Кањане (Презимена Дрнишке Крајине, Слободан Зрнић, 2023)

Кањане је село код Дрниша (Далмација), на ободу Петровог Поља, у подножју планине Свилаје. Назив је постојао још у средњем вијеку (Поље Кањане). Село је било православно у 16. вијеку, а у првој половини 18. вијека јавља се и мањи број римокатолика/ковача (у средини села). Православна црква Св. Петке са гробљем је сасвим сигурно постојала у првој половини 18. вијека (парохија Петрово Поље). У прошлости је Кањане било у уској вези са Кадином Главицом и Здиднићем (изнад Кањана, на Свилаји). Харамбаше су током млетачке владавине биле из породице Колар.

Попис становништва 1830. године: православаца 362, римокатолика 51 (укупно 413)

Попис становништва 1991. године: Срба 213, Хрвата 20 (укупно 233)

ПРАВОСЛАВЦИ

ПРАР – Ђурђевдан

• 1710. Илија Праревић пок. Боже; 1756. Петар, Милин, Божо, Радојица, Ђуро и Илија Прар; 1948. године пописано је 9 Прарова у Кањанима.

ШОЛИЋ (раније Стричевић) – Ђурђевдан

• 1710. Симо Стричевић пок. Филипа; Петар Шолић рођ. крајем 18. вијека; почетком 20. вијека и даље записивани као Стричевић-Шолић; 1948. године пописана су 34 Шолића у Кањанима.

ВУЈИЋ (раније Врањешевић) – Ђурђевдан

• 1710. Вујо Врањешевић пок. Јована; 1948. године пописана су 43 Вујића у Кањанима.

ГУШАВАЦ/ГУШЕВАЦ – Ђурђевдан

• 1710. Милоје Кушавац пок. Маријана и Вучић Вушавац пок. Марка; 1756. Марко пок. Симе, Стипан и Јован Гушавац; 1948. године пописано је 40 Гушаваца у Кањанима.

ЛАЂЕВИЋ (раније Влађевић) – Никољдан

• 1550. Влађ, син Петра, из турског дефтера за Кањане, могао би бити предак Влађевића/Лађевића (у наредним дефтерима је записиван Владослав, син Влађа); 1686. Радосав Влађевић међу православцима који су се на почетку Морејског рата с турске територије (дрнишког подручја) склонили у Шибеник; 1710. Зелко Лађевић пок. Радосава у катастру Кањана; 1756. Сава Влађевић; 1948. године пописано је 36 Лађевића у Кањанима.

КОЛАР – Стевањдан

• 1688. Божо Коларевић међу православцима који су се на почетку Морејског рата с турске територије (дрнишког подручја) склонили у Шибеник; 1710. харамбаша Божо Колар пок. Миросава и Петар Колар пок. Симе у катастру Кањана; 1756. харамбаша Божо Колар у Кањанима, а још тројица Колара у Кадиној Главици; 1948. године пописана су 32 Колара у Кањанима.

МИОДРАГ – Аранђеловдан

• 1710. браћа Марко, Радован и Велиша Кашанац пок. Миодрага; 1756. Велиша Миодраг и Глигорије Миодраг; 1809. Сава Миодраг добио Николу, који се наводио и под презименом Синобад (овај огранак потиче изворно од Синобада који су се утопили у Миодраге); 1948. године пописана су 44 Миодрага у Кањанима.

ГРАЧАНИН – Стевањдан

• 1710. Станоје и Богоје Грачанин пок. Грујице; 1756. Вукосав, Симо и Ђуриш(ц)а Грачанин; 1948. године пописан је 31 Грачанин у Кањанима.

ШОРМАЗ – Никољдан

• 1686. Вукадин Шормаз међу православцима који су се на почетку Морејског рата с турске територије (дрнишког подручја) склонили у Шибеник; 1710. у катастру Кањана уписани Јован Шормаз пок. Вукадина и Михаило Шормаз/Шормазовић пок. Вучића;  1756. Никола, Марко и Грујиш(ц)а Шормаз; 1948. године пописано је 49 Шормаза у Кањанима.

ТАТИЋ – Никољдан

• 1710. Јован Татић пок. Татомира; 1756. Јован и Марко Татић; 1948. године пописана су 4 Татића у Кањанима.

РАКЕТИЋ – Лазаревдан

• 1686. Јован Ракитић (рођен 1652), наредник у бандерији харамбаше Рељановића, међу православцима који су се склонили са турске територије (дрнишког подручја) у Шибеник, на почетку Морејског рата, а имао је синове Илију и Марка; 1710. Марко Ракетић пок. Јована у катастру Кањана; 1756. Јован Ракетић; 1948. године пописано је 66 Ракетића у Кањанима.

МАНОЈЛОВИЋ – Аранђеловдан

• 1710. Милин Манојловић пок. Манојла и Вуко Манојловић пок. Завише; 1756. Дамјан, Миајло, Мате, Илија и Тодор Манојловић; 1948. године пописана су 44 Манојловића у Кањанима.

KOJEВИЋ (у 18. и 19. вијеку, кућа између Татића и Грачанина)

• 1756. Марко Којевић: 1830-их Тодор Којевић постао унијат, да би се касније вратио на православље, али његов син Петар пред смрт прешао у римокатолике и умро 1904. (с њим се лоза угасила).

РИМОКАТОЛИЦИ

ПУЧИЋ (записивани и као Пућо)

• 1727. Иван Пучић; 1756. Јуре и Петар Пучић; ковачи који су мигрирали у више села; 1948. године пописано је 28 Пучића у Кањанима.

ЈАКОВЉЕВИЋ

• 1790. Стипан Валентић-Јаковљевић (не зна се да ли је изворно Валентић или се доселио код њих). Валентићи су документовани средином 18. вијека, а постојали су и у наредном, упоредо са Јаковљевићима. На попису 1948. била су 2 Јаковљевића.

ВУЛИЋ

• 1829. Петар Вулић из села Градац дошао женидбом код Валентића (и даље су припадали жупи Градац).

Извори:

• Млетачки катастри и матичне књиге рођених, умрлих и вјенчаних (истраживачки рад аутора).
• Подаци из турског периода су преузети из књиге “Петрово поље у врелима османског раздобља (1528-1604)”, Александар Јаковљевић и Невен Исаиловић, 2019. год.
• Подаци из млетачких докумената 17. вијека (о Коларима, Ракетићима, Шормазима и Лађевићима) су преузети из књиге “Стари и Нови становници Шибеника и његових предграђа у другој половици 17. и почетком 18. стољећа”, Кристијан Јуран, 2016. год.
• Подаци о презименима са пописа становништва 1948. године преузети су из “Лексика презимена СР Хрватске”, 1976. год.