Порекло

Порекло презимена, село Голубинци (Стара Пазова)

Порекло становништва села Голубинци, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Голубинци (4.497 ст.), ратарско (28,8% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (84 т) сремској дилувијалној (лесној) тераси и делу крњешевачке депресије, 4 km источно од железничке пруге Инђија– Рума, 8 km…

› више информација

Порекло презимена, село Војка (Стара Пазова)

Порекло становништва села Војка, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Војка (4.642 ст.), ратарско—сточарско (22,5% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (83 т) најнижем делу сремске дилувијалне (лесне) терасе (крњешевачка депресија), с обе стране пута ка општинском центру и ауто–путу Београд–Загреб,…

› више информација

Порекло презимена, село Белегиш (Стара Пазова)

Порекло становништва села Белегиш, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Белегиш (2.605 ст.), ратарско (31,4% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, поред (на 84 т а.в.) десне обале Дунава, с обе стране регионалног пута Стари Бановци—Сурдук, 12 km СИ од Старе Пазове….

› више информација

14. март 2022.

0

Порекло презимена Срдија

Настало од личног имена Срдија (савремено Срђан). Присутно у Босанској Крајини, у селу Шеховићи (општина Мркоњић Град) где славе Св. Николу. Интересантно је да и Срдићи у Босанској Крајини славе Св. Николу.

› више информација

11. март 2022.

1

Порекло презимена Пајдић

Пајдићи у селу Врањак (код Модриче): Род Пајдића у Врањак се доселио из Кожуха. Пајдићи су са Цетиња, одакле се у Кожухе доселио њихов предак Мишо по коме су их прозвали Мишићима. Мишо је имао два сина: Тодора, од кога су се касније изродили Тодоровићи и Пеју од кога насташе…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VIII

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У извештају СНО Земун из јануара 1948. наведено је да је 95% становништва Среза Земун писмено, али да је културни ниво становништва на ниском нивоу. Закључак у вези са културним нивоом вероватно је донет на основу чињенице да су Ослободиоци у овом периоду наметали…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VII

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Као и принудни откуп и порез је разрезиван сходно перцепцији одговорних другова, а план наплате пореза постављан је од стране СНО-а. У временима каква су била поратна није било могућности за пореску евазију пошто је она сматрана делом „привредне саботаже“ која је била дефинисана…

› више информација

Како су се национално изјашњавали југословенски муслимани у књизи “Ко је ко у Југославији” из 1957. године

Највећи број припадника муслиманске елите у комунистичкој Југославији 1957. године национално се изјаснио као Срби (њих скоро 61 одсто), следе Хрвати (17 одсто), Југословени (7 одсто), Црногорци (3 одсто), а само једна од 151 анкетиране личности се изјаснила као муслиман. Порекло југословенских муслимана једна је од тема око које се…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део VI

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић У поратној литератури и извештајима истакнуто је да је окупатор у Срезу Земун током Другог светског рата уништио сточни фонд. Током рата, Бежанија је као једно од фашистичких упоришта остала изван акција које су спроводили Партизани. Према расположивој литератури, сточни фонд Бежаније до ослобођења…

› више информација

Друштво, политика и економија у југоисточном Срему средином ХХ века – део V

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Концентрација војске на територији Среза Земун у вези са акцијама ослобођења од октобра 1944, те потом у вези са борбама око Сремског фронта,  до 15.5.1945. када је на простору Југославије званично окончан Други светски рат, условиле су реквирирање пољопривредних производа. Током јануара и фебруара…

› више информација