Траг

Трагом писама академског сликара Саве Шумановића

Пре пар година Галерија слика „Сава Шумановић“ у Шиду добила је изванредан поклон. У питању је шест писама које је током 1939. и 1940. године Сава Шумановић послао Јулијани Бошковић, учитељици из Београда. Овај хвале вредан чин даривања учинио је Владимир Вереш амбасадор у Министарству спољних послова Републике Србије, а…

› више информација

Попис Личана официра у Личкој граничарској регименти (1746-1861)

  Овај попис Личана официра у Личкој граничарској регименти заснован је на препису који је у листу “Личка слога” објавио Милан Миле Јапунчић. Пописом су обухваћени официри из следећих 12 кумпанија: 1. Зрмањска кумпанија (обухвата места Врело, Ком и Попина). Помињу се следећа презимена: Богуновић, Будимир, Ћук, Грубишић, Стоисављевић 2….

› више информација

Препис матичне књиге крштених из 1856. године за Томингај (Грачац, Лика)

Објављујемо препис црквене матичне књиге крштених храма Успења пресвете Богородице у Дерингају за годину 1856. годину (за парохију Горњи Грачац), које је водио тадашњи парох овог храма Филип Добрић. У матичној књизи пароха Филипа Добрића преовлађују уписи рођења и крштења за новорођене из села Томингај. Од укупно 68 уписа у…

› више информација

9. фебруар 2024.

0

Патње и страдања отргнути од заборава

Књига др Маринела Мандреша “Повратак сећања, испуњено обећање: Срби и Румуни током Прве канадске националне операције интернирања 1914-1920” (A Memory Reclaimed, A Commission Fulfilled: Serbs and Romanians during Canada’s First National Internment Operations of 1914-1920, Kingston: Kashtan Press, 2022) је једна врста молитве која осигурава да интернирци и њихова патња…

› више информација

Граничарске породице Срема средином XIX века (II)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана VI Крајишка сатнија – седиште Купиново Године 1857. обухвата: Ашању, Бољевце, Карловчић, Купиново, Обреж, Петровчић и Прогар. Има 750 кућа са 5.460 житеља, од тога 11 римокатолика, а 5.449 источно-православне вероисповести. Свако село имало је пучку школу и посебну парохију. Попис граничарских…

› више информација

Граничарске породице Срема средином XIX века (I)

  ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана Године 1857. Петроварадинска пуковнија се састојала од 12 Крајишких сатнија. Према подацима из архивске грађе, која је настала у вези са српским народним покретом 1848. године, а која је похрањена у архиву САНУ у Сремским Карловцима, могуће је за већи део места…

› више информација

23. децембар 2023.

0

Албанизација српских насеља на Косову и Метохији путем планске изградње

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected]) Објављено: 23.12.2023.   Промене у етничкој структури српских насеља на Косову и Метохији су се у периоду након Другог светског рата углавном одвијале купопродајом имовине. Након 1999. године са NATO окупацијом и формирањем сепаратичких албанских власти долази до спровођења новог метода албанизације српских насеља, који се одвија…

› више информација

12. децембар 2023.

0

Војна организација Петроварадинског пука у другој половини XVIII века (IV део)

    Како тврди Ф. Ш. Енгел, “редов, граничар, дакле год је служио у Крајини, а не изван ње, није имао плату, него је уместо тога, ако је вршио службу у граничним тврђавама, гарнизонима или дуж кордона – за шта је добијао хлеб (храну) од Ерара – имао да ужива…

› више информација

11. децембар 2023.

0

Организација цивилне и војне власти у Војној граници (III део)

Највиша лествица војне и цивилне власти у Граници била је Генерална команда, над њом је био Генерални гранични инспекторат, који је за Границу уредио администрацију, ударио прве основе за дизање запуштене пољопривреде, унапређивао занатство, подстицао индустријски рад и утицао на војни развитак. Над Генералним граничарским инспекторатом, као највиша инстанца, стајао…

› више информација

9. децембар 2023.

0

Војна граница – привредни и управни систем (II део)

  Гранично подручје под управом Хабзбуршке монархије  је током XVI и XVII века прошло кроз више фаза, коначно уређење Граница је добила за време владавине Марије Терезије средином XVIII века. Граница је тада подељена на Хрватску (Карловачки генералат), Вараждинску, Банску, Славонско-Сремску, Банатску и Ердељску. Хабзбуршка монархија, свесна да је економски…

› више информација