Ко су Шумадинци Reviewed by Momizat on .   Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Миодраг   Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“ Миодраг Rating:
You Are Here: Home » Презимена » По регионима » Ко су Шумадинци

Ко су Шумадинци

 

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

Миодраг Миле Недељковић (Крћевац 1941-Београд 2009) је био етнолог, новинар и књижевник. Дипломирао етнологију на београдском Филозофском факултету, а радни век провео као новинар и уредник у више редакција (Политика, Политика екпсрес, Радио ТВ ревија, Рад…). У фељтону „Ко су Шумадинци“ прикупио је вредну грађу о досељавању Срба са разних подручја и у разним епохама.

Комплетан фељтон можете да прочитате посредством доњих линкова:

1. Стециште добрих људи (Кад и како је насељавана Шумадија)

2. Згуснута снага српских земаља (Већина досељених из динарских области)

3. Досељеници са Истока (Бугари, Власи…)

4. Свест о шумадинству (Упозорење Јована Ердељановића)

5. Рудник без премца (српска Света гора)

6. Раскрница култура (Станишта из палеолита код Аранђеловца)

7. Остаци грчког гробља (У Ђуриселу, Мајдану…)

8. Села у прошлости (Шумадија одувек била насељена)

9. Летња резиденција Ђурђа Смедеревца (Бројна насеља поменута у његовим повељама)

10. Отисак кретања народа (Од косовске погибије до пада Смедерева)

11. Три нахије у Шумадији (Некудим, Лепеница и Рудничка нахија)

12. Под турском управом (Хришћани спахије држали 64 села)

13. Спахија и кнез Радован Бакић (Држао село Гривац и десет ужичких села)

14. Манастирско сазвежђе (Светиње на планини Рудник)

15. Књига Петра попа земунског (Србија крајем 18. века средиште побуна)

16. Очување духовног јединства (Већина лепеничких родова стара је два века)

17. Памћење на мушким прецима (Гордијанићи и Белобрковићи сродници)

18. Прича о три брата (Долазила три брата са три петла)

19. Попуњавање села (Насељавање Шумадије у 18. веку)

20. Ратови Турске и Аустрије оставили су пустош у Србији

21. Стање цркве и свештенства (Крагујевац 1735. имао само 110 кућа)

22. Порекло дошљака (Од 10 попова, деветорица дошљаци)

23. Долазак предака из старе Рашке (Из ових предела се најчешће долазило)

24. Ко је дошао у Страгаре (Из Сјенице дошли преци Цицића)

25. Стигли из околине Скадра (Доста људи дошло и из Призрена)

26. Таласи из Црне Горе (Основали села Баљковац и Белошевац)

27. У чети Коче капетана (Кочина крајина највеће ослободилачко прегнуће 18. века)

28. Прегнуће из безнађа (Карађорђев отац – чувар пчела)

29. Марковчани Кочини Саборци (Унуци не знају ко су им биле деде)

30. Село досељеника (У Марковац дошли са Косова и Метохије и са обала Велике Мораве)

31. Преци слободари (Из села Градац три устаника у Кочиној чети)

32. Из буне у буну (Ко су били Кочини устаници)

33. Досељавање уочи Првог устанка

34. Села основана у Првом устанку

35. Из Адровца у Адровац (Досељеници из Алексиначког Поморавља)

36. Насељавање Дивостина (Дошли за време Карађорђа)

37. Настанак Ђурђева и Миронића (Пребези стижу са свих страна)

38. Из Дежеве у Лепеницу (Први устанак – гранична црта за настанак шумадијских насеља)

39. Спомен завичаја (Динарци – најјача досељеничка струја у средишњој Шумадији)

40. Од Сјенице преко Кривог Вира 

41. Стара презимена (Историја многих породица је роман за себе)

42. Упамћено сродство (У пресељавању за Србе најтежи био 17. век)

43. Преполовљена јабука (Узмицало се у два правца: долином Ибра или преко Голије)

44. Невољне сеобе (Племенско друштво битна основа у развитку српског бића)

45. Ко су Биорци (Дошли за Карађорђем после војевања на Сјеници и Суводолу)

46. Грачани са Пештера (Они су населили гружанско село Баре)

47. Из Корита је род Чампара (Њихово старо презиме је било Драгићевићи)

48. Ратом и вером подељене породице (О роду Пачариза)

49. Вукићевићи оснивачи села Светлића

50. Село потомака оборкнеза Мирка (Село Шуме је старог постања)

51. Потомци Баје Пивљанина

52. Десет нараштаја Исаковића

53. Бошковићи из Бошковог збега

54. Сродство по млеку (Симићи су са Благојевићима браћа по матери)

55. Протерани бегунци Жујовићи

56. Древни занати у Србији

57. Сељаци и оружари (Барут справљан у Страгарима за потребе државе)

58. Презимена по занимању

59. Одважне и разборите Шумадинке

60. Оснивачи Доњих Грбица (Батавељићи, Гвозденовићи и Ралетићи)

