Траг

27. септембар 2015.

5

Шематизам православне jепархије Захолмске и Расиске за годину 1880.

ДОКУМЕНТ Преосвештени Висарион Епископ Захолмски и Расиски у Острогу I Манастири Острог храм цркве Сошествије С. Духа Настојатељ Теофан Ђоковић. Платон Катанић ђакон Манастир горњи истог имена храм цркве Схимник Христифор Лепава Ждребаоник. Храм цркве Сабор Архистр. Михаила. Настојатељ Протојереј Јован Говедарица Ћелија Пиперска храм цркве Рождество Богородице. Настојатељ јеромонах Доситеј Кнежевић…

› више информација

25. август 2015.

1

Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар О овоме покушају зна се у српском народу углавном по аутобиографији знаменитог протосинђела Кирила Цвјетковића из  Баошића у Боки, коју је крајем 19. вијека објавио прота Димитрије Руварац. Но, други један свештеник, Љубо Влачић, учинио је у своје вријеме веома озбиљан напор да…

› више информација

Из старих списа: Романи у градовима Далмације за време средњега века

По проф. Конст. Јиречку извео Јован Радонић, „Романи у градовима Далмације за време средњега века“, у: Летопис Матице српске, књ. 214, св. 4 (1902), стр. 52-76.   Протекло је више од двадесет година како проф. К. Јиречек неуморно проучава богату историјску грађу у далматинским приморским градовима, а особито у Дубровнику….

› више информација

Жртве фашистичког терора у Барањи (1941-1945)

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић У овом прилогу представићемо списак жртава фашистичког терора у Барањи, који је објављен у књизи Наде Лазић Барања 1941-1945 (Славонски Брод, 1979). Списак жртава је организован према тадашњим котарима, а жртве су наведене абецедним редом. Котар Батина: 1. Балатинац Марко, рођен 1922. у Гајићу,…

› више информација

Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године

АУТОР: Владимир Бурсаћ Подаци који ће бити изнети овде су пронађени у следећем извору: ”Протокол крешћаемих, венчаемих и умиравших парохије осредачке за лето 1831.” Ово је на жалост једина за сада доступна матична књига Српске православне цркве за парохију Осредци  (Лички). Oна се физички налази у Државном архиву у Госпићу,…

› више информација

Мартолози у градовима у Барањи

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић Мартолози (нгрч. αμαρτολως, тур. martoloz) су били хришћани који су као војници служили у турским пограничним градовима током 16. и 17. века. Падом подунавског дела Барање под турску власт, након Мохачке битке 1526. године, долази до формирања Мохачког санџака, а непуне две деценије касније,…

› више информација

Попис пореских обвезника у Сомбору из 1715. године

СОМБОР Имена пореских обвезника – 1715. година: Groicza Zomborecz; Iván Palacsinyánin; Csira Zomborecz; Gavrilla Zomborecz; Zivka Zomborecz; Veszellin Zomborecz; Thodor Zomborécz; Juon Zomborécz; Thódor Szrimácz; Rádvicza Zomborecz; Mitter Gradinácz; Nikola Sztancsicsanyin; Péter Bosnyák; Jószip Zomborécz; Siván Merkovics; Gávrilla Szrimácz; Jószip Zomborecz; Málisa Szilbasecz; Kerszte Zomborecz; Hernyák Miliscsanyin; Dabb Szargyevácz; Mihájló…

› више информација

Попис становника села Сивац 1715. и 1720. године (општина Кула)

СИВАЦ (SZLIVACZ) POSSESIO SZLIVACZ – 1715. 1. Abraham Keracz – judex 2. Szivocsan Palko 3. Radoszav Szrimacz 4. Gruicza Teleszacz 5. Lazo Pacsanyin 6. Maksin Katyanin 7. Szava Verusicsanyin 8. Sztanimer Kalencsics 9. Jovan Szivcsanin 10. Zivko Tyurity 11. Damjan Kalaba 12. Raca Filipovics 13. Pavel Verusicsanyin 14. Szubuta Kuczuracz…

› више информација

Пописи становништва Челарева 1696, 1743. и 1828. године (Бачка Паланка)

ЧЕЛАРЕВО (некадашњи ЧЕБ / Cheb) 1696. година: 1. MILOSAU ROMI 2. VUICZA TARANACZ 3. KERSZTA VLAU 4. SIVAN SZVERACH 5. KOVACH RADOSAU 6. PEICZA SZLEPCHEVICH 7. GABRILO VLAU 8. BOIO SZREMACZ 9. DABA JADRAN 10. SAEKULA SZILLYAK 11. JACOB VLAU 12. SZUBOTHA GLAVATY 13. JOVICZA VLAU 14. OSZTOIA VLAU 15….

› више информација

Председници општине или среза Сокобање од 1833. године

Сокобања је ослобођена од Турака 3. маја 1833. године, а кнез Милош је 4. маја обишао Бању. Успостављена је власт. За старешину је изабран капетан Јован Бошковић (32), и писари Паун Милојковић и Марко Поповић. Међутим, у Давидовићевом зборнику за 1834. годину, страна XVIII, наводи се да су као државни…

› више информација