Порекло
Порекло презимена, села Сељани и Јаворик (Коњиц)
Порекло становништва насеља Сељани и Јаворик, општина Коњиц. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Опште напомене. Од Радешина одвојено потоком Бадњом и брдом Подосојем. Сељани су на осојној страни Бадња, а Јаворик у мањем улегнућу. У Сељанима имају три…
› више информацијаПорекло презимена, село Радешине (Коњиц)
Порекло становништва насеља Радешине, општина Коњиц. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Опште напомене. У котару коњичком, џемату острожачком, између потока Округлице и Бадња, под косом Јаворичко Подосоје, уз саму Неретву и по брду на више мјеста. У селу…
› више информацијаПорекло презимена, насеље Подбрежје (Јабланица)
Порекло становништва насеља Подбрежје општина Јабланица. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Опште напомене. У десном углу ушћа ријеке Дољанке, Неретвине притоке, у присоју, на равну земљишту. Имају доста врела, чијом водом натапају земљу. Село има веома благу климу….
› више информацијаПорекло презимена, село Доња Јабланица (са Јеличићима и Златима), општина Јабланица
Порекло становништва насеља Доња Јабланица (са Јеличићима и Златима), општина Јабланица. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Опште напомене. Сва три села су на десној обали Неретве, сва три у даљини од по сата хода. Имају безброј сталних врела….
› више информацијаПорекло презимена, село Љубижда (Призрен)
Порекло становништва села Љубижда, општина Призрен. Према студији Миленка С. Филиповића “Различита етнолошка грађа с Косова и Метохије”, САНУ, Београд, 1967. године. Године 1904. било је у селу 10 православних родова са 23 и 1 муслимански са 9 домаћинстава, свега 11 родова са 32 домаћинства. Муслимани су били старинци, а…
› више информацијаКрњешевци 1848. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Револуционарна дешавања 1848. годнине нису мимоишла становништво Крњешеваца. Из села су на Мајску скупштину у Сремске Карловце изаслани Лазар Марковић и Сима Лешић. Након Мајске скупштине и формирања Главног одбора, у свим селима у Срему организовани су пододбори. Углавном, у сваком пододобору налазили…
› више информацијаКрњешевци 1800-1843. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Ратови са Наполеоном настављени су и у 19. веку, истовремено, у Србији је букнуо устанак. Током 1807. године на снагу је ступио “Темељни закон” којим су регулисани узајамни односи између државе и граничара. Према податку из пописа који је спроведен “1808. године, у…
› више информацијаПорекло становништва, село Војновац (Јосипдол)
Војновац је село између Јосипдола и Плашког у Лици. Налази се у Огулинско-плашчанском крашком пољу, а на границама насеља су брда Тројврх, Вајин врх и Мудрић главица. Кроз Војновац пролази Личка пруга. Према попису 1991. године, било је 160 становника, од чега 138 Срба, 21 Хрват и 1 остали/непознат. У…
› више информацијаКрњешевци 1792-1799. године (одломак из рукописа “Крњешевци, село у Срему”)
ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Са одласком граничара у пролеће 1792. године на далеко европско ратиште, неизвесност и стрепња уселили су се у сваку граничарску кућу у Срему. Током јесени 1792. године, читава два месеца “видело се свако вече од запада, мало лево ка Француској, на небу велико…
› више информацијаПорекло становништва, село Источни Тројврх
Источни Тројврх је село између Јосипдола и Плашког у Лици. Налази се у Огулинско-плашчанском крашком пољу. Добило је име по брду Тројврх (596 м) у пољу, које га на западу одваја од села Тројврх. Према попису 1991. године, било је 85 становника, од чега 80 Срба, 1 Хрват и 4…
› више информација