61. Насељавање Добраче (Најпре дошли Маркељићи)

62. Пет родова из старе Рашке (Караши, Милорадовићи, Ивановићи, Кнежевићи и Пеловићи)

63. Сјеничани у Гружи и Јасеници

64. Запажање Јована Цвијића (Подударност назива насеља)

65. Између Аустрије и Турске (Пресељења подстакнута ратом)

66. У потрази за новим животом (Трећи талас насељавања Сјеничана крајем 18. века)

67. Највише Петровића и Јовановића (попис презимена свих досељених Сјеничана)

68. Прибијање уз рођаке (Списак досељеника у шумадијска села)

69. Сеобе уз ратове (Долазак Васојевића у Шумадију)

70. Дробњаци стигли у Рипањ

71. Најпривлачнија Јасеница (Сеоба Дробњака после Пожаревачког мира 1718. године)

72. Потомци јунака (Гарашани су рођаци војвода Бошковића из Бјелопавлића)

73. Чувени гуслар Живан Вујић (Сеобе из Осата код Сребренице)

74. Градитељи Тополе (Савковићи и Росићи градитељи Вождовог града)

75. Стижу Црнотравци (Највише их дошло у околину Крагујевца)

76. Лесковчани у Шумадији (Доселили у 80 села)

77. Нови живот у Шумадији (Највише насељених Лесковчана у Лепеници)

78. Равнице су привлачније (Трнава код Тополе оаза Лесковчана)

79. Између Јухора и Сувобора (Сеобе су историјска судбина Срба)

 


Коментари (10)

  • Dragiša Bogdanović

    Stvarno je naučno „dokazano“ da je Šumadija bila prazan prostor pre doseljavanja Hercegovaca, Durmitoraca, Crnogoraca i verovatno „Tute Bugarina“. Ili su ovi doseljenici poubijali autohtoni narod i napisali nam „Istoriju Srba“. Pre toga bili smo na Karpatima, valjda blizu Bogovima?

    Одговори
    • Александар Маринковић

      Господине Драгиша,
      чему нервоза? Кад бисте прочитали домаће и стране изворе, схватили бисте да Шумадија јесте била испражњена нарочито после 1690. године. А празнила се постепено и у периоду извеђу 15. и 17. века. Према резултатима првог пописа Кнежевине Србије, само око 6% становништва сматрало се староседеоцима у свом селу и још око 7-8% оних који нису знали да ли су се однекуд доселили. Динарска струја ишла је преко ужичког краја до Шумадије и Подриња, косметска до Зап. и Вел. Мораве, а вардарска до јужне и источне Србије (уз досељенике из Бугарске). Говор Ужичана па чак у извесној мери и људи у ваљевском крају, сведочи о њиховом пореклу.

      Одговори
  • Mata Milovanovic

    Imali podatak o selu Drenovcu opstina Paracin.U Drenovac je rodjen Ilija Gojkovic djeneral srpske vojske.U Drenovcu je rodjen dr Milan V. Milovanovic 1919-1996, bavio se naukom izucavao viruse i sa Americkim naucnicima ucestvovao u istrazivanju i stvaranju vakcine za decje male boginje morbile. Hvala na pomoci.

    Одговори
  • Sasa

    samo da dodam da podaci da je sumadija bila nenaseljena nije tacno. Moji Dobricici vode se jos od pre 1700 godine u selu stojnik kod arandjelovca. Tako da je ipak sumadija bila naseljena.

    Одговори
  • niša petronijević

    Pod raznoraznim okupacijama u minulim vekovima područje čitavog Balakana je bilo veoma turbulentno. Bežalo se od zla od gladi od nasilja od muke. Niko ne napusta udobnost dobrog života da bi otišao negde daleko u surovu neizvesnost. Bežeći od zla ljudi su krili odakle dolaze da im se nebi u trag ušlo. Retko su kad govorili odaklu su ili bi navodili neki potpuno suprotan kraj. Zato je jako teško da se danas istražuje čiji su preci odakle došli. U nekim sredinama na Balkanu je jako popularno da tvrde kako znaju i po Dvadeset Pasova unazad i obično im je kakav Kosovski Junak rodonačelnik. Nažalost to su tendeciozno iskonstruisane Porodično/Plemenske Mitologije da bi sami sebi koliko toliko ulepšali jad i bedu i sadašnju i prošlu. A što se tiče Šumadije ona je ponos Srbije ali ništa više nego što je to HajdukVeljkova Krajina ili Sinđelićev Čegar. Srbi iz Istočne Srbije su 1809 uzidali sopstvene glave u Ćele-Kulu u temelj Srpske Slobode i time se zauvek okitili Vencem Junaštva. A Šumadiju od Turaka nisu oslobodili nikakvi Došljaci ( čiji su zavičaji grcali pod Turskom čizmom još 100 godini ) već njeni Šumadinci. I zato svi Šumadinci treba da budu ponosni na sebe i svoje pretke Šumadince i da ne tumaraju po kojekakvim nedođijama tražeći kojekakvo svoje poreklo.

