Није „крстача“ и није „антропоморфна“ Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар Овим чланком желим указати на дубоку погрешност два термина обично употребљена у научној литератури од времена кад ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар Овим чланком желим указати на дубоку погрешност два термина обично употребљена у научној литератури од времена кад Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Горан Комар » Није „крстача“ и није „антропоморфна“

Није „крстача“ и није „антропоморфна“

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Горан Ж. Комар

Овим чланком желим указати на дубоку погрешност два термина обично употребљена у научној литератури од времена када су започињала истраживања средњовјековних гробних споменика Босне и Херцеговине. То су термини: „антропоморфни“, употребљен за стећак у форми крста или клесану представу Крста на старом гробном споменику било ког облика (и ступови) и „крстача“, употребљен за стари споменик израђен у форми Крста. Ни један ни други термин нису правилни термини из разлога што немају утемељење у стварности и стварном писаном наслијеђу Балкана. Наука би се морала руководити начелом и критеријумом изворности, наслањањем своје терминологије на реално наслијеђе, а посебно би то морао бити случај када је у питању писано споменичко наслијеђе које је масовно присутно.

Нигдје, дакле, на старим Крстовима Босне и Херцеговине није могуће у епитафима видјети термин „крастача“ (или је то екстремно ријетко), већ искључиво Крст. Дакле, редовно стоји: „А СЕ КРСТ…“. На страну чињеница да је највећи број старих некропола Босне и Херцеговине напросто наткриљен Крстом израђеним у касном средњем вијеку и да су такви споменици апсолутно савремени претежитим дјеловима некропола састављеним од надгробних споменика типа сандука (и сљемењака) и плоча. Хајде да за примјер узмемо централну некрополу невесињског села Јасена која је наткриљена масивним Крстом вишим од три метра, или некрополу у селу Удора позиционирану на гробној гомили којом доминирају, или некрополу Радмиловић Дубрава код Билеће, или гробље села Петровићи у требињској Шуми… Коначно, најеклатантније: Радимља. Сви радимљански Крстови су једнаке старости као и радимљански сандуци и сљемењаци и о томе говори њихова декоративна пластика (ко је спреман да ступ из Згошће прогласи млађим од чувеног згошћанског сљемењака?).

С друге стране, бројне некрополе у Босни и Херцеговини формиране од споменика типа сандука и плоча носе на бројним споменицима клесане представе крста. У билећком селу Радмиловић Дубрава полегли споменик – Крст који свакако представља дио средњовјековног опуса овог гробља лежи у крајњем сјеверном ободу некрополе, а низ од четири Крста мањих димензија (гроб калуђера Глигорија) на западном ободу некрополе. Ови мањи споменици извјесно припадају периоду 16-17. вијека и по своме постанку су млађи у односу на средишњи дио знамените некрополе Радмиловић Дубрава (Бунчићи). Међутим, управо у централном дијелу некрополе лежи јако велик број споменика типа сандука и плоча чији је карактеристични биљег-представа Крст. Дакле, Крст се јавља у континуитету од најстаријих до најмлађих споменика некрополе Радмиловић Дубрава. У Радимљи (Војводини) на Батногама постоје три масивна Крста која захваљујући богатој декоративној пластици не могу бити одређена као млађи од високих елегантних сандука и сљемењака у том гробљу.

Средњовјековно гробље дабарског села Милавићи представља једно од највећих старих гробаља Босне и Херцеговине. Концентрација масивних старих споменика овога гробља лежи управо у западном дијелу, ближе црквини. Међутим, у источном дијелу гробља постоје двије старе и оштећене плоче са јасним представама Крста-Христоса на које бих овом приликом указао. Прва плоча лежи у крајњем источном ободу некрополе и има димензије: 1,63 х 0,80 х 0,30 m. Сама представа Христоса-Крста носи димензије: 1,45 х 0,70 m, запремајући тако готово читаву горњу плоху споменика. Други споменик се налази у источном дијелу некрополе, али ближе њеном средишту и има димензије: 1,92 х 0,83 х 0,42 m, док сама представа Христоса-Крста носи димензије: 1,06 х 0,64 m.

spomenik-u-groblju-u-MilavićimaПосве је неприхватљива идеја која директно произилази и лежи у подлози термина „антропоморфни крст“ или „антропоморфни споменик“ да темељно религиозни, скромни средњовјековни човјек, на свој гробни споменик поставља крстолику фигуру покојника, то јест да сам себе представља Христосом-Крстом и тако нешто незамисливо је и у ери технологија. Дакле, да себе представља Ликом Христоса. На старим гробницима Босне и Херцеговине представљен је Христос Крст Фреска како се то јасно види на првом споменику у гробљу у Милавићима чији цртеж овдје пружам (слика десно). Представе Христоса доста су присутне на старим Крстовима у области Невесиња. Готово идентичне представе налазе се и на Крсту некрополе Пупош у Доњем Братачу, а слична на Крсту који стоји јужно од цркве Свете Петке у требињском селу Бихови.

