Порекло становништва села Селиште, град Мостар. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
Три села (Бојишта, Селишта и Читлук) на западној ивици Невесињског Поља, на осојној страни огранака Вележи, који се овдје врло стрменито спуштају. Четири стотине метара од Бојишта је врело Ступина, поред Селишта протиче поток Јездош и y њему има врело Љељенак, a осим тога има и добрих чесама. У Читлуку немају врела, али се помажу изданском водом, која се налази у дубини пет до десет метара. Села су изложена вјетровима и стога је у њима веома хладно. „Кривајац“ вјетар који долази од сјевероистока доноси жестоку мећаву, а „Гачанац“ доноси, с југоистока, љети кишу, а зими снијег. Њиве и сјенокоси су у Пољу, а испаша и шума око кућа и у Вележи. У Бојишту има „комуница“, заједничких косаница које су у општем дијелу назване „пријеступима“. У Селишту су двије куће имале, у то вријеме, год. 1899, цјелокупну земљу неподијељену.
Тип села.
У Селишту су се куће разбиле, око мањег брда, на двије групе. Има 7 кућа и то: Човили (2 K.), Саматовићи (2 K.), Митрићи (1 к.), Бошњак (1 к.), Драговић (1 к.). У Читлуку има један ред кућа која се на крају заврши групицом, која се зове Иглице. Поред ње је група која се зове Главица.
Постанак села.
Селиште је засновано, по сеоском рачуну, прије 150 до 180 година. О томе причају ово. У Рабини је живјела породица Зуровац. Најмлађи се заволи с муслиманском девојком, и она затрудни. Турци га осуде на смрт или да се потурчи, и он се потурчи. Ипак је с братом живио у истој кући дванаест година. Тада предложи старији брат да се дијеле, јер га као Муслимана не може у кући трпјети.
Порекло становништва.
Овај пристане, да сам сели и пређе у Селиште па начини кућу. Звао се Рамо и од њега су:
-Рамовићи. Уз кугу су се раселили, и сад их има у Касаби. Иза њих остаде Селиште дуго времена пусто. Прије 60 досели:
-Саматовић, који је из Никшића побјегао од главодужја, па је дуго лутао по Морачи и по Гацку, док се овдје смирио. Слави Никољ–дан.
-Митрић је старином из коњичког среза. Становао је најприје у Шеховини па онда у Ровима, одакле прије 40 година пресели у Селиште. Слави Никољ–дан.
-Човило је старјеник у Невесињу вароши, одакле се је прије кратког времена преселио. Слави Никољ-дан.
-Бошњак је од породице Ковачевића у Колешку. Доселио се при окупацији од рђе. Слави Аранђелов-дан.
-Драговић је истога времена доселио с Удрежња. Слави Ђурђев-дан.
За сва три села причају да су била имање Милорадовића. Петрови Доли у Бојишту прозвани су по Петру Милорадовићу. Од старина има градина, кулина, гробља и једно селиште. Све има изглед веће старости.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)