Порекло становништва насеља Радешине, општина Коњиц. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
У котару коњичком, џемату острожачком, између потока Округлице и Бадња, под косом Јаворичко Подосоје, уз саму Неретву и по брду на више мјеста.
У селу поред цесте клима је жупна, а по брдима је планинска. Шуме и земље су око куће, по брду и уз Неретву. Цијело је село читлук. Плаћају од воћа и сијена половину, од жита трећину, а од винограда шестину. Почели су се откупљивати „владиним парама“.
Тип села.
Село је јако разбијена типа. Има осам малих, јако размакнутих групица, од којих три имају само по четири куће, а три по три куће, а двије по двије куће. Осим тога има више кућа које су сасвим „на осами“. У селу има 41 кућа са 20 породица.
Има пет станова и то на: Бунарима 1 сат од села, на Рибићком Брду по сата, а на планини Звекоши пет сати далеко. На станове изгоне стоку сваког љета.
Име села.
Село је прозвано по некаквом Ради који је доселио из Доње Херцеговине, имао седам синова, па их свих куга поморила.
Порекло становништва.
Становници су католици, Муслимани и православни. Први су икавци, а остали ијекавци. Сељани веле да им село није старије од 250 година. Ипак се старост неких зидина испитивачу, г. В. Јелићу, чинила већа. Село је засновао онај Раде још с неким муслиманским породицама. Све су те породице од куге помрле.
Муслиман Вођо доселио је од „немаштине“ прије 115 год. с Крца у коњичком котару. Има их 3 куће.
-Католик Раић доселио је прије 100 год. из Горанаца на читлук.
-Католик Шимић (Џеба) доселио је прије 100 год.из Крехина Двора у Броћну на читлук.
-Католик Ковачевић или Џамбо доселио је прије 100 год. из Раме на читлук.
– Православац Мршић или Митровић доселио је прије 75 год. из села Чичева у коњ. котару.
– Католик Зовко доселио је прије 60 г0дина из Горанаца на читлук.
-Католик Матковић је прије 50 гол. доселио из Пољица у Далмацији. Један је дошао од сиротиње, други бобјегао од војништва. Има их 4 куће.
– Католик Чуљак прије 55 год. из Родоча на читлук.
-Католик Томић доселио је прије 50 год. из Горанаца на читлук.
-Католик Блажевић је прије 45 година доселио из Буковице, а старином је из Броћна.
-Католик Белић је прије 40 год. доселио на читлук однекле из Далмације.
–Милетић је доселио из Средње Херцеговине у Турију, а одатле прије 40 год. на читлук.
-Католик Бацо, Панџа или Крњо доселио је исте године с Рашке Горе на читлук.
-Католик Алиловић, старином Делинац, доселио је прије 150 година Од љубушког у село Пожетву (8 сати од Радешине), гдје их је све купа поморила осим једнога који је побјегао у Омоље, а одатле је прије 30 година доселио на читлук.
-Католик Бушић је прије 70 г0дина од Мостара дошао у Добригошће па је становао и у Трешњевици и прешао је на читлук прије 35 година.
–Крњић је дошао из лушког џемата прије 30 год. на женинство.
–Азиновићи (3 куће) су прије 100 год. доселили из Средње Херцеговине у Глогошницу, Одакле су прешли у Ораховицу, па прије 36 год. на чиТлук овамо.
-Католик Крталић или Јурић је из Близанаца у Вроћну, одакле је дјед пошао. Становали су у Челебићима, а затим у Параџику и Јаворку. Дошао је прије 19 год.
-Православац Ђорђић дошао је из Зукића (коњ. котар). на Добригошће, а одатле прије 14 год. за ханџију овамо. Слави Савин–дан.
-У свом су селу живјели католици Бебеци, који су отишли у Гвожђане, код Фојнице, православни Антићи, који су отишли у Удбар, православни Кнежевићи који су отишли у Папраско, а православни Миљевићи су самрли.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)