Попис пореских обвезника у Сомбору из 1715. године Reviewed by Momizat on . СОМБОР Имена пореских обвезника - 1715. година: Groicza Zomborecz; Iván Palacsinyánin; Csira Zomborecz; Gavrilla Zomborecz; Zivka Zomborecz; Veszellin Zomborecz СОМБОР Имена пореских обвезника - 1715. година: Groicza Zomborecz; Iván Palacsinyánin; Csira Zomborecz; Gavrilla Zomborecz; Zivka Zomborecz; Veszellin Zomborecz Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Попис пореских обвезника у Сомбору из 1715. године

Попис пореских обвезника у Сомбору из 1715. године

Stari Sombor, trg

СОМБОР

Имена пореских обвезника – 1715. година:
Groicza Zomborecz; Iván Palacsinyánin; Csira Zomborecz; Gavrilla Zomborecz; Zivka Zomborecz; Veszellin Zomborecz; Thodor Zomborécz; Juon Zomborécz; Thódor Szrimácz; Rádvicza Zomborecz; Mitter Gradinácz; Nikola Sztancsicsanyin; Péter Bosnyák; Jószip Zomborécz; Siván Merkovics; Gávrilla Szrimácz; Jószip Zomborecz; Málisa Szilbasecz; Kerszte Zomborecz; Hernyák Miliscsanyin; Dabb Szargyevácz; Mihájló Szollyanin; Milósz Szivolyácz; Maricsik Gyúrka; Pával Bosin; Kovácsa Gyúra; Ilia Zuzitty; Mara Prekogacsin; Balás Hadnagy; Jósa Peánkovics; Thomás Kerovics; Mártin Zomborecz; Máli Pavel; Mitter Teleazecz; Jonicza Gakovacz; Ugrisa Sztariscsanyin; Gavrilla Filipopcsenyin; Veszelin Raduszlavics; Csira Bely; Nikola Szergyovácz
Oldalszám: 42, 43, 64

ИЗВОР: http://www.arcanum.hu/mol/
Прилог припремио сарадник портала “ПОРЕКЛО“ Александар Маринковић


Коментари (1)