    Одговори
    • Radilica

      S ponosom vas pozdravljam.

      Одговори
    • Petar

      Иронично, јер су управо територије тих дошљака биле слободне од Турака пар стотина година пре Шумадије. И нису ти дошљаци били „сиромашни лажови“ који су улепшавали своју историју већ људи који су извојевали битке на Фундини, Мартинићима и многе друге о чему је масовно писано како у Османским, тако и у Млетачким изворима, а и шире по Европи. Ти, по вама, „сиромашни лажови“ су имали Бају Пивљанина, познате поморце које су примали у Руске школе и који су тамо постајали и адмирали, попут Матије Змајевића, или других генерала, а у Шумадију дошли и из тих породица произашли познати шумадијски хајдуци Узун Мирко Апостоловић, Танаско Рајић те и сам Карађорђе. То су ти „дошљаци“ – као да су они неки други Срби, као да се опет потежемо злонамерно самоубилачком причом и бајкама о овим и оним Србима. Ти по вама „сиромашни митомани“ су дали кључан део и обогатили Шумадинце, за чему треба бити захвалан, јер скромност је врлина, а стереотипизација, поништавање историје и занемаривање чињеница, преувеличавање туђих виђења и остало је у најмању руку гордост и самообмана. Ти „сироти“ крајеви који су у почетку са Млецима тукли Турке, а после и сами, а на крају и са Русима, а после истрајали у рату дуже него и сама Кнежевина Србија која се повукла, су дали људе из којих имамо Илију Гарашнина и Начертаније, а не да се дешава да се сутрадан пробудимо и око нас да се налази неколико милиона Срба који мрзе Србију, јер мисле да нису Срби. Претеривања има на све стране – од потомака Немањића код њих, преко тога да је Шумадија била једини центар српства (а заборавити Војводину, Сремске Карловце и остало), па и преко великих „чистих“ „Шумадинаца“ пореклом управо из тих крајева попут Петронијевића из централне Србије. Србин је поносан на Србина одакле год да је – ко ниподаштава историју, тај живи у лажима и тај не мисли добро Србима.

      Одговори
  • Небојша Мићић

    Тврдња да је Србија остала пуста земља након великих сеоба, те да је потом насељена искључиво динарском струјом, заиста је крајње претерана. Ово претеривање се укоренило из два разлога.
    Први је Најпергов попис Србије, који је аустроугарска власт спровела након Пожаревачког мира 1719. године (када су преузели половину Србије од Турака). Овај попис показује крајњу пустош у Србији, и историчари те податке узимају као релевантне. Међутим, постоје докази да су сеоски кнезови тада лажирали податке, односно да су пријављивали властима и по три пута пање становника него што је заистабило. Осим тога, попис је спроведен непосредно након великих ратних дејстава, тако да је мноштво становништва било по збеговима у планинама.
    Други велики узрок погрешних закључака јесу истраживања Цвијићевих сарадника у оквирима пројекта „Насеља српских земаља“. Цвијићева почетна идеја је била добра, да Србију подели на природне области за истраживање и да онда те области раздели у задатке својим ученицима. Посао је био сјајно осмишљен, у време када су се за такве пројекте могла добити значајна средства и када је још било живих сведока (стараца по селима) који су могли дати драгоцене податке. Али, авај, Цвијић је имао крајње неодговорне и лење сараднике. Међу њима су предњачили Цвијићев кум Љуба Павловић, затим Љубомир Мићић, Боривоје Милојевић итд. Њих је мрзело да ходају по селима, па су пописали неке приче које су начули у варошима, а остатак су једноставно измислили, да би задовољили форму коју је Цвијић задао. Када је Цвијић обрађивао збирне податке у оквриру својих „Метанастазичких кретања“, наравно да је на основу погрешних података могао само извући погрешан закључак, да је 95% становништва у Србији насељено из Црне Горе и Херцеговине. Наравно да је динарска струја постојала, нарочито према ужичком крају, али не у толиком обиму као што се сматра.
    Најбољи доказ да Србија није сва насељена из Црне Горе и Херцеговине јесте говор. Да су заиста сви дошли из Црне Горе, имали бисмо у целој Србији говор као у Ужицу. А ми имамо шумадијски говор, говор неизмењеног јата у Тамнави, источносрбијанске говоре итд. Не може већина да прими говор од мањине, већ само мањина може да се утопи у већину!

    Одговори
  • M. Ješić

    Ima li negde ovde da piše o selu Vlakči kod
    Stragara, opština
    Kragujevac, odakle su
    se porodice iz iste i u
    koje vreme i kojim su je redosledom naseljavali?
    Ko je osnovao selo
    Vlakču?
    Ko bilo šta zna
    neka mi kaže.
    Zahvalan u napred.
    Srdačan pozdrav.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top