Порекло становништва села Липа, општина Крешево. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
Село је на присојној страни Дувањског Поља, на коси (тераси?) званој Paшовик. Има више јаких извора са којих се није вода и поји хајван. Село је изложено вјетровима а нарочито бури и сјеверу. Снијег може на равни да падне до паса. А може се држати два мјесеца и више. Сјевер је најјачи вјетар а за њим југ.
Имају довољно земље за обрађивање. Земља је сва у пољу испод кућа. Сеоске испаше почињу одмах од кућа уз брдо Рашовик па све до накрај тога брда, један сахат далеко од села. Село нема шума. „Дрвари“ се из државне шуме зване Мушин Гвозд, која је далеко од села 3 сахата. У ову шуму сељаци не смију сваки дан, него је власт одредила свакоме селу у овоме предјелу по 2 дана у седмици. не и тада сијеку само за своју потребу. Сељани су сви кметови. Агама дају 1/4 од производа осим од сијена. Од сијена дају по погодби у новцу или у маслу. Они могу орати још и другу земљу и дају 1/4. Ови се зову поорци.
Село се не дијели на махале, но су куће око поља а на подножју брда Рашовика поређане. Куће су растурене без икаква реда, само су све лицем к пољу окренуте. У селу има свега 35 кућа.
Станова нема пошто сељаци не иду у планину, јер и око кућа има доста паше.
Село је, веле, добило име од извора Липе. Извор је опет тако назван по томе, што је у старо доба поред њега била једна велика липа.
Порекло становништва.
Православне су породице:
-Зелени (1 к.),
-Карани (1 к.),
-Вукшићи (1 к.),
-Галићи (4 к.),
-Милисави (4 к.), сви су старосједиоци и сви славе Никољ–дан, сем Галића, који славе Јовањ–дан. Славу славе 3 дана.
Католици су се у новије доба почели насељавати и то већином у другој половици 19—ог стољећа. Насељавали су их аге на земље, с којих су православни бјежали од турског зулума. Неки су насељени на земљишта, која су после окупације Муслимани оставили и отишли у Турску или у вароши по Босни. Ови католици доселили из Херцеговине и то понајвише из котара љубушког и мостарског, а дијелом из Далмације из предјела Имотски.
Има старо гробљиште на њивама званим Горњуше.
Ту на 3 мјеста има много средњевјековних гробова.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)