Стара ДНК

Два археогенетичка узорка из пећине Бездањаче годинама су представљана као један од најјачих доказа да је хаплогрупа I2-Y3120 била присутна на Балкану још у бронзаном добу. Ново радиокарбонско датирање показало је да је бар један од тих узорака погрешно датован, потврђујући сумње на које је Српски ДНК пројекат указивао од…

Рад „A large mass grave from the Early Iron Age indicates selective violence towards women and children in the Carpathian Basin“[1], објављен у часопису Nature Human Behaviour, представља једно од најзначајнијих новијих археогенетичких истраживања позне праисторије југоисточне Европе. У средишту рада налази се једна масовна гробница из раног гвозденог доба,…

Септембра месеца 2025. године у престижном научном часопису „Nature“, у раду под називом „Древна ДНК повезује велике миграције са ширењем Словена“[1], објављени су резултати вишегодишњег истраживања међународног тима научника предвођеног стручњацима немачког Макс Планк института за еволуциону антропологију у Лајпцигу. Закључци рада су ставили коначну тачку на полемике о Сеоби…

  Тим истраживача објавио је препринт новог истраживања под називом “Биоархеолошке перспективе касне антике у Далмацији: Палеогенетске, прехрамбене и популационе студије на налазишту Радошевић на Хвару (Bioarchaeological Perspectives on Late Antiquity in Dalmatia: Paleogenetic, Dietary, and Population Studies of the Hvar – Radošević burial site). Студија пружа јединствен увид у…

У угледном часопису Cell објављен je у децембру научни рад под насловом Генетска историја Балкана од римске границе до сеоба Словена у коме је анализирано 136 узорака древне ДНК, oд којих је по бројности највише оних из Србије, затим следе узорци из Хрватске, Аустрије и Словачке, а два раније објављена…

Шпански генетичар, проф. др Карлес Лалауеза Фокс одржао је о Видовдану, 28. јуна 2022. године, предавање “Словенске миграције и генетичко порекло балканских народа”. Професор Лалуеза је у свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ) представио резултате досад највећег, вишегодишњег археогенетичког истраживања спроведеног на тлу Србије, чији закључци указују да…

ПИШЕ: Никола Вукосављевић ([email protected]) Објављен је научни рад који се бави геномском анализом скелетних остатака 38 жртава масакра који се догодио пре око 6200 година, односно око 4200. године пре нове ере, на простору данашњих Поточана у општини Ђуловац, близу Дарувара. У масовној гробници која је откривена још 2007. године…

Приликом великог археогенетичког истраживања узорака из викиншког доба, објављених у раду „Population genomics of the Viking world”, пронађен је узорак који припада подграни I1 хаплогрупе под називом FGC22048 (процењена старост до заједничког претка свих тестираних је 2200 година), која је предачка у односу на дробњачку подграну FGC22045. Племе Дробњаци је…

Крајем маја 2020. на сајту biorxiv.org објављена је прелиминарна верзија (preprint) рада из области археогенетике, Kinship, acquired and inherited status, and population structure at the Early Bronze Age Mokrin necropolis in northern Serbia, у коме су генетички анализирани скелети са некрополе Мокрин недалеко од Кикинде. Посебна вредност овог рада је…

У часопису Nature – Scientific Reports, 22. јануара 2020. објављен је рад под називом Genetic insights into the social organisation of the Avar period elite in the 7th century AD Carpathian Basin, у коме су представљени резултати археогенетске анализе 26 скелета аварске елите са седам некропола у Мађарској. Резултати анализе…