође, молим да укажу на грешке у списковима, уколико…

Подручје српске православне горњокарловачке епархије у 19. вијеку обухватало је Лику, Банију, Кордун и Горски Котар. У шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године, дат је списак свих родова присутних на подручју ове епархије крајем 19. вијека. Исти списак је Милан Радека објавио у свом раду „Горња Крајина-Карловачко Владичанство“ из 1975….

Презиме Стевелић присутно је код Срба у Брибиру код Скрадина (Далмација). Стевелићи славе Св. Николу. Презиме је надимачког порекла (Стевела > Стеван).

Куштримовић је српско презиме из Доње Коњуше код Прокупља. “Куш трим” (као јунак) је поклич из албанског језика, а постоји и албанско лично име. Познат је био харамбаша Рабљен Васојевић 17. века из околине Берана, кога су Албанци због храбрости прозвали – Куштрим. Погинуо је 1756. или 1768. у сукобу…

Пећер је српско презиме из села Полача код Книна. Крсна слава је Митровдан. На попису 1948. била су 22 Пећера у Полачи.

Српско презиме Перак заступљено је у селима Магаљдол и Присоје, између Мркоњић Града и Јајца (Босна). Крсна слава је Ђурђевдан. Бројнији су Хрвати Пераци око Јајца и у више села на територији Хрватске.

Пераковић је српско презиме из села Врањак код Модриче (Босна). Славе Митровдан. Најстарији познат Пераковић из Врањка је Игњо, који је 1870. добио сина Благоја. Пераковићи Хрвати су бројни на подручју Огулина и Краловца.