Матичне књиге парохије Осредци (Осредци, Калдрма, Дугопоље, Ваган, Дреновац и Тишковац) из 1831. године

25. марта 2015.

коментара: 0

АУТОР: Владимир Бурсаћ

Лички Осредци, црква Св. Петке
Лички Осредци, црква Св. Петке

Подаци који ће бити изнети овде су пронађени у следећем извору: ”Протокол крешћаемих, венчаемих и умиравших парохије осредачке за лето 1831.”

Ово је на жалост једина за сада доступна матична књига Српске православне цркве за парохију Осредци  (Лички). Oна се физички налази у Државном архиву у Госпићу, ул.Канишка 17, Република Хрватска  (L. Zbirke izvornog arhivskog gradiva, L.1.3., HR-DAGS-109: ZBIRKA MATIČNIH KNJIGA, 1793 – 1998.) односно у Хрватском државном архиву, Загреб, Марулићев трг 21.

Године 1987. књига је микрофилмована и њену скенирану  дигиталну верзију  која се састоји из укупно 22 слике поседује аутор који је тај извор користио за овај приказ.

Нешто кратко о  области за коју се износе подаци: Лева обала реке Уне са Личким Петровим Селом, Лапцем и целим Србским крајем  је постала саставни део Војне границе Хабсбуршке монархије након  последњег Аустријско-Турског рата који се водио 1788-1791. године, а у складу са одредбама Свиштовског мира (склопљен 4. августа 1791. године у Свиштову, данашња Бугарска). Познат је као Лаудонов или Дубички рат. У време ратних дешавања, цео гранични појас је опустео, становништво се повукло у дубину две државе, са турске стране  према Петровцу, Приједору, Бања Луци и Ливну, а са аустријске према Оточцу, Госпићу и пут Далмације. То значи да ако се неко од становника доселио у ове крајеве док су били турски (неки Бурсаћи имају предање да су земљу у Калдрми добили од турских бегова), за време рата су се привремено иселили, да би се коначно вратили 1792. године када је цео овај крај коначно насељен  становништвом које је ту остало све до 1995. године.

Поменута места су, у време када су подаци настали, саставни део Војне границе, територије изузете из класичног феудалног система Хабзбуршке монархије, директно под Војном управом Беча, чији се Главни штаб налази у Грацу, у Аустрији, а седиште границе у граду Карловцу.

Карловачка војна крајина или Карловачки генералат има 4 пуковније: Личку, Огулинску, Оточку и Слуњску. Читав генералат 1830. године има укупно 233.900 становника (120.505 грконесједињених односно православних  51.5 %, 108.952 католика 46.6% и  4.443 гркосједињених односно унијата 1.9 %).

Нас овде интересује Личка  пуковнија (пук или батаљон) на чијем челу са тада налази пуковник Josip Babogredac plemeniti Ehrenhugel. Читава пуковнија по попису 1830. године има 104 места, 6309 кућа и 62.279 становника.

Једна од њених чета-кумпанија (компанија) је Србска кумпанија формирана 1800. године (дакле 8 година након досељавања становништва у те крајеве). Србска кумпанија по попису 1830. године има 13 места, 398 кућа и 4.441 становника (4357 грконесједињених односно православних и 84 католика). Места у овом,  можемо рећи, срезу Срб су: Срб (75 кућа, 777 житеља, 751 православан), Купирово (72 куће, 729 становника, 724 православна), Осредци (36 кућа, 414 становника, 412 равославних), Дугопоље (13 кућа, 140 православних), Калдрма (12 кућа и 150 православних), Тишковац (8 кућа, 132 становика, 129 православних), Ваган (7 кућа, 75 православних), Дреновац (7 кућа, 117 православних), Нетека (25 кућа, 310 православних), Дабашница (16 кућа, 194 правослвна), Суваја (69 кућа, 799 становника, 797 православних), Бротња (36 кућа, 339 становника, 291 православних), Заклопац (22 куће, 265 православних).

