Порекло

Миловуковићи су Срби из Славоније. Крсна слава је Свети Јован. Према попису из 1948. најбројнији су били у насељу Суха Млака. На попису из 1736. године, у Сухој Млаци је документован Стојић Миловуковић, у Латиновцу Вукашин и Миливој, у Шумеђи Миливој, у Бјелишевцу Станислав и у Тењи Максим Миловуковић.

ПИШЕ: Александар Довраговић Прво име за Мачву било је Мочва (мочвара), тек касније када је претворена у равницу Мачва је добила данашње име. Надморска висина Maчве је између 78 и 90 m. По административно-територијалној подели Мачва има 35 насеља које припадају општинама: Шабац (14), Богатић (14) и Сремска Митровица (7). По теренским истраживањима порекла становништва, која су обављана од…

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Снежана Алексић Кaпитaлнoм инвeстициjoм изгрaдњe сaвскoг oдбрaмбeнoг нaсипa зaштићeнa je oд изливaњa рeкe Сaвe знaчajнa пoвршинa зeмљиштa у jугoистoчнoм Срeму. Упoрeдo сa изгрaдњoм кaнaлскe мрeжe, брojнa мoчвaрнa и ритскa пoдручja из кaтeгoриje нeплoднoг прeтвoрeнa су у зирaнтнo зeмљиштe. Oсим у рeљeфу Срeмa, у пeриoду 1902-1912. нaступилe…

Порекло становништва села Блатуша, општина Вргин Мост. Према попису становништва НР Хрватске из 1948. године. Бекић, 1 кућа, 5 чланова домаћинства Бојањац, 5 кућа, 17 чланова домаћинстава Брковић, 1 члан домаћинства Вукичевић, 2 куће, 11 чланова домаћинстава Губић, 1 кућа, 6 чланова домаћинства Гвоздић, 10 кућа, 50 чланова домаћинстава Добрић,…

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 – Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије. Презиме Герчић се веома брзо у Шиду променило у Грчић тако да породица и данас носи тај облик презимена. Презиме Г(е)рчић спада у ред најраније забележених презимена у…

Породица Драгин спада у најстарије шидске породице. Презиме се помиње у најстаријем попису Шида 1722. године. На виши друштвени ниво породицу су уздигли Ђорђе и Лазар Драгин. Занимљив је један документ о усвајању Јована Крсмановића од стране Ђорђа Драгина 1782. године. Ђорђе је због велике смртности своје деце помислио да…

Саво Скварица (у народу и старијим записима и Шкварица) из Спарожића у Површи требињској, населио се послије Првог свјетског рата на жеништво код Мандића у Лапјој. Скварице су старином Ковачевићи с Грахова, а у Спарожићима су названи по неком претку који је за скоруп, скраму на млијеку, говорио сквара. Скварице…

У архиви Основног суда у Шиду међу бројним тестаментима које су знаком или словима потписали како земљеделци, тако и трговци, племићи и свештеници, налази се и тестамент протојереја Дамјана Јеврића.   Дамјан Јеврић (1836 – 1900) је рођен у свештеничкој породици, његов отац Јован Јеврић је био угледни свештеник у…

Анђелија Станчић рођена Спајић (Шид, 1865 – Београд, 1955), ћерка шидског столара Андреја Спајића, била је учитељица по струци, учесница Првог светског рата као медицинска сестра, одликована Крстом милосрђа 1914. године од стране Њ.К.В. Петра I Карађорђевића краља Србије, добитница Ордена Светог Саве који је потом уз захвалност одбила, ауторка…

Територија која носи географски назив Срем данас је подељена између Србије и Хрватске. Цело подручје Срема је у току Другог светског рата било у оквиру усташке Независне Државе Хрватске. Верно пратећи стратегије и законе нацистичке Немачке, усташе су на себи својствен начин извршиле Холокауст на целом подручју своје државе, па…