Заиста је несхватљиво да наука није употребила и одомаћила макар компромисно синтагму „Христолики споменик“ када је већ била присутна осјетна интенција погрубљавања термина „Крст“ у нигдје на споменицима заступљену „крстачу“ и даље ка укидању и пренебрегавању Крста – симбола вјечног живота до проглашавања старих хришћанских гробаља Босне и Херцеговине наслијеђем јеретика о којима је речено да Крст пљују и обрћу наопако? За науку, било је довољно изговорити „Крст“. Необично је да литерарно наслијеђе 19. и 20. вијека у којем су дјеловали истраживачи-епиграфичари који су у натпису православне српске калуђерице Полихроније у Величанима у Попову исчитали термин „паганец“ и који су стара гробља ове земље доживљавали као производ неоманихејске јереси, до данас није доживјело неопходно терминолошко исчишћавање у високим научним установама нашега народа.

Човјек средњег вијека није себе стављао у средиште васељене. Он је своје гробнике обиљежио Христосом Крстом дајући им димензију вјечности, Човјека разграничивши у бескрају просторвремена. Он их је у највећем дијелу и створио у вријеме које је сљедовало дјелу косовског Светога Кнеза и његових живих сљедбеника, па ако хоћете и господара хумско-захумске и херцеговачке земље Косача.


Коментари (1)

  • Небојша Мићић

    Поштовани господине Комар и остали читаоци,
    терминолошка размимоилажења у науци су одувек постојала, и нису проблем док аутори јасно објашњавају шта подразумевају под одређеним називом, или док не постану злонамерна. Ви сте се, како у „Декларацији о стећку“ тако и у овом тексту, обрушили на термине „крстача“ и „антропоморфни крст“ са једнаком енергијом са којом неки српски аутори покушавају да прогнају термин „стећак“ у корист „мрамора“. Иако су неки од Ваших разлога оправдани, не могу се уврежени термини укидати на силу, нити на силу уводити нови.
    Нисам стекао утисак (можда грешим) да су Бешлагић и други аутори муслиманске вероисповести користили термин „крстача“ злонамерно. Мислим да су покушали да направе у текстовима радова јасну разлику између рељефног крста на површини споменика и самог крстоликог споменика. Даље, термин „крстача“ није непознат у народном говору. Лично сам слушао од старијих људи у мом крају овакве изјаве: „Умре уз рат, па му нису могли ни дићи споменик. Ударише му просту дрвену крстачу, која временом иструли, тако да му се сад и не зна за гроб.“ Дакле, појам „крст“ у народној свести је више духовног, сликовитог, нематеријалног значења, а „крстача“ је физичка репрезентација крста . . . то би била нека језичка финеса.
    „Антропоморфни крст“, како му и назив говори, је представа крста са назначеним обележјима људске фигуре . . . да ли је то представа Христа или самог покојника може се дискутовати, али је евидентно да су антропоморфни крстови присутни као један од декоративних елемената на стећцима, као што и други украси могу бити антропоморфни.
    Нисам сигуран да је средњовековни човек био баш тако дубоко религиозан, поготово у хришћанском смислу. Подједнако, ако не и више него данас, кршили су божије заповести 🙂
    Али шалу на страну, схватио сам на шта циљате. У старој литератури је присутно мишљење да су „крстаче“ млађа форма стећака у односу на сандуке и друге облике. Мени лично је неприхватљиво да огромни, украшени стећци, у чију је израду уложен велики труд, рад, материјално богатство, а онда у силни рељеф није стављен ни најмањи крст, могу бити хришћанска обележја. Па да је наручилац би хришћанин, ваљда би се потрудио да на неки начин то нагласи. Наравно, нисам ни присталице „бошњачке“ теорије да су се под стећцима сахрањивали искључиво јеретици (богумили, или која већ врста). Пре ће бити да су стећци производ мешавине припадни словенског староверја и религија древних становника Балкана. Али опет, то је само моје мипљење.
    Тачан одговор на расправе о старости културе стећака, и старости појединих форми стећака, могло би дати детаљно археолошо истраживање. Модерним антрополошким методама утврдиле би се приближне старости скелета, а на основу загробних дарова и других параметара проценити којој култури су покојници припадали. Али постоји чудна несразмера између сталних истраживања надземног дела некропола стећака, и оног што се налази испод земље. Као да је неко ставио ембарго на археолошка ископавања, или да се сви плаше оног што би се испод стећака могло пронаћи…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top