Порекло становништва села Шекулар, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
На североисточној страни од Велике, на 2 сахата даљине, преко планине Приједола, налази се Шекулар. Он лежи на доста стрмим странама планина: Приједола, Мокре и Кукаљског Брда, а с обе стране Шекуларске Ријеке, која се у доњем току, на име кроз Ријеку Марсенића, зове Ријеком Марсенића.
Село је дугачко (и.—з.) један и по сахат, а широко (с.— ј.) 1 сахат.
Земљиште је у Шекулару подводно, а плави се од Шекуларске Ријеке и поточића, који кроза њ теку. Али горњи део села је при планини, те нема потребе да се плави. Овде у горњем делу око кућа су место воћа четинари, докле у доњем делу, у Мезгаљама, има довољно воћа и доста је жупно.
Планина им је Мокра, далеко 3 сахата. Од планине им је одузет већи део и придат Турској.
И Шекулар се рачуна као једна целина, једно велико село, у коме оу мања села: Мезгаље, Улица, Ћетковиће, Рмуше, Огране и Радмуже, али су и овде, као и у поменутим целинама, куће тако измешане да би било залудно постављати границу међу овим селима.
Порекло фамилија
У Шекулару има 255 кућа са 1619 становника. Становници су сви Шекуларци, осим 30 васојевичких кућа у Мезгаљама. Шекуларци су старо српско племе, које се, по причању, овде населило још пре Косова и од тада па до данас није никако плаћало Турцима данак. Они се деле на мања племена, као: Живковићи, Рмуши, Ћетковићи, Дашићи, Јашовићи, Радмужи, Вајмеши итд. Од Васојевића у Мезгаљама су: Делетићи, Кастратовићи и Радуновићи.
У селу има 5 гробаља: у Мезгаљама, Радмужу, Рмушу, Странама и код цркве.
Села: Трешњево, Чоеча Глава, Трепча, Ријека Марсенића, Сеоце, 14 кућа на дну Јеловице (Горњосељани-Усташи) и шекуларска општина припадају требачкој капетанији, која укупно има 595 кућа са 3438 становника. По попису од 1899. године у овој нахији има 2762 куће са 16591 становником, од којих је мушких 8780, а женских 7811. Писмених мушких 2027, а женских 97. Васојевичка Нахија је подељена на 8 капетанија: љеворечка, краљска, забрдска, требачка, величка, полимска, коњушка и андријевичка, којима управљају капетани, а целом нахијом управља окружни суд са седиштем на Андријевици. Народне војске има 6 баталиона, над којима су командири, а над свом је војском бригадир, са седиштем на Андријевици. Основних школа, које приватних које редовних, има 8, и то у: Лијевој Ријеци, Барама, Ријеци Марсенића, Шекулару, Великој, Полимљу, Коњуху и на Андријевици, са 11 учитељских снага. У црквеном погледу ова је нахија подељена на тринаест парохија. Имају три цркве: саборна на Књажевцу до Андријевице, љеворечка и коњушка. Колских путова у Васојевићима нема, а главни су коњанички и пешачки путови ови: од Берана уз Лим преко Андријевице и Полимља до Велике; од Андријевице уз Краље преко Трешњевика, низ реку Дрцку, па уз Тару, преко Рашкова Гувна низ Лијеву Ријеку и преко Вјетерника к Подгорици. У Подгорицу иду још два летња пута: један преко Штавне, а други преко Царина. За Колашин су летњи путови преко Лисе и уз Градишницу, а зимњи је онај преко Трешњевика. Осим ових главних путова свако село има своје путове к планини, комуну, другоме селу, вознике, путове, који воде главноме путу и путиће кроза село.
ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 596). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
24. јул 2016. у 16:39
Небојша Бабић
Тачно. Али, не можемо ништа детаљније о томе да пишемо, јер идентитет и хаплотип тестираног још увек нису за јавно коментарисање, с обзиром да су део истраживања и научног рада у изради.
29. јул 2016. у 16:43
Раде Бракочевић
Небојша је одговорио.
30. јул 2016. у 00:22
Wauwau
Hvala jel to sigurno od Vuka ljevaka mozda.onda ima veze sa ljesanskom.nahijom.ako.je dinaric north.
31. јул 2016. у 10:15
Небојша Бабић
Тестирани је поуздано од Вука Љевака.
Веза са Љешанском нахијом је могућа, јер видимо да неколико родова из ове области носи хаплогрупу динарска северна.
Можда је у тој причи Љешанска нахија само привремено станиште, али, моје је мишљење да би црногорска динарска северна могла бити (барем делом) од средњевекеовних Лужана, а у тој варијанти Љешанска нахија по свом положају сасвим одговара њиховом станишту.
