Порекло презимена, насеље Фојница (Гацко)

Порекло становништва насеља Фојница, општина Гацко. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Опште напомене.

У долини ријеке Ђеропе чија долина, већим дијелом сува, спаја Гатачко и Невесињско поље. Разликујемо два дијела, један у осоју Ивице гдје су дућани, и други километар сјеверозападно, у присоју, на ушћу Тврдог Потока. Апсолутна висина 940 мет. Осим Ђеропе која се с јесени разлијева и Тврдог Потока који нанесе на сеоске њиве земљу и камење, има у селу више сталних врела. Због заклоњена положаја клима је блажа. Зиратна земља је у Модром Пољу и у селу. Главна шума и испаша је у Ивици. Има и агинске и слободне земље. Кметови плаћају трећину.

Тип насеља.

Дијели се на махале: Буложиће, Ребров Бријег и Луке, а ове се опет дијеле на мање групе. Године 1875. било је свега десет кућа, које су тада биле попаљене, а сад их има преко 40.

У Брњцу и Сиљевици има снаки колибе, стаје, кланице и торине, гдје зимују овце. Кад слабо роди сијено граде кланице и у Зеленгори и Вучијој Бари.

Сељаци зову село Војницом, и мисле да је име дошло и зато што су се овдје увијек скупљале војске.

Порекло становништва.

-Гузине су старином Цуце, овамо су доселили из Корита прије 60 година. Иза њих су доселили:

-Братићи, из Плочника у Борчу, а у Плочник су доселили из Брестица. Старина им је из Парежа, код Манастира Косијерева. Исто су братство с Кокотовићима, Мишковићима и Парежанима. Становали су и на Мекој Груди.

-Анђићи су од братства Глушци из Црквица, у Бањанима.

-Мучибабићи су доселили с Љескова Дуба на читлук. За остале породице испитивач каже ово: „Остале породице доселиле су поради трговине, као:

-Ђајићи,

-Миловићи,

-Вишњевац и то 1880. на овамо.

Од куге су побјегли из села Муслимани Колаковићи и Класовићи, а Муслиманима Шкаљићима отели су земљу Ченгићи и протјерали их. Има веле Херцегово Врело, код кога је Херцег Стјепан чешће љетовао, а на Побјеницама је било много гомила.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.