Православни (грконесједињени) имају три парохијске цркве: Срб, Сувају и Осредке.

Парохија Осредци, са седиштем у Осредцима у Храму Свете Параскеве (Св.Петке)  је опслуживала укупно 6 места са 83 куће и 1023 православна становника. Те 1831. године имала је чак два свештеника, парохе Јоакима Радаковића и Саву Обрадовића.

КАЛДРМА 1831. године

По попису 1830. године има 12 кућа и 150 становника. То је просечно 12-13 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова (на пример  разне могућности  деда-баба, 2 сина са снахама, 1 или 2 унука са снахама), а просечно је у свакој кући било 1-3 брачних парова. На тај начин долазимо до чак 20-30 брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.

Подаци из матичних књига помињу следеће брачне парове и појединце:

  1. Трифун Бурсаћ и жена Сава, 15.01.1831.г добијају сина Антонија, кум Стефан Зорић из Осредака
  2. Петар Бурсаћ и Ђурђија, 09.04.1831.г добијају сина Јована, кум Димитрије Каменко из Осредака
  3. Данило Бурсаћ и Јована, 14.04.1831.г добијају кћи Елену, кум Марко Бабић из Тишковца
  4. Еремија Бурсаћ и Елена, 18.04.1831.г добијају кћи Ану, кум Никола Ђумић из Тишковца
  5. Симеон Бурсаћ и Јована, 01.09.1831.г добијају сина Илију, кум Јован Бабић из Тишковца
  6. Христифор Бурсаћ и Марија, 12.12.1831. године добијају сина Василија, кум Гаврило Зорић из Калдрме
  7. Георгије Бурсаћ и Марта, 30.12.1831. године добијају сина Саву, кум Георгије Павковић из Купирова
  8. Василије Бурсаћ и Анђелија, 14.05.1831.г умире им кћи Ана стара 6 година и 6 месеци (1824-1831)
  9. Јован Бурсаћ и Ана, 14.09.1831.г им умире син Стефан стар 9 година (1822-14.09.1831)
  10. Теодор Бурсаћ и Дева, 05.10.1831.г им умире кћи Милица (1829-05.10.1831.)
  11. Михаил Бурсаћ и Ана, 24.10.1831.г им умире дете Вукота/Вукосав (1827-24.10.1831)
  12. Стефан Зорић и Ђурђија, 13.04.1831.г добијају кћи Марту, кум Трифун Бурсаћ
  13. Јован Зорић и Елена, 10.12.1831.г добијају кћи Милију, кум Сава Танкосић из Дугопоља
  14. Јован Зорић и Магдалена (кћер Јакова Грбића из Осредака) се венчавају 29.10.1831.г, кум Божен Зељковић из Дугопоља.
  15. Петар Бурсаћ (можда Бијели Петар из породичних предања) житељ Плавна, умире у Калдрми 27.04.1831.г
  16. Петар Бурсаћ, кумује на рођењу детета Петру Јарићу из Дреновца
  17. Григорије Бурсаћ, кум на рођењу детета Георгију Грубору из Тишковца.
  18. Божен Зорић кум на рођењу детета Давиду Грубору из Тишковца

За све податке важи, па нећемо касније помињати да су датуми дати по старом календару, који се од садашњег разлику за 13 дана. Нажалост, у то време је била веома велика смртност код деце, па не можемо знати колико деце је доживело пунолетство од овде поменутих. У овим подацима Калдрме се помиње укупно 14 брачних парова и 32 особе, од којих 24 носе презиме Бурсаћ, а 8 су Зорићи. Заједно са кумовима из околних села помиње се 39 особа од којих су 24 Бурсаћи а још 2 носе изведена презимена (Танкосић, Зељковић).

ВАГАН 1831. године

По попису 1830. године има 7 кућа и 75 становника. То је просечно 10-11 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова а у свакој кући било 1-3  брачна пара. На тај начин долазимо до 10-15  брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.