31. август 2016. у 09:24
Svetlana Lazovic
Поштовани,
овом приликом Вас молим за информације о Лазовићима из Грачанице – Полимље, Плав, слава Јован Претеча и мала слава Громовник, пореклом Орах из Шекулара и Матовићима из Шекулара, слава Јован Претеча и мала слава Громовник.
Унапред хвала.
Срдацан поздрав,
Светлана Лазовић
31. август 2016. у 22:52
Јоксим
Лазовићи у Грачаници – Полимље, Плав су огранак братственичког стабла Бракочевића. Своје презиме недвосмислено изводе од Лаза Бракочевића из Шекулара село Орах. Слава је Св. Јован 20.јануара по новом календару, и заједничка слава старих Шекулараца ( коју обиљежавају сада сви Шекуларци) је Св. Илија, другог августа по новом календару
О Лазовићима у Полимљу- Грачаници више има у књизи Рада Бракочевића: Ломни Шекулар… родослов братства Бракочевића и његових огранака , Београд 2013.г.
Светлана, да ли сте Ви од потомака Николиних: Милутин – Велимир (Бака) – Вујадин (Вујо)- Јосиф ?
7. октобар 2016. у 14:32
Viktor
Postovani, interesuje me dali imate detaljnije informacije o poreklom Milovanovica iz Peci. Znam samo da je moj pradeda Milija Milovanovic (umro 40ih godina) bio jos za vreme osmanlijskog carstva svestenik (parohija Kos) i ziveo u Peci u gradu. Pokojni stric se raspitao o poreklom nase porodice i rekao, da smo poreklom iz Sekulara od Babica, koji su poreklom iz stare Hercegovine, verovatno Drobnjaka. Krsna slava nam je Djurdjevdan. Ne znam dal´ su moji preci otisli zbog krvne osvete iz Sekulara i menjali slavu. Hvala unapred na informacijama.
Viktor Milovanovic
7. октобар 2016. у 16:58
Раде Бракочевић
Викторе Ваши су поријеклом из Шекулара, становника који држе и за које сматрају да су даљим коријеном из племена Дробњака. Да ли сте од Бабића или њима сродних, можда зна Небојша Бабић. Крсну славу нијесте мијењали. Шекуларски Дробњаци славе Ђурђевдан. Нијесу ми познати разлози сељења. Када су се Ваши одселили из Шекулара?
Према мојим расположивим подацима из вјеродостојних извора, до четрдесетих година 20.вијека ( укључујући и доба турске власти до 1912.г) није било свештеника у Метохији од породица које су од шекуларских Дробњака.
Добро би било да урадите ДНК тест по мушкој линији, гдје ће те добити јасну потврду да ли сте од Бабића из Шекулара.
7. октобар 2016. у 19:58
Viktor
Hvala na informacijama. Onda mora da je mom pradedi tek posle 1912. godine dodeljena parohija. Ne znam ko se od naših predaka kada doselio u Metohiju. Znam samo pouzdano da je moj deda rodjen u Metohiji 1917. godine. Ne znam gde je rodjen moj pradeda. Znam samo da je on kupio kuću u Peći u gradskom naselju Kapešnica u kojoj su odrasli moj deda i moj otac.
7. октобар 2016. у 22:11
Небојша Бабић
Овако, Викторе: твој предак је Крсто Ћетковић, исељен крајем 18. века из Ћетковића у Шекулару у Сигу код Пећи. Сеобе су, већином, биле због пренасељености и сиромаштва у планинском крају, па тако и ова. Од њега су Крстићи. 1880. године део Крстића се одселио у Гораждевац. Огранак гораждевачких Крстића су Миловановићи, по Миловану Крстићу. Да ли сте огранак оног дела братства Ћетковића од којег су Бабићи, или неког другог, данас је тешко рећи. Како год, ми Ћетковићи смо сви наши, јер смо младо братство (триста и кусур година).
Ако имаш неке занимљиве податке о нашим исељеницима у Метохији, јави! Радев предлог је одличан: ако имаш 50 евра вишка, а занима те днк резултат, све ћемо уредити!
Поздрав!
8. октобар 2016. у 10:13
Viktor
Hvala! Javiću čim budem imao neke interesantne informacije. Znam pouzdano da je moj pradeda Milija imao četvoro dece: Natalija, Sava (umro mlad, ozenjen bez dece), Jovan (5 dece Koje su zivela do Nato-okupacije 1999. godine sa porodom u Peći, od onda u Beogradu, Sutomoru i Beranu) i Vladimir (moj pokojni deda, 4 dece, moj pokojni otac Milija se odselio 1969. godine za Golubac i odatle sa mojom majkom i mojim bratom Vladimirom za Berlin gde sam rodjen 1978. god.).
8. октобар 2016. у 19:25
Небојша Бабић
Мом пок. ђеду исто је име Милија. Има овог имена у нашем родослову.