  • vojislav ananić

    СОМБОР (48.993 ст.), полифункционално градско насеље у СЗ делу Бачке (8.965 кm2), предеоне целине Војводине, ”регионална престоница” Западно-бачког округа (2.406 кm2, 37 насеља и 215.916 ст.) и центар истоимене општине (1.178 кm2, 16 насеља и 96.105 ст.), на (90 m) бачкој лесној тераси коју је раније река Мостонга делила на 14 острва, у зони раскрснице важних саобраћајница (7 аутомобилских путева и железничких пруга) ка Новом Саду, Бечеју, Суботици, Осијеку, Белом Манастиру, Печују и Баји, 98 кm СЗ од Новог Сада и 180 кm СЗ од Београда. Географске координате су 45°46’46” с.г.ш. и 19°07’20” и.г.д. Површина урбане територије, по актуелном ГУП-у из 1984, који је до 1999. претрпео 10 измена и допуна, износи 4.156 hа (грађевински рејон 1.949 hа), приградског подручја 1.208 hа, а катастарска територија 28.917 hа. С правом носи популарни назив ”град зеленила” (17 хиљ. стабала и четири парка површине 150 хиљ. т2). Урбаном композицијом интегрише архитектонско-градитељски старо и ново: старо урбано језгро (правилног правоугаоног облика), од кога се радијално простиру саобраћајнице поред којих су новоформирани урбани делови – Нова Селенча, на ЈИ, Нова Мостонга, на западу, Ново Скопље (дуж пута за Апатин) и Чворак, а у њиховој околини, на већој или мањој удаљености, салаши – Ленија, Ковачев, Коларићи, Жуљевићи, Гоге и Јосићеви. Историјско (старо) језгро града (32,5 hа) из друге половине XIX в., просторна и градитељска целина, проглашено је културним добром 1969. год. С. се одликује дуговременом урбанистичком уређеношћу и комуналном опремом. Пошту добија 1789, железничку станицу 1869, први телефон 1893, електрично осветљење 1895, биоскоп 1908, савремени централни водоводни систем 1961. (прва јавна чесма градског водовода је пуштена у рад 29. новембра 1962), а канализациону мрежу 1964, коју поседује само 35% града. У урбаном окружењу налазе се многобројни хидролошки објекти: природни токови – Мостонга и Плазовић, и канали – Велики бачки канал (118 кm), чија је изградња започела 1794, Бајски канал (11 кm у нашој земљи), Пригревица-Беочин (31,7 кm) и Сомбор-Оцаци (27,9 кm). Првобитно насеље, претеча данашњег града, основано је на једном од острва Мостонге у XIII в. под називом Сент Михаљ (8геп1 МНиАу). Оснивачем се сматра мађарски краљ Иштван V. Први писани помен датира из 1469, када Матија Корвин даје дозволу племићкој породици Сгоког да подигне тврђаву код града Сент Михаља који је разорен у земљотресу 1443. год. У време турске окупације 1541. има 2 хиљ. кућа и 200 радњи. Садашње географско име добија 1543. год. У време турске окупације, од које је ослобођен 1687, седиште је Сомборске нахије. Почетком XVIII в. добија назив ОррШит тИИаге ЗотдопетГз (Војничка варош Сомбор). Указом Марије Терезије 1749. постаје слободни краљевски град Угарске. Под мађарском влашћу, када је центар Бачбодрошке жупаније (Бачка и околина Баје), остаје до 13. новембра 1918. год. Ст. је етнички хетерогено (30 етничких припадника) – Срби (52,8%), Мађари (9,7%), Буњевци (4,6%) и др. Сматра се да је овде православних и католичких Срба (Буњевци или католички ”Раци” – Срби) било и у време турске окупације. После ослобођења од Турака, досељавају се и Срби из Горњокарловачког округа, Сења и Лике. Средином XVIII в. присутно је и прво масовно досељавање Немаца из Аустрије, Чешке и Шлезије, који су населили Горњу варош, када се истовремено насељавају и Мађари. Након завршетка II светског рата, када се већина Немаца повукла са окупаторском војском, насељава се и известан број Срба (560 лица) из Слуња, Војнића, Книна и др. Индекс демографског старења (У креће се у распону од 0,4 (1961) до 0,7 (1991). Урбано градитељско-архитектонско и културно-историјско наслеђе је опсежно и изузетне вредности: Пашина кула и конак (XVI в.); Капела Св. Ивана Непомука (1741); православни храм Св. великомученика Георгија (подигнут 1761. на месту старе цркве „плетеруше” са иконостасом Арсенија Марковића); барокна римокатоличка црква и жупни уред (1772); тзв. ”Мала црква” посвећена Св. Јовану Претечи (1809), са иконостасом Павла Ђурковића; позната Велика православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице; Галеова зграда (прва апотека основана 1838. – данас Галерија Милана Коњовића); Градска кућа (1842); Сомборско народно позориште (1880); Градска библиотека (1883); зграда Пионирске библиотеке ”Карло Бјелицки” (1886); зграда Жупаније подигнута у XIX в. на острву Пандур (данас зграда СО Сомбор), са 365 соба и познатом уметничком сликом ”Битка код Сенте” (површине 28 m2); манастирски храм Св. архиђакона Стефана (1928-1936) и др. У С. су рођене и живеле многе знамените и познате личности: Аврам Мразовић (1756-1826), оснивач Норме – прве школе за образовање учитеља на српском језику, Јован Хаџић (1799- 1869), први председник Матице Српске, Георгије Бранковић (1830-1907), патријарх Српске православне цркве, Милан Јовановић Батут (1874-1944), лекар, Мтан Коњовић (1884-1967), сликар, Вељко Петровић (1884-1967), песник, Аладар Ердеи, први југословенски првак у шаху и др. Индустријски развој града почиње 1831, када је подигнута фабрика свиле, а данас је индустрија водећа делатност, по броју запослених радника, обиму производње и учешћу у формирању народног дохотка. Носиоци савременог економског развоја су разноврсна привредна предузећа, од којих су најзначајнија: ПК „Сомбор” са више објеката – фабрика уља ”Сунце”, млинови, фабрика сладоледа ”Сомболед”, фабрика месних прерађевина ”Сомес”, млекара и други агроиндустријски објекти, металопрерађивачка индустрија ”Бане Секулић” (основана 1948), фабрика акумулатора, Текстилна индустрија ”3ефир”, Индустрија рукавица и ауто-пресвлака ”Црвена звезда”, Грађевинско предузеће „Стандард”, Индустрија специјалних аутомобила „Застава” (основана 1970), Саобраћајно предузеће ”Севертранс”, ТП ”Сомборпромет”, Туристичко-угоститељско предузеће ”Раванград” са хотелом „Слобода” и др. Има 13 предшколских установа, шест осморазредних ОШ, шест СШ, Учитељски факултет, здравствени центар регионалног значаја, Спортски центар ”Мостонга” (3 базена), познато излетиште Шикара (5 км западно од града) и др. Од традиционалних градских манифестација посебан значај имају: ”Међународни сајам перадарства” (фебруар), „Музички фестивал деце Војводине” (мај), „Међународни сајам пчеларства” (август), ”Сомборске музичке вечери” (октобар-новембар) и др. Пијачни дан је петак (пијаца је добро посећена и уторком), а приређују се и четири вашара у околини града (најчешће дуж пута ка селу Стапар и у близини хиподрома): на Спасовдан, Благовести, Велику Госпојину и дан Свих Светих.

    Извор: ГЕОГРАФСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА насеља СРБИЈЕ ПОД РУКОВОДСТВОМ ПРОФ. ДР СРБОЉУБА Ђ. СТАМЕНКОВИЋА

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top