Порекло становништва села Белегиш, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.
Белегиш (2.605 ст.), ратарско (31,4% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, поред (на 84 т а.в.) десне обале Дунава, с обе стране регионалног пута Стари Бановци—Сурдук, 12 km СИ од Старе Пазове. Површина атара, који се састоји из лесне заравни (85–119 ти) и алувијалне равни (72—80 т) Дунава, износи 4.369 hа. Западно од села налази се долина Будовара, ширине преко 500 т, са неколико краћих левих притока у виду сувих долина, као и фарма Пољопривредног добра “Напредак”, на месту старог Петровићевог салаша, поред које је лоцирано мање радничко насеље са 50 кућа.
Белегиш је деформисаног правоугаоног облика. Главна улица је део поменутог пута, а три попречне са леве и једна са десне стране. После Другог светског рата изграђена је једна улица у северном делу села, дуж пута за Сурдук, и једна краћа према Дунаву. У атару је изграђено око 300 викендица, углавном у власништву житеља Београда и околних већих насеља.
Белегиш припада старим насељима. Помиње се у ХV в. као паланка и касније (1720, када је насељен Србима).
Развој броја становника:
1869. – 1.685,
1880. – 2.005,
1890. — 2.247,
1900. – 2.415,
1910. – 2.516,
1921. – 2.668.
Демографски пораст је заустављен током Другог светског рата, када је село страдало од усташа, а мештани се иселили у Нове Бановце, Нову Пазову, Инђију и друга насеља у Срему. Од 60–их год. ХХ в. присутна су и знатна исељавања житеља у околне већа насеља, ближе Београду (Стара и Нова Пазова, Инђија, Земун и др.).
Становништво је српско – 92,2% (слави Јовањдан, Петковдан, Никољдан и др.), а има Рома (3,8%), Хрвата и др.
Индекс демографског старења (&,) креће се у распону од 0,4 (1961) до 0,7 (1991).
Православни храм Св. оца Николаја – пренос моштију подигнут је 1924. (обновљен 1987).
Струју добија 1929, а водовод 1992. год.
Има осморазредну ОШ “Вера Мишчевић” (шк. 2000/01. – 268 ученика), дом културе са биоскопском двораном, здравствену амбуланту, тридесетак приватних производних и услужних занатских радњи (цвећари, дрвна галантерија, пластичари, трукери и сл.), локалну пијацу (пазарни дан – петак) и др. Водећи пољопривредни производи тржишног значаја су пшеница, кукуруз, шећерна репа, сунцокрет и поврће (кромпир, лук, салата и др. — продају се на пијацама Земуна и Београда).
ИЗВОР: Географска енциклопедија насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.
* * *
Архивска грађа за Белегиш:
Црквене матичне и остале књиге из цркве Преноса моштију Св. оца Николаја у Белегишу за период од 1935. до 1940. чувају се у Историјском архиву Срема у Сремској Митровици.
* * *
Генетички тестирани родови из Белегиша:
Рашић, Никољдан, Белегиш, хаплогрупа I1 I-BY169301
Јовановић, Никољдан, Белегиш, хаплогрупа I1 I-BY169301
Коментари (0)