Подаци из матичних књига помињу следеће брачне парове и појединце:

  1. Давид Драгишић и Димитра, 17011831.г добили сина Георгија, кум Вид Танкосић из Дугопоља
  2. Петар Драгишић и Сава, 18.02.1831.г добили кћи Смиљану, кум Лазар Јовичић
  3. Спиридон Јовичић и Марта, 08.06.1831.г добили кћи Милицу, кум Стефан Грубор из Тишковца
  4. Алекса Торбица и Милица, 18.08.1831.г добијају сина Илију, кум Стефан Грубор из Тишковца
  5. Антоније Торбица и Јована, 19.08.1831.г добијају кћи Марију, кум Григорије Грубор из Тишковца
  6. Симеон Торбица и Ђурђија, 08.11.1831.г добијају сина Саву, кум Јован Шево из Дреновца
  7. Пане Торбица и Елена, 23.12.1831.г добијају кћи Саву, кум Стефан Бурсаћ из Тишковца
  8. Макарије Торбица, кум на рођењу детета Илије Новаковића

У овим подацима се помиње 7 брачних парова и укупно 16 особа у Вагану.  Драгишића је 4, Јовичића је 3, Торбица је 9.

ДУГОПОЉЕ 1831. године

По попису 1830. године има 13 кућа и 140 становника. То је просечно 10-11 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова а у свакој кући било око 1-3 брачна пара. На тај начин долазимо до 20-30 брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.

Подаци из матичних књига помињу следеће брачне парове и појединце:

  1. Никола Танкосић и Марија, 12.02.1831.г добијају сина Теодора, кум Георгије Павковић из Дугопоља
  2. Вид Танкосић и Ружица, 08.04.1831.г добијају кћи Ђурђију, кум Илија Зорић из Осредака
  3. Јован Бокан и Ана, 23.03.1831.г добијају сина Панета, кум Јован Родић
  4. Лазар Зељковић и Ана, 29.04.1831.г добијају кћи Стефанију, кум Јоаким Бокан из Осредака
  5. Сава Танкосић, кумује на рођењу детета Јовану Зорићу из Калдрме
  6. Божен Зељковић, кумује на рођењу детета другом Јовану Зорићу из Калдрме
  7. Георгије Павковић, кумује на рођењу детета Николи Танкосићу из Дугопоља

У овим подацима се помињу 4 брачна пара  и  11 особа. Танкосића је 5, Бокана има 2, Зељковића има 3 а Павковића 1.

ТИШКОВАЦ 1831. године

По попису 1830. године има 8 кућа и 132 становника. То је просечно 16-17 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова а у свакој кући било 2-4 брачнa пара. На тај начин долазимо до 15-25 брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.

Подаци из матичних књига помињу следеће брачне парове и појединце:

  1. Дамјан Грубор и Јована, 27.01.1831.г добијају кћи Деву, кум Димитрије Јарић из Дреновца
  2. Еремија Бурсаћ и Елена, 18.04.1831.г добијају кћи Ану, кум Никола Ђумић
  3. Георгије Ђумић и Ђурђија, добијају сина Петра, кум Симеон Торбица из Вагана
  4. Григорије Грубор и Ђурђија, јула 1831.г добијају сина Кузмана (умире 04.09.), кум Пане Торбица из Вагана
  5. Теодор Ђумић и Милија, 20.07.1831.г добијају сина Илију.
  6. Георгије Грубор и Стефанија, 08.1831.г добијају кћи Петрицу/Петрију,кум Григорије Бурсаћ из Калдрме
  7. Јован Ђумић и Ђурђија, 24.09.1831.г добијају кћи Марту, кум Петар Торбица из Дреновца
  8. Давид Грубор и Милица, 10.1831.г добијају сина Јована, кум Божен Зорић из Калдрме
  9. Стефан Бурсаћ кум на рођењу детета Пану Торбици из Вагана
  10. Стефан Бабић и Стефана, 01.1831.г им умире син Илија, 4 месеца стар
  11. Сава Ђумић, умире 10.03.1831.г
  12. Петар Бабић, умире 03.04.1831.г
  13. Марија Бурсаћ, умире 01.10.1831.г
  14. Марко Бабић, кумује на рођењу детета Данилу Бурсаћу из Калдрме
  15. Никола Ђумић, кумује на рођењу детета Еремији Бурсаћу из Калдрме
  16. Јован Бабић, кумује на рођењу детета Симеону Бурсаћу из Калдрме
  17. Стефан Грубор, кумује на рођењу детета Спиридону Јовичићу из Вагана

