Порекло становништва села Жабица, општина Љубиње. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
У карсној заравни на СИ од Попова Поља у нижој партији Бјеласице. Дијели се на Доњу (око 600 м. в.) и Горњу Жабицу (око 800 м. в.). Супротно знатној висини блаже је климе, јер је заклоњена брдима. Нема живе воде, и зато имају много бунарева, чатрња и двије локве. Немају довољно зиратне земље, најбоље рађа кртола. Имају доста разноврсне лиснате шуме, имају и два забрана. Друга села, особито Поповци, краду им шуму. Беру бухарицу и рујевину, на продају. Изузев Драпиће сви су кметови. Аге су Муслимани из Љубиња и Требиња. Од жита дају половину, а од поврћа и дувана трећину.
Према секундарним, карсним утолеглицама село је разбијено на 14 махала, у којима се куће разбијене и без реда. Махалс се зову: Смоличићи, Неумнице, Драпићи, Раићев До, Примоча Главица, Ђулезовина, Заграђе, Поди, Бобовишта, Крашни Долови, Под Куком. У прве три махале живи по једна породица, док су у другим измијешане. У селу имају 74 куће.
Сељаци имају своје станове по Илији и Бјеласици па љети никуд не крећу из села. На станове излазе о Бурђеву, а славе о Митрову-дне. Примају на испашу и стоку из сусједних села.
Сељаци причају да је Св. Саво прозвао село Жабицом, јер му је додијало крекетање жаба из локава.
Најстарији дио села чине махале Смолчићи, Неумнице и Раићев До. У Смоличићима је живио Ђуро Смоличић, у Неумницама некакав Баљ, а у Раићеву Долу некакав Раић, „коме се траг утро.“ Смолчић је имао девет синова и једну кћер. Једном му дође на крсно име Ресулбеговић из Требиња, и заиште да га служи његова кћер. Убију бега, зато им земља пропаде и њих осам раселе се и сада живе пол именом Ђурићи и то у Љубињу, Требињу, Стоцу, Мостару, Попратама, Слипчићима, затим у Босанској Посавини и у Србији. При растанку сви се заклеше да ће се звати Ђурићима. Од њих су Бркићи у Стоцу, којих има и православне и муслиманске вјере, затим и Муслиман Ђурић. Разликују се од племена Ђурића који славе Ђурђев—дан.
Порекло становништва.
Прије 200 година у Неумницама су живјеле породице Драпићи и Баљ.
-Драпића уби Диздаревић и притиште му земљу, а дјеца му побјегоше у планину и засноваше Драпића Махалу.
-Гаћина је поријеклом од Сикимића, доселио је прије 200 година из Меке Груде. Слави Никољдн.
-Сулавер вели да је Гаћина. За Косјерине зна се да су некад живјели у Жабици, селили су у Крушевицу (љуб. котар), па се вратили. Славе Никољ–дан. –
-Kиce су из Рашке у Србији. Звали су се Бојанићи. Због непозната узрока доселише прије 200 година. Има их у Звијерини, Жрвњу и Мостару. Слави Никољ–дан.
-Телебак је доселио прије 80 година из Жрвња на читлук. Слави Никољ–дан.
-Пецељ је доселио прије 40 год. на читлук из Дубочице (срез Њубиње). Слави Ђурђев–дан.
-Лугоња је поријеклом од Милосавића у Ивици. Доселио је прије 80 година. Слави Ђурђев-дан.
-Ћоровић је доселио из Крушевице прије 40 год. због сиромаштва. Слави Аћимов–дан.
-Баље тврде да су стари, али не знају одакле су. Славе Аћимов–дан.
Поред ових православних живе и ови Муслимани:
-Удовичића прабаба побјегла је с дјецом прије 200 година од куге из Мостара.
–Салмановић је од православних Томановића у Домашеву. Доселио је прије 200 година. Од исте су породице и:
-Синановићи.
-Ханзић. Кад су Млечићи освојили Херцег Нови, дошао је отуда Ханзић.
-Козлић је од православног Драпића у истом селу.
-Фрењић се прије 150 година доселио из Поджабља (срез Столац) на читлук.
-Јахић је поријеклом од Томановића у Домашеву.
-Кекић је поријеклом из Лике, а у Жабицу се доселио прије 120 година.
-Плочић је поријеклом од православних Самарџића на Жрвњу. Доселио је прије 40 година.
-Саџак је прије 20 година доселио из Поцрња на читлук.
Око села и у селу има безброј градина и гомила.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)