Порекло презимена, село Ходбина (Мостар)

25. август 2022.

коментара: 1

Порекло становништва села Ходбина, град Мостар. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене.

Село је у углу Бишћа, с лијеве стране Бунице, с присојних и осојних ивица. У селу нема сталних врела, иако је село на лапоровиту терену. Имају више чатрња. Клима је блажа него у осталом дијелу Бишћа. Најјачи вјетар је Велештак (сјевер). Села су на вишим дијеловима обронака, јер су дно и стране обрађене. Сију се сва жита, затим и сва поврћа, и особито успијева дуван и лоза. Сељаци су махом „ућесимљени“ кметови, а већина их још има уз то и своје земље. Аге су већином православни из Мостара, иако је негда цијело село било муслиманско. Има и „ходалица.“

Село има облик полукруга, а разбијено је на сљедеће махале, које су се ивицама споменутог угла у правцу запад–исток овако поредале: Затон, Головина, Главашева, Хасанагића или Бошковића, Демировића, Кокалића и Љутовића Махала, лед Квањом, Под Вардом, Говорци, Парила и Под Ђечином. У селу има око 120 кућа, од којих већину чине православни (95 кућа), па онда Муслимани и католици.

Село даје љети стоку Невесињцима „на млијеко.“

Порекло становништва.

O постанку сеоског имена не знају ништа. Исто тако не знају ништа o постанку села. Најстарија породица су Муслимани:

-Демировићи, за које тврде да су старинци.

-Кајге су исто братство с Матрацима у Гнојницама. Доселили су има више од сто и педесет година однекле из Невесиња.

-Боване прије сто година довео ага Сердаревић из Љубиња. Славе Јовањ–дан.

Готово истог времена доселили су се:

-Бошковићи због сиромаштва са Слипчића. Мисли да су старином Црногорци. Славе Ђурђев-дан.

-Палавестре нагађају да су старином из Грахова. Овдје су доселили из Мостара. Славе Ђурђевдан.

-Лакетићи (Михићи) не знају одакле су се управо доселили. Славе Никољ-дан.

Све остале породице доселиле су послије куге. Одмах иза куге из билећског котара:

-Попадићи (Вујовићи). Славе Никољ–дан. У исто вријеме доселише:

-Стевићи (Шаренци) од Плане. Славе Лазарев-дан.

Џонлези су из Врањских. Славе Јовањ–дан.

-Грахе су истог доба с Влаховића.

-Курајице (Риђушићи) доселише послије куге из Риђана. Славе Аранђелов–дан.

-Калајџије (Рупари) су из Бањана дошли на Трусину, а одатле у ово село. Славе Никољ-дан.

-Комнени су из Попова из Галичића, због зулума.

-Татићи су доселили прије 70 година из Ковачића у Невесињу. Славе Ђурђев–дан.

-Требињци (Кујунџићи) су од братства Марића у Гомиљанима. Дошли су за Омер—пашине владе. Славе Шћепањ–дан.

-Зупци су прије 65 година доселили из Невесиња, а старином су из Зубаца од братства Милића.

-Црногорци су од братства Бјелица, дошли Али–паши. Славе Св. Петку.

-Гагре (катол.) је дошао у Али–паше за млинара с Чули код Блата.

-Шкуторовић (Вуковић) је доселио у најам из Дувна. Слави Никољ-дан.

-Ћорићи (катол.) доселише прије 65 година с М. Блата због сиромаштва.

-Пуљићи и Кудрићи дођоше иза њега с Ротимље.

-Дјед Главашев доселио је из Житомислића. Слави Јовањ–дан.

-Цвијетићи (Милановићи) доселише из Малог Поља. Славе Аћимов-дан.

-Рамићи (Ћоројевићи) су из љубињског котара.

-Косић је из Благаја прешао на женинство.

-Преради су старином из Прераца. Прије 25 година купише земљу и преселише из Малог Поља. Славе Никољ-дан.

-Додизи су Марићи из Гомиљана.

-Дошла има двије врсте. Једни су од оних из Равчића, а други су Костићи од Љубиња. Први

славе Јовањ, а други Никољ-дан.

-Матковићи су дошли из Богодола. Славе Јовањ-дан.

-Сјерани су прије 10 година из Житомислића. Славе Јовањ–дан.

Ријетка су села у којима има оволико остатака од предисторијских и римских старина.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Vlada

    Na koje godine se misli kada se kaže odmah posle kuge?