У овим подацима Тишковца се помиње 9 брачних парова и укупно 26 особа. Од Бурсаћа се помињу само брачни пар Еремија и Елена, Стефан Бурсаћ и Марија Бурсаћ која умире те 1831. године. Грубора је 9, Ђумића је 8, Бабића је 5.

ДРЕНОВАЦ 1831. године

По попису 1830. године има 7 кућа и 117 становника. То је просечно 16-17 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова а у свакој кући било 2-3 брачних  парова. На тај начин долазимо до 15-20 брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.

Подаци из матичних књига помињу следеће брачне парове и појединце:

  1. Петар Јарић и Марта, 12.03.1831.г добијају сина Кузмана, кум Петар Бурсаћ из Калдрме
  2. Стефан Јарић и Симеона, 23.08.1831.г добијају сина Андреја, кум Јован Шево
  3. Андреја Милановић и Ана, 12.09.1831.г добијају кћи Марту, кум Симеон Јелача
  4. Никола Шево и Јована, добијају сина Гаврила, кум Симо Кењало
  5. Симеон Јелача и Марија (кћи Теодора Бокана из Осредака), венчају се 08.11.1831.г кум Петар Пећанац
  6. Јован Шево и Василија, 26.01.1831.г им умире кћи Манда (04.1828.-26.01.1831.)
  7. Петар Буцало и Ђурђија, 28.11.1831.г им умире син Георгије (03.1825-28.11.1831.)
  8. Димитрије Јарић, кумује на рођењу детета Дамјану Грубору из Тишковца
  9. Петар Торбица, кумује на рођењу детета Јовану Ђумићу из Тишковца.

У овим подацима Дреновца се помиње 7 брачних парова и укупно 16 особа.  Јарића је 5, Милановића је 2, Шево 4, Јелача 2, Торбица 1, Буцала 2.

ОСРЕДЦИ 1831. године

По попису 1830. године Осредци имају 36 кућа и 414 становника. То је просечно 11-12 особа по породичној заједници или задрузи. Куће су обично чиниле две или три генерације брачних парова а у свакој кући је било 1-3 брачних  парова. На тај начин долазимо до око  70-так   брачних парова односно ужих породица које су тада живеле.

Подаци из матичних књига помињу следеће брачне парове и појединце:

