Аутор

Горан Комар

Није “крстача” и није “антропоморфна”

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар Овим чланком желим указати на дубоку погрешност два термина обично употребљена у научној литератури од времена када су започињала истраживања средњовјековних гробних споменика Босне и Херцеговине. То су термини: „антропоморфни“, употребљен за стећак у форми крста или клесану представу Крста на старом гробном…

› више информација

Кратка историја Херцег Новог (до пада Млетачке републике)

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло др Горан Ж. Комар   Бококоторски залив, настао потапањем низа синклиналних депресија, био је пре десетак хиљада година, са тридесетак метара нижим морским нивоом него данас. У то време довршавано је последње велико ледено доба познато као Вирм. Узане алувијалне увале уз обалу, понеће геономично земљиште…

› више информација

3. септембра 2016.

0

Др Горан Ж. Комар: Декларација о стећку

Доктор Горан Ж. Комар, председник Друштва за архиве и повјесницу херцегновску и један од најплодотворнијих истраживача старина у Боки Которској и Босни и Херцеговини, понудио је стручној и осталој заинтересованој јавности текст Декларације о стећку. Порталу Порекло припала је част да буде први који ће у целини објавити овај значајни…

› више информација

25. августа 2016.

0

Др Горан Комар: Рашки попови у Херцег Новом 1647. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло др Горан Комар   Године 1647, као и сљедеће, у Новоме је харала куга. Однијела је много живота. О кретању болести, дубровачку владу обавјештавао је Дубровчанин настањен на Топлој (Савини) који је радио у турској капетанији у граду. Године 2012, у једној великој збирци ћириличних докумената…

› више информација

26. марта 2016.

0

Писмо митрополита црногорског Саве Петровића Дубровачкој републици 1771. године

ПИШЕ: Горан Ж. Комар ПИСМО МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКОГ САВЕ ПЕТРОВИЋА ДУБРОВАЧКОЈ РЕПУБЛИЦИ (или: Како је владика Сава Петровић „вријеђао“ Дубровник?) Сходно своме опредјељењу за пружање што већег броја архивских докумената што је могуће широм кругу читалаца, увјерени да је најкориснији циљ историјске науке да историјску истину пружи народу, наше Друштво за…

› више информација

Бајкове Крушевице код Новога и православне светиње билећко-требињске

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар Крушевице су планинско село код Новог које је послије млетачко-османског разграничења 1701. године припало османској империји. У овоме селу живи род Ћеклића који је у прошлости Православној цркви давао калуђере и о томе се зна благодарећи подацима игумана добрићевског Леонтија Нинковића. Отац Леонтије…

› више информација

28. новембра 2015.

0

Савински јеромонах Венијамин Вујновић Савинац и Далматинац

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар У Књизи од сарандара манастира Савина, устројеној током 18. и прве половине 19. вијека, леже записи о упокојењу низа савинских игумана и калуђера. Поред Новљана и Паштровића, највећи дио овога низа часних народних прегалаца припада Далмацији. Одмах се види да је присуство далматинских…

› више информација

24. новембра 2015.

0

Црква Лазарица на Видовом врху

ПИШУ: Горан Ж. Комар и Небојша Рашо     Ова црква лежи на кречњачком гребену у близини херцегновског села Мокрине, на предјелу који ово планинско насеље раздваја од алувијалне равни Суторине. Недавно је обновљена средствима мјештанина Душана Радовића. Када је започета обнова цркве Св. Кнеза Лазара на Видовом врху, јавила се…

› више информација

Горан Ж. Комар: О књизи проф. др Дарка Танасковића “Неоосманизам. Повратак Турске на Балкан”

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар   ГОВОР НА ПРEДСТАВЉАЊУ КЊИГЕ ПРОФ. ДАРКА ТАНАСКОВИЋА – ПОВОДОМ НЕДАВНИХ ИЗЈАВА ТУРСКОГ ЗВАНИЧНИКА НА КОСОВУ ПОЉУ Д. Танасковић, Неоосманизам. Повратак Турске на Балкан, Београд, 2010. (23. септембар 2010., Музеј Херцеговине – Требиње)   Доста давно, говорио сам пријатељима заинтересованим за старину средишње балканске…

› више информација

25. августа 2015.

1

Покушај систематског унијаћења православних житеља Далмације, Истре и Боке 1816-1820. године

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар О овоме покушају зна се у српском народу углавном по аутобиографији знаменитог протосинђела Кирила Цвјетковића из  Баошића у Боки, коју је крајем 19. вијека објавио прота Димитрије Руварац. Но, други један свештеник, Љубо Влачић, учинио је у своје вријеме веома озбиљан напор да…

› више информација