Фељтон: Ко су Шумадинци (25)

18. јул 2012.

коментара: 0

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

 

Стигли из околине Скадра

Доста људи дошло је из царског града Призрена у Метохији

Ако се има у виду становништво пореклом од Призрена (Метохија), онда је у Лепеници свака четрдесет и пета породица отуда досељена, и њима припада свака двадесет и седма кућа, што значи да су породице из Метохије раније досељене, када су се тако намножиле по броју кућа. Ово потврђује Цвијићево запажање да косовско-метохијска струја спада у најстарије миграционе струје.

Бадњевац су, на пример, основали, после Велике сеобе 1690. године досељеници са Косова – Бабићи, досељени из Ибарског Колашина, Божићи (чији су огранци у Ботуњу, Губеревцу, Доњим Јарушицама и Чумићу), Карићи (од којих су Балтићи), Петровићи (од којих су се разгранали Миловановићи, звани Карапатићи, Пантићи, Милановићи и Миливојевићи) – сви дошли из Студенице на Косову (вероватније из села Студенице у околини Ђураковца у Метохији), као и Савићи и Маријићи, који су у исто време дошли из Косовске Митровице. Заправо, ови родови су се по доласку са Косова и из Метохије прво настанили у Реснику, одакле су прешли у Бадњевац. Зато нимало није случајно што је у време њиховог досељавања поп у Крагујевцу Радосав Јовановић, пореклом из села Тихнића у Метохији.

Око 1735. године је у Крагујевцу протопоп Вуле Ђорђевић, пореклом из села Власојевића код Скадра. Срби ни данас нису ишчезли у околини Скадра, која је у средњем веку била наша, што потврђује и савремена топонимија у том пределу, где је очувано много српских назива. Несумњиво, крагујевачки протопоп Вуле припада том соју досељеника, при чему треба имати у виду да су у околини Скадарског језера неко време пребивали и преци Карађорђеви, а по једној верзији и преци Карађорђевог буљукбаше Петра Јокића Тополца.

Стазе којима се српско становништво столећима кретало у својим принудним или вољним пресељавањима биле су углавном устаљене. Као и нека одредишта на њима, одакле се, даље, река досељеника сливала ка новом завичају. Једно од најважнијих одредишта при насељавању у Шумадију је био Витановац. У њему су се збирали досељеници из више српских предела.

Довде су, спојивши се у долини Ибра, највише допирали бегунци и невољници такозване косовско-метохијске селидбене струје, долазећи од Пећи, с Косова и из Ибарског Колашина. Ова селидбена струја је, како је Јован Цвијић установио, једна од најранијих – покренута је крајем XIV века, узрокована косовском погибијом, и, ево, на жалост без прекида, настављена је до наших дана.

У доњем току Ибра је на овај путни правац излазила и најјача селидбена струја, названа динарском, у којој се налазило становништво Старе Србије и динарског побрђа – Црне Горе, Херцеговине, Старог Влаха, Сјеничко-пештерске висоравни и Драгачева. На овом правцу је Сјеничко-пештерска висораван била етапна станица, где се покренуто становништво задржавало краће или дуже време, настављајући одатле сеобу у потрази за бољим условима живота.

Место где су ове струје прелазиле на тле Шумадије је вековима било село Витановац, одакле су долином Груже и преко превоја Рудничке планине ишле ка ниској Шумадији.

Пише: Миле Недељковић

 

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.