Кањане је село код Дрниша (Далмација), на ободу Петровог Поља, у подножју планине Свилаје. Назив је постојао још у средњем вијеку (Поље Кањане). Село је било православно у 16. вијеку, а у првој половини 18. вијека јавља се и мањи број римокатолика/ковача (у средини села). Православна црква Св. Петке са гробљем је сасвим сигурно постојала у првој половини 18. вијека (парохија Петрово Поље). У прошлости је Кањане било у уској вези са Кадином Главицом и Здидићем који више не постоји. Харамбаше су током млетачке владавине биле из породице Колар.
Попис становништва 1830. године: православаца 362, римокатолика 51 (укупно 413)
Попис становништва 1991. године: Срба 213, Хрвата 20 (укупно 233)
ПРАВОСЛАВЦИ
ПРАР – Ђурђевдан
- 1710. Илија Праревић пок. Боже; 1756. Милин, Божо, Радојица, Ђуро и Илија Прар; 1948. године пописано је 9 Прарова у Кањанима.
ШОЛИЋ – Ђурђевдан
- 1710. Симо Стричевић пок. Филипа; Петар Шолић рођ. крајем 18. вијека; 1948. године пописана су 34 Шолића у Кањанима.
ВУЈИЋ – Ђурђевдан
- 1710. Вујо Врањешевић пок. Јована; 1948. године пописана су 43 Вујића у Кањанима.
ГУШАВАЦ/ГУШЕВАЦ – Ђурђевдан
- 1710. Милоје Кушавац пок. Маријана и Вучић Вушавац пок. Марка; 1756. Марко пок. Симе, Стипан и Јован Гушавац; 1948. године пописано је 40 Гушаваца у Кањанима.
ЛАЂЕВИЋ (раније Влађевић) – Никољдан
- 1550. Влађ, син Петра, из турског дефтера за Кањане, могао би бити предак Влађевића/Лађевића; 1710. Зелко Лађевић пок. Радосава; 1756. Сава Влађевић; 1948. године пописано је 36 Лађевића у Кањанима.
КОЛАР – Стевањдан
- 1710. харамбаша Божо Колар пок. Миросава и Петар Колар пок. Симе; 1756. харамбаша Божо Колар у Кањанима, а још тројица Колара у Кадиној Главици; 1948. године пописана су 32 Колара у Кањанима.
МИОДРАГ – Аранђеловдан
- 1710. браћа Марко, Радован и Велиша Кашанац пок. Миодрага; 1756. Велиша Миодраг и Глигорије Миодраг; 1948. године пописана су 44 Миодрага у Кањанима.
ГРАЧАНИН – Стевањдан
- 1710. Станоје и Богоје Грачанин пок. Грујице; 1756. Вукосав, Симо и Ђуриш(ц)а Грачанин; 1948. године пописан је 31 Грачанин у Кањанима.
ШОРМАЗ – Никољдан
- 1710. Јован Шормаз пок. Вукадина и Михаило Шормаз/Шормазовић пок. Вучића; 1756. Никола, Марко и Грујиш(ц)а Шормаз; 1948. године пописано је 49 Шормаза у Кањанима.
ТАТИЋ – Никољдан
- 1710. Јован Татић пок. Татомира; 1756. Јован и Марко Татић; 1948. године пописана су 4 Татића у Кањанима.
РАКЕТИЋ – Лазаревдан
- 1710. Марко Ракетић пок. Јована; 1756. Јован Ракетић; 1948. године пописано је 66 Ракетића у Кањанима.
МАНОЈЛОВИЋ – Аранђеловдан
- 1710. Милин Манојловић пок. Манојла и Вуко Манојловић пок. Завише; 1756. Дамјан, Миајло, Мате, Иија и Тодор Манојловић; 1948. године пописана су 44 Манојловића у Кањанима.
KOJEВИЋ (у 18. и 19. вијеку, кућа између Татића и Грачанина)
- 1756. Марко Којевић: 1830-их Тодор Којевић постао унијат, да би се касније вратио на православље, али његов син Петар пред смрт прешао у римокатолике и умро 1904. (с њим се лоза угасила).
РИМОКАТОЛИЦИ
ПУЧИЋ (записивани и као Пућо)
- 1727. Иван Пучић; 1756. Јуре и Петар Пучић; ковачи који су мигрирали у више села; 1948. године пописано је 28 Пучића у Кањанима.
ЈАКОВЉЕВИЋ
- 1790. Стипан Валентић-Јаковљевић (не зна се да ли је изворно Валентић или се доселио код њих). Валентићи су документовани средином 18. вијека, а постојали су и у наредном, упоредо са Јаковљевићима. На попису 1948. била су 2 Јаковљевића.
ВУЛИЋ
- 1829. Петар Вулић из села Градац дошао женидбом код Валентића (и даље су припадали жупи Градац).
Извори:
- подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
Коментари (0)