Фељтон: Ко су Шумадинци (26)

18. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Таласи из Црне Горе

Срби из Црне Горе основали су села Баљковац и Белошевац

Ако се данас гледа састав становништва Груже, види се да у овом пределу има житеља чији су преци дошли из више од двадесет српских области. Међутим, убедљиву превагу у тој маси имају досељеници са Косова и од Сјенице.

У Витановцу, који је био главна станица за скретање и даље развођење становништва у Шумадију, око 1735. године је свештеник Сава Недељковић, пореклом из Козника. У Старој Рашкој постоје, не тако удаљена једно од другог, три села Козник – једно је заселак Дуге Пољане, друго заселак Чебинца, а треће је село код Трнаве у околини Новог Пазара. Из ове околине је најстарија породица у Витановцу – Милићи, звани Мелајци (9 кућа 1923), очито досељени из Мелаја, села које данас административно припада општини Тутин, али је ближе Новом Пазару, јер се налази на Пештерској висоравни. Данашњи житељи Мелаја говоре двојезично (српски и шиптарски), и, према попису 1991. године, од њих 666 је 657 муслимана. Пут из Мелаја води између два Козника, куда су почетком XVIII века преци Милића, пресељујући се у Витановац, морали проћи, а за њима и поп Сава. Истим путем, вероватно у исто време, дошли су у Витановац Колаковићи (3 куће) из Колашина, који су „мењали славу, да их Турци не пронађу”, Јовановићи (4 куће) и Јелићи (5 кућа), добегли „однекуд из старог Новопазарског Санџака”, Стојановићи (Станчићи), Миловановићи (Вићовци) и Јаковљевићи из Новог Пазара, као и Радовановићи (старо презиме Луковићи) из Старог Влаха, док су касније од Сјенице дошли Бабићи (11 кућа 1923).

Из Црне Горе је Дамјан Јанковић, свештеник око 1735. године у Бачини. Ближе његово порекло је из Моракова код Никшића, а нурију је, пре доласка у Бачину, имао у селима око Рожаја. У Бачини су Кнежевићи (48 кућа 1902), Ракићи, Гмитровићи, Марковићи (Савићи, Купинићи), Кајдунци (Ћирићи), Чолаковићи (Жајковићи, Ђорђевићи), Гавриловићи и Обрадовићи, сви косовско-метохијска селидбена струја.

У то време су досељеници из Црне Горе основали села Баљковац и Белошевац.

Баљковац су основали Банковићи (од којих су настали и данашњи Ђерасимовићи) и Бојанићи (од којих су касније настали родови Вукомановићи, Јаковљевићи, Павловићи, Антонијевићи, Арсенијевићи, Јанковићи, Љубисављевићи, Мијаиловићи, Раденковићи, Благојевићи, Вукосављевићи, Гавриловићи, Гмитровићи, Ђурђевићи и Максимовићи). Банковићи су дошли из Бјелопавлића, што се види и по очуваној племенској слави (Св. Петка), а Бојанићи из Дробњака, сачувавши такође племенску славу (Ђурђевдан).

Белошевац су заправо основали Папићи, досељени из села Белошевца на Косову, давши тако име новом насељу. Но Папићи су се затрли, а један њихов огранак је отишао ка Ваљеву, где су засновали село истога имена – Белошевац (тамо се презивају Пејићани). Живот у Белошевцу код Крагујевца су обновили и одржали Катанчевићи (од којих су настали Марјановићи, Глишићи и Пауновићи, звани Павловићи) и Шабовићи, чије је старо презиме Курудиновићи (од којих воде порекло садашњи родови Сретеновићи, звани Здравковићи, Дамњановићи, Јовановићи, Лакетићи, звани Јаковљевићи и Радовићи, као Курудиновићи – Вуковићи, Мирковићи и Чајовићи, звани Миленковићи у Баљковцу). Катанчевићи су дошли из села Лопате, код Лијеве Ријеке у Црној Гори (у овој Лијевој Ријеци, код Подгорице, такође су, у сељакању, боравили неко време и Карађорђеви преци), а Шабовићи су дошли из Ровина (у близини Бата код Цетиња).

ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 5. март 2001. године

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.