Татић

Порекло становништва Личког Новог Села (општина Ђурђеновац, раније Нашице). Личко Ново Село засновано је у периоду између два светска рата понајвише досељеницима из Лике (по којима је село и добило име). Највећи број досељеника је из Фркашића и Бјелопоља те две породице из Врховина (Грбићи и Срдићи). Делићи су били…

Порекло становништва село Отока, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај  села. Унска долина знатно се проширује кад прими речицу Баштру. Више њиховог слива уздиже се брдо Плавно (307 m.), купаста облика, и Вучковац (394 m.). Између Плавна и Вучковца…

Порекло становништва села Добро Село, општина Крупа на Уни. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај  насеља. Било коса и њених косењака од Кудина до Ћорковаче планине са највишим брдом Љубином 604 m. развође је приточица Коране, Кладушнице, Бужимске и…

Порекло становништва села Варошка Ријека, општина Крупа на Уни. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај  насеља.       С десне стране прима Бужимска више поточића, чија је изворишна челенка Горетин Гребен 420 м. Велагина Главица 306 м. и Метла 407 м….

Порекло становништва насеља Баштра, општина Босанска Крупа. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Поре кла Милодан. Положај  насеља. Глодина, која прима Бјелајски Поток, салева се у Уну и Баштра, која прима Каранов Поток, творе више коса на којима је село. Тип села….

Кањане је село код Дрниша (Далмација), на ободу Петровог Поља, у подножју планине Свилаје. Назив је постојао још у средњем вијеку (Поље Кањане). Село је било православно у 16. вијеку, а у првој половини 18. вијека јавља се и мањи број римокатолика/ковача (у средини села). Православна црква Св. Петке са…

Порекло становништва села Ходбина, град Мостар. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан. Опште напомене. Село је у углу Бишћа, с лијеве стране Бунице, с присојних и осојних ивица. У селу нема сталних врела, иако је село на лапоровиту терену….

Хртић Према попису из 1991. године, Хртић је припадао општини Двор. У њему је живело укупно 260 становника, од чега 250 Срба.   Старији родови у Хртићу код Двора Беко, Срби, потврђени у XVIII веку, непознато Гаћеша, Срби, потврђени у XVIII веку, прослављају Никољдан Добрица, Срби, потврђени у XVIII веку,…

Ћоре Према попису из 1991. године, подручје Ћора припадало је општини Двор и било је подељено на два села – Ванићи и Ћоре. У поменутим селима живело је укупно 334 становника (Ванићи – 195, Ћоре – 139), од чега 318 Срба.   Старији родови у Ћорама код Двора Батина, Срби,…

МИГРАЦИЈЕ Херцеговина је српска област која је, уз Црну Гору, дала највише исељеника динарским крајевима. Из Херцеговине се становништво вековима исељавало ка Западној Србији, Шумадији, Подрињу, Семберији, Крајини… Чувена је изрека “Херцеговина свијет насели, себе не расели”. Сеобе из Херцеговине ка неким областима су, условно речено, новијег датума (период 18…