Порекло

Порекло презимена, селa Батковићи (Невесиње) и Кашићи (Коњиц)

Порекло становништва насеља Батковићи (Невесиње) и Кашићи (Коњиц) – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села, воде и земље. Оба су насеља на јужној страни од Воденог Дола за 1 до 1/2 км. ваздушне линије. Батковићи су…

› више информација

Порекло презимена, варош Љубиње

 Порекло становништва насеља варош Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. ВАРОШ ЉУБИЊЕ Биљешке о поријеклу становништва. Православне породице: -Богдановићи, Стајчићи и Ђурићи су једно племе, поријеклом су с Крње Јеле на Грахову. У Љубиње су дошли…

› више информација

Порекло презимена, село Ластва (Требиње)

Порекло становништва насеља Ластва, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села, воде и земље. Југоисточно од Елезовића за 2 км. ваздушне линије, на превоју Коњском, а при југозападној страни Крчумајака. Сељаци пију кишницу из…

› више информација

Порекло презимена, село Глеђевци (Љубиње)

Порекло становништва насеља Глеђевци, општина Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Општи део. Јавта се састоји из више села, која су заузела мање карсне утолеглице у карсној заравни на СИ од Г. Храсна. Премилово Поље у…

› више информација

Прилог проучавању порекла Михајла Пупина

Саша Панчевачки[1] Клиничко-болнички центар Земун, Земун Никола Конески[2] Институт за новију историју Србије, Београд; Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Драгољуб А. Цуцић[3] Регионални центар за таленте Михајло Пупин, Панчево Оригиналан рад преузет и часописа за Историју, и филозофије  науке и технологије- Флогистон 29/2021-UDC 929:62 Пупин М. 103-128 страница….

› више информација

Порекло презимена, село Дубљани (Требиње)

Порекло становништва села Дубљани, општина Требиње. Према студији Миленка С. Филиповића и Љуба Мићевића “Попово у Херцеговини”, Научно друштво НРБИХ, Сарајево, 1959. Положај села. Леже у врху велике старе плавине испод великог врха Сиљевца, удаљени од поља око пола километра. Воде. Живе воде немају. Старе заједничке чатрње су: Раичуша, Дубочај,…

› више информација

Библиотека и архив Црквене ризнице у Шиду

Априла месеца 2016. године Његово преосвештенство Епископ сремски Господин Василије свечано је отворио Црквену ризницу Српског православног архијерејског намесништва шидског. Овај музеј у малом, основан је са циљем да прикупља, чува и презентује верску баштину српског православног становништва на овим просторима. Ризница има музејско-истраживачки карактер који омогућава заинтересованим појединцима и…

› више информација

Човек који је забележио најдужу српску народну песму

Јереј Аврам Панић је рођен у Шиду 1780. године. Похађао је Карловачку гимназију, а од школске године 1803/1804. и Карловачку богословију. За пароха на упражњено парохијско место покојног Григорија Георгијевића постављен је 1810. године и тај позив је обављао све до своје смрти 1850. године. У време школовања у Сремским…

› више информација

7. јануар 2022.

0

Богдановићи у Руми и расејању

АУТОР: Ратко Рацковић О Богдановићима у Руми прве трагове налазимо почетком 19. века у списку парохијана Вазнесенске цркве. Теодор Богдановић (рођен 1766), ђебеџија, помиње се 1819. као општински касир, који је својим „конфузијама” био повод за доношење статута 1822. Теодор Богдановић је уз Критовце, представнике општине био у сукобу са…

› више информација

Порекло презимена, село Бурмази (Столац)

Порекло становништва насеља Бурмази, општина Столац – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Тип села. Ово је село јако разбијеног типа и дијели се у више махала, од којих су: Гола Брда смјештена међу Гавном Гомилом и Козарицом….

› више информација