  1. Григорије Павковић и Марта, 01.01.1831.г добијају кћи Ђурђију, кум  Пантелејмон Зорић
  2. Михајло Грбић и Стана, 02.02.1831.г добијају кћи Саву, кум Михајло Пеић
  3. Лазар  Зорић и Стана, 01.03.1831.г добијају кћи Манду, кум Димитрије Каменко
  4. Никола Грбић и Стана, 21.03.1831.г добијају сина Илију, кум Никола Павковић
  5. Јован Бокан и Ана, 15.03.1831.г добијају сина Пану
  6. Стефан Зорић и Сава, 05.04.1831.г добијају кћи Марту, кум Трифун Бурсаћ из Калдрме
  7. Дамјан Пеић и Ксенија, 02.05.1831.г добијају сина Кузмана, кум Илија Зорић
  8.  Аврам Грбић и Марта, 13.05.1831.г добијају сина Георгија, кум Василије Бурсаћ из Калдрме
  9. Марко Зорић и Марта, 19.05.1831.г добијају кћи Смиљану, кум Христифор Пеић
  10. Грбић и Милка,  09.06.1831.г добијају сина Пантелејмона, кума Софија Радаковић
  11. Петар Павковић и Јована, 05.06.1831.г добијају кћи Симеону, кум Гаврило Бокан
  12.  Стефан Грбић и Јована, 01.08.1831.г добијају кћи Симеону, кум Јован Танкосић из Дугопоља
  13. Симеон Грбић и Симеуна, 16.08.1831.г добијају кћи Марту, кум Сава Павковић
  14. Илија Грбић и Анђелија, 08.08.1831.г добијају синове Давида и Вида, кум Јован Пеић
  15. Јоаким Зорић и Теодора (кћи Атанасија Бабића из Тишковца), венчају се 18.10.1831.г, кум Кирил Павковић
  16. Димитрије Бокан и Марија, 18.02.1831.г добијају сина Николу, кум Ана Пеић
  17. Илија Каменко и Теодора, 21.02.1831.г добијају кћи Саву,  01.09.1831.г им умире син Јован стар 2,5 године (03.1829.-01.09.1831.)
  18. Радивој Радиновић и Анђелија, 06.03.1831.г добијају кћи Јовану, кум Христифор Пеић
  19. Тома Новаковић и Ђурђија, 01.06.1831.г добијају кћи Ђурђију, кум  Петар Бурсаћ из Калдрме
  20. Илија Новаковић и Теодора, добијају кћи Марту(13.06-10.08.1831.), кум Макарије Торбица из Вагана
  21. Јоаким Бокан и Марија, 12.09.1831.г добијају кћи Јовану, кум Стефан Десница из Купирова
  22. Јован Старчевић и Теодора, 01.10.1831.г добијају кћи Јовану, кум Димитрије Бокан
  23. Пане Старчевић и Ана, 09.10.1831.г добијају кћи Ђурђију, кум Божен Павковић
  24. Радивој Бокан и Слава/Елена, 06.11.1831.г добијају сина Петра, кум Јован Зорић
  25. Симеон Бокан и Томка, 15.11.1831.г добијају сина Николу, кум Георгије Ђумић из Тишковца
  26. Елена Бокан, умире 02.09.1831.године
  27. Анђелија Грбић, умире 21.10.1831.године
  28. Пантелејмон Зорић, кум на рођењу детета Григорија Павковића
  29. Михајло Пеић, кум на рођењу детета Михајла Грбића
  30. Димитрије Каменко, кум на рођењу детета Лазара Зорића из Осредака и Петра Бурсаћа из Калдрме
  31. Никола Павковић, кум на рођењу детета Николе Грбића
  32. Илија Зорић, кум на рођењу детета Дамјана Пеића
  33. Христифор Пеић, кум на рођењу детета Марка Зорића и Радивоја Радиновића
  34. Софија Радаковић, кума на рођењу детета пара бр.10
  35. Гаврило Бокан, кум на рођењу детета Петра Павковића
  36. Сава Павковић, кум на рођењу детета Симеона Грбића
  37. Јован Пеић, кум на рођењу детета Илији Грбићу
  38. Кирил Павковић, кум на венчању Јоакиму Зорићу
  39. Ана Пеић, кума на рођењу детета Димитрију Бокану
  40. Божен Павковић, кум на рођењу детета Пани Старчевићу
  41. Јован Зорић, кум на рођењу детета Радивоју Бокану
  42. Илија Зорић кум на рођењу детета Виду Танкосићу из Дугопоља
  43. Јаков Грбић, отац Магдалене супруге Јована Зорића у Калдрми
  44. Теодор Бокан, отац Марије супруге Симеона Јелаче у Дреновцу

У овим подацима у Осредцима се помиње 25 брачних парова и укупно 69 особа. Павковића  је 8, Грбића је 16, Зорића је 12, Бокана је 13, Пеића је 6, Каменко има 3, Старчевића 4 .

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.